Ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman izjavio je danas da je dubrovački Samit Ukrajina-jugoistočna Evropa veliki uspeh, jer je objednio podršku Ukrajini u regionu i da bi izostanak Srbije sa tog skupa – predstavljao neuspeh.
Na pitanje novinara ima li dijaloga sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, s obzirom na to da Srbija održava odnose s Rusijom i da joj nije uvela sankcije, ministar je odgovorio da ima, ali da je o Vučićevoj poseti plasirano u javnost nešto što nije tačno.
“Ima dijaloga, naravno (…) Bitno je ono s čime se on složio, a složio se s deklaracijom koja javno i snažno izražava podršku Ukrajini”, rekao je Grlić Radman na Zagrebačkom bezbednosnom forumu, prenosi Hina.
U Dubrovačkoj deklaraciji se navodi da zemlje učesnice skupa “najstrože osuđuju ovaj ničim izazvan, neopravdan i nezakonit ruski osvajački rat protiv Ukrajine… zločin protiv ukrajinskog naroda, očigledno kršenje međunarodnog prava i veliku pretnju miru, sigurnosti jugoistočne Evrope, celog evropskog kontinenta i sveta”.
Povodom kritika zbog pozivnice upućene Vučiću za samit u Dubrovniku, šef diplomatije je naveo da nije reč o bilateralnoj poseti Vučića Hrvatskoj, već skupu zemalja jugoistočne Evrope, napomenuvši da se poseti Vučića pristupilo “jednostrano”.
Na samit su pozvani svi nivoi, a Srbija se odazvala na najvišem nivou, dodao je ministar i podsetio da su u Dubrovnik došli predsednici, premijeri ili ministri spoljnih poslova.
“Izostanak Srbije bi bio neuspeh”, rekao je Grlić Radman, dodavši da je Vučić pozdravio skup, zahvalio na organizaciji i pozivu na učešću.
Grlić Radman je dodao i da je Vučić hrvatskom premiejru Andreju Plenkoviću neformalno uputio poziv za posetu Srbiji, “u nekom trenutku, kada se za to steknu uslovi”.
Ocenio je i da su “neke politike koje vladaju u Srbiji poražene” te da je “sigurno je da će se Srbija i Crna Gora morati suočiti s prošlošću”.
Najavio je za 17. oktobar koordinacijski sastanak na nivou državnih sekretara na kojem će se verifikovati katalog otvorenih pitanja, uključujući potragu za nestalima, procesuiranje ratnih zločina, povratak arhivske građe i pitanje granica.
“Kada se usaglasimo oko kataloga otvorenih pitanja onda ćemo dogovoriti hodogram rešavanja tih pitanja”, rekao je i potvrdio da je u četvrtak od srpskog kolege Marka Đurića sa kojim se sastao u Zagrebu dobio saglasnost i spremnost za zajednički pristup tim temama.