Federalna vlada Brazila postigla je 23 milijarde dolara vredno poravnanje sa rudarskim kompanijama odgovornim za pucanje nasipa zbog kojeg se 2015. toksični otpad iz jednog rudnika izlio u veliku reku, izazvavši, prema oceni vlade, najveću ekološku katastrofu u istoriji Brazila.
Samo četiri dana ranije, pred sudom u Londonu su advokati oštećenih podneli tužbu za naknadu štete protiv jedne od tih kompanija, jer je u vreme katastrofe imala sedište u Velikoj Britaniji, a zatražena je odšteta od 47 milijardi dolara.
Prema sporazumu o poravnanju, kompanija Samarko, čiji su vlasnici brazilski rudarski gigant Vejl i anglo-australijski rudarski gigant BHP – platiće 132 milijarde reja ili 23 milijarde dolara na ime kompenzacije za ljudsku, ekološku i infrastrukturnu štetu koja je nastala kada se u reku na jugoistoku Brazila izlilo toliko toksičnog otpada da se njime moglo napuniti 13.000 olimpijskih bazena.
U katastrofi u saveznoj državi Minas Gerais je poginulo 19 ljudi, dva sela su potpuno razorena a zagađeno je oko 660 kilometara reke Doce, koju lokalno domorodačko stanovništvo smatra svetom rekom. Ona se još nije oporavila od zagađenja od pre devet godina.
Toksični otpad se ulio iz reke Doce u Atlantski okean, kontaminiravši vodne puteve i obale u još dve brazilske savezne države.
“Sređujemo katastrofu koja se mogla izbeći, ali nije”, rekao je predsednik Brazila Luiz Injacio Lula da Silva u predsedničkoj palati, okružen guvernerima pogođenih saveznih država, članovima svoje administracije, novinarima i žrtvama.
Lulin govor, pun kritike za, kako je rekao, neodgovornost rudarskih kompanija koje jurnjavu za profitom stavljaju ispred bezbednosti, ispraćen je aplauzom publike.
Rudarske kompanije su rekle federalnoj vladi tokom pregovora da su već platile na ime reparacije 38 milijardi reala, tj oko 6,7 milijardi dolara.
Sporauzum uključuje kompenzaciju za više od 300.000 žrtava, premda ta cifra ne uključuje sve koji su pogođeni katastrofom.
Dvostruko više ljudi – 620.000 – pokrenulo je u ponedeljak kolektivnu tužbu pred sudom u Londonu, i zatražilo od firme BHP naknadu od 47 milijardi dolara, jer je u to vreme jedan od njena dva legalna entiteta imao sedište u glavnom gradu Velike Britanije.
Kolektivna tužba pred Višim sudom u Londonu naterala je glavnog sudiju Vrhovnog suda Brazila Luiza Roberta Brarosa da lično zatraži od predsednika Lule da se angažuje kako bi se poravnanje postiglo da domaćem terenu.
“Razgovarao sam sa Lulom i rekao mu: ‘Gos’n predsedniče, pokrenut je postupak u inostranstvu, i bilo bi vrlo štetno po brazilske sudove ako bi se ova stvar razrešila izvan zemlje”, rekao je Baroso večeras u predsedničkoj palati u Braziliji.
Brazilska federalna vlada je saopštila da će svaka žrtva dobiti po 35.000 reala (6.150 dolara), a ribari i farmeri će u naredne četiri godine dobijati po 95.000 reala (17.000 dolara) mesečno.
Rudarska kompanija BHP sa sedištem u Melburnu u Australiji je saopštila u ponedeljak da je postupak pred britanskim sudom “nepotreban” jer se “duplira” ono o čemu se pregovara u Brazilu.
Međutim, britanska advokatska firma Pogast Gudhed (Pogust Goodhead) koja zastupa žrtve katastrofe ocenila je da poravnanje u Brazilu ne bi smelo da ima nikakvog uticaja na slučaj koji se vodi u Londonu, i da duple kompenzacije neće biti. Firma je navela da njenih 620.000 klijenata nije bilo uključeno u brazilske pregovore o poravnanju, i da stoga i dalje traže punu nadoknadu na ime podnetih odštetnih zahteva.
“Sporazum Marijana, potpisan danas u Brazilu, pokazuje da su, posle devet godina nehata, rudarske kompanije konačno odlučile da počnu da reaguju na pritisak javnog mnjenja i suđenja u Engleskoj, koje je počelo u ponedeljak. Bez obzira na to, definisani iznosi odštete daleko su od toga da pokrivaju suštinske gubitke koje su žrtve pretrpele, i one nastavljaju borbu za pravdu i potpuno obeštećenje”, saopštio je danas Pogast Gudhed.