Poslednja dva ministra građevinarstva – Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Na stranu to što su pravnici, što nisu u pitanju ljudi od struke, jer da biste bili na nekoj rukovodećoj poziciji u Srbiji stručno znanje nije presudan faktor.
Opšte je poznato da za ministarsko menadžerisanje dobro dođe poznavanje zakona, pogotovo rupa u njemu.
Dakle, u poslednja dva mandata srpskim građevinarstvom, saobraćajem i infrastrukturom rukovodili su čovek koji se uspešno bacio u TikTok vode i osoba poznata po svojim nebulozama, tipa „dva jaja na dan sasvim dovoljna da budete siti“.
U srpskom svetu oni su ministri, a inače bi mogli da budu likovi iz vica.
Toliko srpska vlast smatra ozbiljnim pitanje toga kakvi se objekti grade, kakvi su putevi, železnice i slično. To je sve što treba da znate. Jer ni Vesić, ni Tomislav Momirović, nisu pali s neba, ne smeškaju se kraj izgrađenog zato što su oni to gradili, već zato što ih je, blažene partijskom knjižicom, neko postavio na tu poziciju.
I kada pogledate sastav Vlade, shvatite da nisu jedini. Nesreća im je što su se našli pod reflektorima „samo“ zato što je poginulo 14 osoba. „Samo“ zato što neko nije radio posao kako treba. „Samo“ zato što neko nije kontrolisao sve šta treba.
Kada institucije zaćute, ono malobrojnih medija pokuša da bude glasnije. I kada su novinari portala 021.rs tražili od Ministarstva građevinarstva da dostavi projekat o rekonstrukciji Železničke stanice, dobili su odgovor da to ne može zato što kineski partner – ne da.
Da, kineske kompanije su rekle državi Srbiji da javnost ne može da zna šta se radi na Železničkoj stanici dok projekat ne bude gotov. I država Srbija, odnosno vlast te države, koja je sva tako ponosna u odbrani nacionalnih interesa, bila je ponizna i poslušna pred stranim kompanijama. Država je postala platforma za sprovođenje interesa partije.
U danu kada su obrušavanjem betona ugašeni životi ljudi, nadležni su prvo skočili da objasne kako nadstrešnica nije bila rekonstruisana. Ne znam da li je to razlog ili opravdanje. I niko nije rekao ni reč o tome da će biti kontrolisano sve što se do sada radilo, da će biti proveren kvalitet radova.
Krenulo se u traženje krivca, a svi znamo da je u pitanju nakaradno postavljen sistem koji nagrađuje neodgovornost. Hiljadu do sada izgovorenih „pa šta?“ dovelo je upravo do ovoga.
Zato sada dok ih gledate kako gutaju knedle, dok izgledaju kao da će slomiti i zaplakati, dok izjavljuju saučešća, obećavaju pomoć i, uopšte, imaju izlive nečega nalik na ljudskost, ne dajte se zavarati. Ne žale oni toliko zbog nastradalih, koliko zbog sebe, zbog svojih stranačkih privilegija i lagodnog života uhleba.
I to vam je tako.