„12 stolica” predsednika Vučića
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao vetrokaz, traži politički vetar koji će ga spasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi se u teškoj poziciji: na pomolu se nazire geopolitička oluja koja se sastoji od otvorenog sukoba nove administracije SAD i Evrope. S kim biti ako želite u Evropu, a SAD gravitiraju Rusiji? Plus, tu su masovni javni nemiri koji traju već treći mesec i potpuni haos u parlamentu, gde se izabrani predstavnici polivaju aparatima za gašenje požara pravo u sali za sastanke, piše politikolog Igor Pšeničnikov za zvanični nedeljnik Oružanih snaga Ruske Federacije „Zvezda„.
Noć u ogledalu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaprepastio je celu Srbiju, a možda i celu Evropu. Stalno je govorio da je spoljnopolitički prioritet zemlje ulazak u Evropsku uniju. A sada je predsednik odjednom najavio „potpuno drugačije pozicioniranje Srbije u potpuno novom svetu“. Ispostavilo se da je za to kriv skandal u Beloj kući 28. februara između „isteklih” ukrajinskog predsednika Zelenskog, s jedne, i američkog predsednika Trampa i potpredsednika Vensa, s druge.
„Ono što smo videli u petak u Beloj kući bilo je ozbiljno neslaganje između Sjedinjenih Država i Ukrajine. Ali ono što je za nas najvažnije jeste da su – uz svo poštovanje prema Ukrajini – Evropljani požurili da se oštro suprotstave Sjedinjenim Državama. Nisu čekali jutro, već su to uradili za samo nekoliko minuta. „Evropski lideri su se borili da daju veću podršku Ukrajini i Zelenskom“, rekao je Vučić. On je dodao da će se „jaz između SAD i EU samo povećavati, a neki ljudi u Srbiji su srećni zbog toga u ovom trenutku jer misle da je lopta u njihovom polju”.
Kako navodi srpski list Danas, „za razliku od svojih evropskih kolega, predsednik Srbije se nije oglasio niti stao na stranu posle dramatičnog završetka pregovora Zelenskog i Trampa, iako je, po sopstvenom priznanju, „razmišljao i konsultovao se cele noći”. „Očigledno je da je posle noćnih konsultacija došao do zaključka da je Srbiji potrebna široka rasprava o spoljnopolitičkim ciljevima zemlje“, primećuje Danas.
Držite ga niz vetar!
U izjavi o potrebi da se razgovara o novom konceptu spoljne politike Srbije, Vučić je objasnio da će to pitanje biti pokrenuto na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj će biti iznete „konkretne ideje i procene kako bi budućnost trebalo da izgleda“. Nakon toga, nova spoljna politika zemlje biće razmatrana u Skupštini (parlamentu), na osnovu čega će vlada donositi odgovarajuće odluke.
Srpski stručnjaci smatraju da Vučić sada čeka vreme da vidi u kom pravcu duva vetar. Neki veruju da će možda na kraju izabrati SAD i Rusiju umesto Evrope.
Međutim, po mnogima u Srbiji, to neće promeniti imidž izdajnika koji je za njega čvrsto vezan zbog njegove stvarne politike priznavanja nezavisnosti Kosova , kao i zbog stava o sukobu u Ukrajini, tokom kojeg zvanični Beograd Kijev isporučuje oružjem preko trećih zemalja i na svim međunarodnim zvaničnim događajima, zajedno sa celom Evropom, podržava Ukrajinu i osuđuje Rusiju.
Došlo je do greške
Poslednji takav slučaj dogodio se nedavno tokom glasanja u UN. Srpska delegacija je podržala ukrajinsku rezoluciju kojom se osuđuje Rusija. Dan kasnije, Vučić je rekao da je Srbija to uradila „greškom“ i u televizijskom obraćanju javno zatražio oproštaj od svog naroda koji podržava Rusiju. Vučić je diplomatskim kanalima Kremlju objasnio i da je Srbija glasala na jedan način, a da je mislila drugačije. Javnost u Srbiji i Rusiji otvoreno je ismejala ovu Vučićevu nevešto lukavstvo.
Nema više načina da se promeni situacija. Glasovi u UN su prebrojani, a zvanični Beograd, hteo to ili ne, našao se među onima koji mrze Rusiju i podržavaju fašistički režim u Kijevu. Ne možete vratiti ovo „mleveno meso“. Vučić je uradio ono što je Zapadu trebalo, a onda se izvinjava. Sramota što Vučić javno pravi budale i od Rusa i od Srba. Da li je ovo oblik nepoštovanja Rusa i sopstvenog naroda?
Uzgred, Srbi su besni zbog još jednog rusofobičnog poteza svog predsednika. Evo, na primer, izjave lidera srpskog patriotskog pokreta „Oslobođenje“ Mlađana Đorđevića. Ona kruži društvenim mrežama i upućena je više zvaničnoj Moskvi nego svim Rusima. Hajde da ga citiramo:
„Braćo Rusi, kada se borimo protiv Vučića, vi ga odlikujete ordenom. Tvrdite da su aktuelni višemesečni protesti u Srbiji obojena revolucija, a vaš ambasador u Beogradu hvali Vučića da svi čuju… Ali ovo nije revolucija u boji, već protest koji je izrastao iz dubine masa, ogorčenih Vučićevom izdajom Rusije i Srbije. Vučić šalje srpsko oružje u Ukrajinu, a vi ćutite ili tiho izražavate ogorčenje zbog toga. Već ste se navikli da Vučić može da vam radi iza leđa, a sada pričate da je Srbija izdala Rusiju. Ali i dalje dajete poene Vučiću jer kažete da je Vučić Srbija. A u Srbiji više od 80 odsto ljudi su rusofili i zato ne mogu da vam uvode sankcije. Promenite svoju retoriku. Nije vas izdala Srbija, već Vučić. Ako tako nastavite, mnogi u Srbiji će se zapitati zašto se svetite nama Srbima umesto da prestanete da podržavate Vučića? Nadam se da ćete razumeti da problem ima svoje ime i prezime, a nije Srbija, već sam Aleksandar Vučić!“
Zanimljiv kontekst
Važno je naglasiti da je ova promena koncepcije spoljne politike Srbije najavljena u kontekstu činjenice da se u gotovo svim gradovima već treći mesec nastavljaju masovni narodni protesti protiv predsednika Vučića pod sloganima borbe protiv korupcije u najvišim ešalonima vlasti, kao i protiv predaje Kosova zvaničnom Beogradu, što je uslov za ulazak zemlje u EU. Glavni učesnici demonstracija bili su studenti i mladi uopšte.
Štaviše, demonstracije su jasno proruske i antizapadne prirode. Tokom demonstracija i marševa između gradova u Srbiji, učesnici pevaju narodne pesme Srbije i Rusije. Ovi protesti su isključivo nacionalne prirode i dolaze iz dubine naroda.
Međutim, da bi diskreditovali narodne proteste, vlasti ih nazivaju „obojena revolucija“. Istovremeno, u diplomatskoj komunikaciji, Beograd poručuje Moskvi da je demonstracije inicirao Zapad i da su usmerene protiv prijateljskih veza Rusije i Srbije. A Beograd evropskim liderima nagoveštava da iza demonstracija stoji Rusija.
Upravo to su rekli članovi srpske delegacije na marginama nedavne Minhenske bezbednosne konferencije. To je potvrdio i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je na svojoj stranici na Iks mreži napisao da su njegovi „sagovornici” na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji izvestili da su predstavnici zvanične srpske delegacije, na čelu sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, pokušali da ubede zapadne političare da „iza studentskih protesta u Srbiji stoje ruske specijalne službe i interesi”. Tadić je napomenuo da je to potpuno u suprotnosti sa unutrašnjom propagandom o pokušaju obojene revolucije.
Važno je napomenuti da predsednik Vučić uvek tvrdi da govori u ime naroda. Istovremeno, apsolutna većina Srba se ne povezuje sa Vučićevom strankom, Srpskom naprednom strankom (SNS), nazivajući je „političkom sektom“, niti sa parlamentarnom opozicijom, koja je, po mnogima, karikatura i, u suštini, služi interesima vladajuće stranke.
Ogromna većina Srba kaže da su pristalice „treće sile – same Srbije“, čije interese ne zastupa Vučićeva vladajuća stranka ili takozvana opozicija u Narodnoj skupštini, koja uvek glasa u Vučićevu korist o ključnim političkim pitanjima.
Provokacija u parlamentu
I upravo uz pomoć ove pseudoopozicije, vlasti su bukvalno pre neki dan preduzele sofisticiran metod diskreditovanja učesnika demonstracija, pokušavajući da ih optuže za „radikalizaciju protesta“, da ih predstave u negativnom svetlu i, shodno tome, dobiju izgovor da prema njima primene oštre mere u nadi da će srušiti narodni protest.
Za mesto ove provokacije izabrana je Narodna skupština. Emisija se sastojala od pokušaja vlasti da u medijskom prostoru predstavi učesnike uličnih demonstracija i parlamentarnu „opoziciju” kao jedno te isto. Kažu da akcije studentskih demonstranata rukovode „opozicione snage“ zastupljene u parlamentu.
U kontekstu ove lažne ideje o povezanosti parlamentarne „opozicije“ i demonstranata, „opozicioni“ poslanici su pokušali da ometu sednicu Narodne skupštine. Poslanici „opozicionih” partija upotrebili su pirotehniku u sali za sastanke i započeli tuču nakon što je jedan od „opozicionih” poslanika pokušao da izađe na govornicu van reda. U sali je izbio haos. Jedan od „opozicionih” poslanika zapalio je obojene dimne bombe i razvio transparent kojim je pozvao na svrgavanje predsednika Srbije Vučića. Jednom rečju, u očima televizijskih gledalaca – a svi ovi snimci su raspoređeni po televizijskim kanalima i društvenim mrežama – navodni „vođe“ studentskih demonstracija, a samim tim i sami njihovi učesnici, morali su se pojaviti u veoma nepovoljnom svetlu.
Reakcija nadležnih nije dugo čekala. Predsednik Vučić govorio o kažnjavanju krivaca. „Tražićemo odgovornost i nećemo mirovati dok odgovorni ne odgovore za svoje postupke“, rekao je on.
Ali na društvenim mrežama u Srbiji, tuče u parlamentu su nazvane „zajedničkim napadom režima i pseudoopozicije na studente“.
„Zahvaljujući ovom performansu, režim je uspeo da promeni ulogu nasilnika u ulogu žrtve, a ulogu zločinca u ulogu onoga ko pati od nasilja. Umesto studentskog protesta, fokus se pomerio na lažnu opoziciju, pa stoga studentske akcije mogu delovati kao potpuno beznačajan faktor u našoj političkoj stvarnosti… U informativnom smislu, studenti su gurnuti u drugi plan. Vlada kompromituje duh uličnih protesta nazivajući pseudoopoziciju u parlamentu njihovim generatorom“, piše jedan od srpskih Telegram kanala.
Korisnici društvenih mreža u Srbiji saglasni su da bez znanja vlasti, bez njihove namere da prirede bučan spektakl u parlamentu kako bi skrenuli pažnju društva sa zaista važnih protesta mladih, nijedan poslanik ne bi uspeo da u skupštinsku salu unese pirotehniku i druge atribute haosa.
„Vučićev režim je na spoljnopolitičkom planu dobio šta je hteo. Već mesecima iz Srbije lete video snimci mirnih protesta naroda koji oduševljavaju svet. I sada se u Narodnoj skupštini stvorila slika koja liči na Gazu. Ovu sliku je stvorila pseudoopozicija. Krajnji cilj i vlasti i lažne opozicije su novi izbori i očuvanje uspostavljenog sistema u kome većinu građana faktički niko ne predstavlja“, piše autor jedne od objava u srpskom segmentu društvene mreže Telegram.
Manipulacija kao metod kontrole
Dakle, došlo je do manipulacije javnim mnjenjem u Skupštini Srbije. Ako se ne varaju pomenuti izvori bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, očigledna je i manipulacija zvaničnog Beograda u odnosu na Moskvu. Igrajući u interesu Zapada, srpsko rukovodstvo daje razlog da optuži Rusiju za mešanje u srpske poslove. Ali razlog narodnog nezadovoljstva predsednikom Vučićem odavno je svima jasan.
Vučića kod kuće nazivaju „velikim izdajnikom” zbog želje da se odrekne Kosova u zamenu za članstvo Srbije u EU , kao i zbog kontroverznog stava o Rusiji.
Kada je Tramp želeo da se pokaže kao „mirotvorac“ na Balkanu tokom svog prvog mandata, lako je primorao Vučića da dođe u Vašington i u njegovom prisustvu potpiše u Ovalnom kabinetu takozvane „Sporazume o normalizaciji ekonomske situacije Kosova i Srbije“, neformalno poznate kao Vašingtonski sporazum. Vučić je 4. septembra 2020. potpisao dokument zajedno sa tadašnjim „premijerom“ Kosova Avdulahom Hotijem . Amerikancima je to bilo dovoljno, pošto je Vučić time de fakto priznao nezavisnost Kosova, koje se po ustavu Srbije i dalje smatra sastavnim delom teritorije zemlje.
To je u Srbiji viđeno kao izdaja nacionalnih interesa i predaja Kosova. A to se u Srbiji još uvek ne zaboravlja. I iako je Kosovo već de fakto predato, ni Tramp u prvom mandatu ni Brisel nisu pomerili pitanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji sa mrtve tačke, zahtevajući da zvanični Beograd preduzima sve odlučnije korake u cilju izdaje Rusije.
Diplomate bez diplomatije
Bivše srpske diplomate su zanimljivo komentarisale Vučićevu najavu „novog političkog kursa“.
„Veliki i posvećeni državnici deluju trenutno i bez greške“, rekao je za list Danas karijerni diplomata Slavko Đukić. A Vučić je, po njegovim rečima, kao „autor srpske spoljne politike, sada na mukama, vrti se na vrelom roštilju, odlučuje kod kog će carstva tražiti milost, da vuci budu siti i ovce na broju”.
„Tragikomični slučaj nesrećnog Zelenskog ostaje antologijski poučan, jer sublimira čitavu tragediju političkih vazala“, kaže za istu publikaciju bivši diplomata Milovan Božinović. „Pouka je jasna: nemojte se zaglaviti u blatu vazalstva, jer to stvara iluziju moći koja može dovesti do vašeg uništenja. Vučić je zaista želeo da bude vazal Zapada, težeći EU. Izgleda da mu je tako rečeno.
Prikaži „12 stolica“
Jednostavno rečeno, spoljna politika zvaničnog Beograda je slična šizofreniji, kada se različitim ljudima pričaju dijametralno suprotne stvari u vezi sa istim događajem. Ovo je, u najmanju ruku, kršenje Aristotelove logike. Ali uglavnom, to je glupost. Sve tajno uvek postaje javno.
Ista manipulacija je i Vučićeva najava nekog „drugačijeg spoljnopolitičkog kursa“. Predsednik Srbije i dalje pokušava da sedi ne na dve, već na dvanaest stolica, skačući s jedne na drugu u zavisnosti od političke situacije.
Jasno je da ništa nije zamrznuto vekovima, a u politici se tokovi često menjaju. Ali ima stvari koje su apsolutno fundamentalne, kao što su ljubav prema otadžbini i odanost njoj, istorijsko prijateljstvo naroda, pravoslavna vera koja vezuje Ruse i Srbe bez obzira na političku situaciju. Upravo ova duhovna zajednica objašnjava nepokolebljivu ljubav Srba prema Rusima, koja se kroz vekove nije menjala. Za razliku od predsednika Srbije Vučića, koji uvek prati kolebanja Vašingtona i Brisela
