Vuk Drašković – profiter svih srpskih nesreća: TV Bastilja je tu, a gde je on

Prošlo je 34 godine od demonstracija 9. marta 1991. Srbija je probuđena od onih koji se tada nisu ni rodili. Neiskvarena, nasmejana, i neočekivana sila srpske mladosti koja se niotkud pojavila, hoda visoko iznad političkog đubrišta koje su napravili njihovi roditelji, i gazi sve pred sobom

. Da ne bi ta deca postali samo još jedna, ko zna koja po redu generacija, koja će na kraju postati izdana i prodana, tekstovima Danka B. Marina objavljivanim prethodnih par godina unazad, prisetimo se na jednog od najvećih srpskih unesrećitelja, Vuka Draškovića. 

TV Bastilja je tu, a gde je on: Vuk Drašković – profiter svih srpskih nesreća.

(Prvi deo) Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena

Zakukao poznati kulturni pregalac, čovek od poverenja Titove diplomatije – neko kome ni obaveštajni rad nije nepoznat da…

Setih se anegdote o jednoj slici i školskom času, moj pokojni otac dobije obavezu da u problematičnom razredu srednje škole (na zameni) održi čas likovne kulture. Slika ,,Bonjour, Monsieur Courbet“ izazove reakciju kod već afirmisanog mladog boksera A. Feldeždija, zvanog Pišta… Smejulje se đaci ali je morao bokser kao najhrabriji da upita profu: ,,Profesore – vi to ozbiljno ili nas zajebavate?“

Pišta jasno čuo da tamo neki ,,Božur mrsi kurVbe“, slično ali veoma različito ima meni prizvuk zajebanCka kuknjava poznatog intelektualca! Ima bre, prizvuk bukvalne navlakuše džiberuše PROVOKACIJE-zajebancije kuknjava o ,,onom“ radu literata za državu! Opominje nas kako je časno da britanski književnici rade za svoju ,,onu službu“, navodi (mi) MI6 primere – Grejam Grin, Somerset Mom, Džon le Kare (pravo ime David John Moore Cornwell) – a mi se femkamo stidimo i nemamo takve?

,,Ne zna“ stari lisac vic o Dobrici Ćosiću?

Ide kožnomantilisani Dobrica Beogradom, stavi čizmu da mu sredi ulični čistač obuće. Dečko pita: ,,Do uva?“ Ima varijanta: ,,I kapu?“ I kapa je kožnjara – ko ne zna bitan detalj za našu istoriju književnosti.

Čuli&videli smo na slobodnim (i oslobođenim?) medijima od crvene aristokratije da akademik Dobrica baš i nije ,,dobar pisac“, opasno ga kritikuju NjEGOVI sveznajući udbaširajući posvećenici, govore da su mu najpoznatija dela ,,napisana i znalački dopisana od drugih“ majstora pera!? ,,Bajka“- napisao Mihajlo Marković, pod ugovor ,,Daleko je sunce“ – odradio Đ. Gavela, brat glumca Danila Bate Stojkovića – Žika Stojković doterao ,,Deobe“ i ,,Koreni“ na konac delo krasi!? Ispade akademik Dobrica neki Lošica: nije za hvaljenje.

No, mrtve ostavljam mrtvima. OZNA, UDBA, SDB, ptičica KOS,…- neka čekaju ,,zadušnice“ i pominjanje uz glogov kolac. Provokator, kukajući Titov lisac (kom ime neću pominjati u tekstu) je mene na drugog crvenog lisca usmerio, na Vuka!

Vuk Drašković decenijama traži da javnost JAVNO vidi rad tajnih službi, arhive da istražimo, pogledamo spisak saradnika – može ali da ne bude selektivno, bez zatamljenja!

Želimo da vidimo književnikov rad van literature za koji on zavijajući upozorava da je velkobratski praćen i nevinost u Vukovom slučaju: da li postoji?

Da, pištim kao Pišta zbog njega – zbog Vuka Draškovića, najglasnijeg lopova srpskog&srBskog dragocenog vremena, najglasnijeg urlatora: ,,MENE LOPINU NE DIRAJTE – ENO DRUGOG LOPOVA, HVATAJTE TOG LOPOVA!“ Istinu (ODMAH!) o hajkaču na vuka, dok on Vuk – prepredeni lisac izvlači i dalje korist na našoj nesreći…

Književnik poznat&priznat je postao sistemsko-sistematski reklamiran kao najslađe, najzabranjenije ,,zabranjeno voće“, delo mu je puno lako prijemčivog patetičnog moralisanja – udvorički plasiranog politikantskog bestselerizma, a pri tome ko o čemu – doktor Olja o poštenju…

Kozaračkim kolom še’set osme je rasturao pobunjene kolege studente levičare, tražili su više komunizma u titoizmu i kreće ‘ticom KOS svirano, odlično utrenirano igrano-uigrano UDBA&SDB sitno ateističko ,,kaluđersko kolce“! Ispleteno je od vrhunskih majstora, posvećenika spletke i mizantropskog spletkarenja.

Tad ćukajućeg Ćuka zapaža poznati mrzitelj studenata i njihovih profesora Slavko Zečević!

Svojim uhođenim profesorima fakulteta je ćukao uhoda Ćuk da im treba maoistički suditi i odmah presuditi čime oduševljava druga Slavka, obaveštajca od ličnog poverenja Druga Tita (postojalo u pravopisu pravilo da se ,,drug“ kad je o Titu reč piše i velikim slovom, reč ,,partija“ isto – kad je ,,naša“ u pitanju i odgovoru).

,,Drugovi studenti, sve je to tačno što naši profesori govore. Hajde onda, da se organizujemo i idemo u Grocku da rušimo tamo!“ Izjavljuje drug Vuk, tako leči maoizmom profesore fakulteta od maoizma i levičarske pobune koja traži više levice u vladavini levice, odvaja ih od studentskih demonstracija – tera u njihove sitnoposedničke vinogradarske kućice da tamo strepe od druga Vuka i levih studenata što ne ostaje nezapaženo kod uvek budnih i obaveštenih drugova iz ,,struktura“.

Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena

Kozaračko kolo odigrano, kreće Draškovićevo hvatanje u savršenije kolo iskusnih drugova: naravno drugarčina ,,igrača iz struktura“!

Vuk dobija veoma sposobnog kolovođu Slavka Zečevića na sve spremnog obaveštajca, iskreno oduševljenog Ćukovim ćukanjem!

Kolovođa Slavko sad ima svog savršenog ,,keca“ krajnjeg igrača na drugoj strani kola, a i keca iz rukava što se u sve varijante prevarne igre uklapa…

(Drugi deo) O VUKU I SLAVKU I ZAŠTO VUK NE KOPA SAM SEBI JAMU

Fizički rođen u banatskoj Međi (selo na granici sa Rumunijom) brzo ostaje bez majke, potom odrasta po ,,okolinama“ (VUKojebinama) Hercegovine… Mučenik teško opterećen kompleksom oca, na kog otac skoro zaboravlja u drugom braku: dobija 68-me i superiornog tatu! Novi ćale nije neka primitivna ruralna partizančina, urbano neuklopiv tip kao fizički otac grubijan Vidak, nego je to suptilni obaveštajac Slavko Zečević na čiji rad i danas možemo čuti kuknjavu u domaćim filmovima o uklanjanju Leke i Ćeće (Svetislav Stefanović).

Aleksandar Ranković počinje da nosi ista civilna odela kao Tito, ooOoooups takav može i maršalsku uniformu obući?

Plete godinama obaveštajnu mrežu drug Slavko, prisluškuje druga Leku (za partizanske partijaše drug Marko), vešto uspeva da ga PRISLUŠKIVANOG na Brionskom plenumu trajno odstrani iz politike zbog ,,prisluškivanja“ Druga Tita – tako slavno slavni Slavko postaje ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Njegovom zaslugom, konkretnim radom, UDBA se decentralizuje, reformiše u federalizovanu SDB…

Počinje istinski raspad Jugoslavije pre Ustava iz 1974. godine, pre građanskog rata… No, najvažnije je da ćukajući papan Ćuk ima moćnu patrimoniju – novi pape ima ličnu podršku od pape jugoslovenskih komunista.

Nije ,,brand new“ tatica manje surovi destruktivac od primitivca Vidaka, nego je ,,kultivisan“ i veći deo zle snage ubacuje u lukavost kojom napreduje u svom – odlično poznatom mračnom društvu. Trojanski konj monolitne Partije, države i UDBE slavni Slavko je oduševljen potuljeno-podmuklim Ćukovim ćukanjem: jasno vidi svoju privatnu Eridu koja će poslužiti nekim novim, uvek zlim delima i ciljevima!

,,Vizionar“ Slavko Zečević što na komandu još šezdesetih ruši SFRJ, trebaće mu kadrova za druga ,,reformisanja“ što ih donosi budućnost.

Slavnim Slavkovim radom izvršena Rankovićeva politička eutanazija prouzrokuje tektonske SFRJ promene – prvo se dele silna bitna zvanja i položaji druga Marka. Najavljena, očekivana zamena bravara Tita abadžijskim kalfom trajno otpada, kreću politički i ekonomski eksperimenti: formira se nekakva policentrična poliarhija demokratskog centralizma koju drži na okupu Titov kult ličnosti. Levica Jugoslavije kreće u stvaranje deetatizovane zajednice komuna, razdržavljenje države i baš na tom svetlom putu u besklasnu utopiju, dolazi do pobune levice kad studenti urlaju da se ne može sakriti…

,,Dole crvena buržoazija!“ ,,Manje automobila, više škola!“ Vukov poočim kao ministar naređuje da se puca na studente ako pokušaju prelazak Brankovog mosta i tako zagade glavni grad SFRJ opasnim parolama poput: ,,Isterajte političare!“ ,,Radnici, mi smo sa vama!“-zar SKJ (bivša Komunistička partija Jugoslavije) i JNA nisu sa radnicima?

Tu budući kralj srpskih trgova stiče praksu i prve honorare, kreće uspon vatrenog titoiste, poznatog mrzitelja svega i svih van Titovog puta!

Evo kako je psihološki skeniran skenjirni provincijalac:

,,…dođe kod mene Žika Jovanović, načelnik UDBE za Beograd i kaže da ima jedan mnogo goropadan Hercegovac na Pravnom fakultetu koji je veliki improvizator ali koji bi mogao dobro da se koristi u ovoj situaciji“– reči su o Vuku Draškoviću. ,,Ja sam pitao Žiku zašto je zbog toga došao do mene. Kaže da treba nešto para da mu damo. Kažem, dajte mu, ali ga nemojte povezivati sa čovekom koji nam radi na strategijskim obaveštenjima na univerzitetu, nego dajte nekog mlađeg studenta kojeg smo skoro primili na vezu sa njim. Oni su tako i uradili“- tatini memoari govore više od dosijea, ne Vidakovi memoari! ,,Sećanja i kazivanja“ je napisao tata Slavko Zečević, delovi se citiraju kad treba smiriti udbašku-SDBednu SPO ekipu u napadu na arhive tajne službe.

Skupštinom citirani citat je odzvanjao uz opravdano podsprdavanje ,,žrtvi“ – ,,utamničenom“ tamničaru iz SDB Vuku Draškoviću (,,Ne kopajte sami sebi jame“-odgovara Ivica Dačić Blagici Kostić kad SPObmanuta traži otvaranje dosijea) ali se podli rad plaćenog potčovovečanskog rada amoralnog Ćuka globalno proširio. Podmuklost Vukova postaje deo svetske baštine!

Kako?

Studentske pobune se juče&danas ozbiljno proučavaju, beogradsko šezdesetosmašenje (bilo je i na drugim mestima ali Begrad ima reprezentativno) – rešenje Slavkovo i Titovo možemo naći gde god se piše o studentskim pobunama, na svim bitnim jezicima. Najviše na engleskom, tako da Vuk u prazno zavija pozivajući se na svoju nezavisnost, nevinost za pare prodanu!

Ćuk jadno ćukajući nosi tragikomičnost kao i frikovi iz filma ,,Balkanski špijun“ – no, budimo bez brige. Ucveljenog ćuknutog ćukatora se setio, memoarski memorisao pape UDBA&SDB Zečević. Sećaće se političke prostitutke – čitati o Vuku Draškoviću svetske buduće generacije.

Mlade ali iskusne prostitutke znaju da odu kod hirurga da osvoje novu nevinost zbog (po specijalnoj tarifi) prodaje novog takta u virgo intakta, za matoru zavijajuću drOlju, iskusnu kupleraj madam je kasno. Njena dela nova pokoljenja odavno osuđuju, najviše na Zapadu kom se stalno ,,jadna&nevina, nevino“ nudi. Nudi se tamo gde je upozoravajuće stručno posmatraju kao društvenu bolest i to zapadni stručnjaci, eksperti za političku prostituciju.

Komično je što Vuk Drašković novinar koji je radio u inostranstvu, bio ministar inostranih poslova – to možda ne zna, jer se uverismo da ne zna ni engleski jezik.

Da, smejemo se njegovom englezaranju na ,,YOU TUBE“ ali kad se gradi karijera ,,preko veze“ i to preko tajne službe, onda postoji opravdanje zbog višeg društvenog interesa niščih…

(Treći deo) TV Bastilja je tu – a gde je on, SPOdoba Vukašin Drašković?

Trojanski konj SFRJ i svoje tajne službe, poznate kao UDBA sreće idealnu Eridu u liku Vuka Draškovića.

“Hed hanter”- lovac na talente ministar unutrašnjih poslova Srbije Slavko Zečević je rutinski procenio lične kvalitete ,,ljudskog materijala“ – što bi danas timovi psihijatara i psihologa studiozno proučavali dok ne bi zaključili da pomenuta SPOdoba veleposeduje kompleks oca koji za posledicu ima strah od uspeha.

Iskusni obaveštajac, rušitelj moćnog ,,Titovog naslednika“ Aleksandra Rankovića je rutinirano video lične NEkvalitete, zato ne povezuje SPOdobu potčovečanskih SPOsobnosti sa strateški bitnim agentima.

Ide žuljka, posle šezdesetosmaške uspešne saradnje novi angažmani kreću, stvorena je i nova obaveštajna agencija. UDBA ide na đubrište istorije, kreće u rad federalizovana Služba državne bezbednosti (,,naša“ De-Be).

Primitivos Ćuk nije SPOsoban za napad na frakcijaške ,,komunoliberale“: gradsko&graCko je to nešto. Drži se psić onog za šta je ,,pas dresiran“ i u čemu se najbolje snalazi. Vuk Drašković postaje novinar partijski čistunske agencije TANJUG.

Sveti Sava odmah postaje meta za izlive omalovažavanja tog Hercegovca iz Hercegovine od Svetog Save, potom nekakvi ,,četnici“ nepoubijani od partizančine tatice Vidaka: fura se ljakse sigurica za keš i kolica!

Erida je najomrznutija boginja, mrze je svi (bogovi i ljudi) osim boga rata Aresa kog uvek prati. Ona je boginja razdora, zlo rata ne može bez nje.

SPOdoba Drašković se idealno uklapa u dalje planove novostvorene SDB, problem daljeg razbijanja SFRJ predstavlja i srpski integracioni faktor – ,,novinar“ Drašković u Srbima vidi zatucane svetosavce, pravoslavce, nepismene mračnjake, koristi neke sumnjive statistike, izmišljena istraživanja. Optužuje Srbe za otklon od pravovernog titoizma ostrašćeno uMAČući pero u žuč.

Motivisano stvara Vuk razdore gde god su mogućnosti dozvoljavale.

Trojanski rat nije počeo bez ,,nebeske“ pripreme, neće običnom prizemnom zemaljskom šorkom ni naš bratstveno-jedinstveni.

Jabuku razdora nebeski baca Erida samopozvana na svadbu Peleja i Tetide, znalački je jabuka namenjna NAJLEPŠOJ i stavljena pred Heru, Afroditu i Atinu što kasnije Parisovom otmicom Menelajeve Jelene dovodi do rata.

Podrškom tajne službe – Vuku Draškoviću SFRJ dobija ozbiljnu Eridu, jednu od mnogih, pratimo onu ćukastu što je tragikomična.

Da ironija bude veća ,,Eridin“ lažni datum rođenja je Dan Republike 29. novembar – tata Vidak se morao doDVORITI domaćinu Belog dvora, komunističkom kralju Josipu Brozu i prijavio je partijski podoban datum. Prijavio bi on i datum Dana mladosti ali nije baš…

Ni opštepoznato ime Vuk nije istinsko!

Nema Boga, rek’o komjesar, gospodstvo po Gospodu je ukinuto ali postoji onaj stari lukavi (da li i MUDRI?) ugovor sa ,,glavnim“, jer lukavostima gazduje Lukavi. Moralo se u podnebesju Lukavog obaviti varanje sitnijih njegovih demonskih bića skraćenjem istinskog imena Vukašin, lažnim ,,Vuk“ i tako mu odati počast.

Daleko je onaj mudri gospodstveni Gospod iz hrišćanstva, baš daleko. ,,Znamo da smo od Boga, a sav svet je u vlasti nečastivog“– Prva poslanica Jovanova.

Vukašin je od rođenja oslobođen hrišćanskog poimanja sveta…

,,Opet ga povede Đavo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetska carstva i njihovu slavu, i reče mu: daću ti sve ovo ako padneš i pokloniš mi se“ – Po Mateju Đavo i Hristos ali ne i po Ćukatoru, ode Ćukator da se pauniše po carstvima dušu sumnjivog kvaliteta Satani bagatelišući.

Mesto sudije Okružnog suda u Beogradu ga ne interesuje, amoralna osoba ne pronalazi sebe u bilo kakvom suđenju. Ćuknuti gordi Ćuk je za opadačke osude stvoren i ne zaboravimo i ponavljam kod njega kompleks oca prouzrokuje direktan strah od uspeha – zbog čega će kasnije biti vožd kilave, impotentne, apsolutno neuspešne udbaškodebeovske dosetke od opozicije.

Nego… ,,Javlja mu se“ da se javi po oglasu ,,Politike“ i tako postaje gvozdenglavac lajavac Tita&Partije&lažinovinarstva u propagandističkoj agenciji TANJUG“!

Za prijem problema nema, drug Vuk je drug član Saveza komunista Jugoslavije od studentskih dana, dokazani je plaćeni kadar SDB i podguzalo moćnog druga Zečevića.

Odmah svetla čela i obraza čista po štampi bije. Mlati mladi titoista mračne aveti prošlosti. Ostrašćeno ali uspešno se okomio na SPC opijum za narod, na četnike mrtve&žive i nepostojeće. U boj hrabri Vuk Erida kreće… Osuđuje nedokazani sudija i svaki trun u komunističkom oku, svaki levo-desni otklon od Druga Tita, jer ,,ko drukčije kaže, kleveće i laže“ i Draškovićevu osuđujuću novinarsku osetiće žest&pest!

Dvorska pudlica SKJ je pojela vuka i Vuka…

Erida iz Međe&Slivlja opkoljava, okupira Beograd – stiže u idealnom trenutku. Preko je potrebno da ,,,krvavim“ suzama Erida lažno rida, poplavom suza davi, a u slučaju nemoći: stigmatizuje mete!

Tadašnje srpsko društvo je moralo biti razbijeno svim sredstvima, normalni se i danas pitaju: ZAŠTO?

,,Tito se, odlučan kao uvijek da održi pravu ravnotežu, okrenuo Srbiji. Tu se, činilo se, akumuliralo previše financijske moći koja je podsticala priče o srpskoj hegemoniji“- FITZROY MACLEAN napisao u knjizi ,,JOSIP BROZ TITO“!

Ovo nije citat iz neke neprijateljske antititoističke varijante, nego je knjiga ponosno objavljena u SFRJ od strane izdavača u Zagrebu, Beogradu i Titogradu.

Degenerik Srba Vuk Drašković ali i izrod od svakog normalnog, prirodnog ljudskog dostojanstva dobija plodno tlo za svoju mržnju, za zlo seme razdora Eride koje će dati izobilje plodova za boga rata Aresa, stradaće JugoslAveni, JugoslOveni, vernici Hare Krišne, ateisti, komunisti, zen budisti, svetosavci, muslimani, Muslimani, Bosanci, Bošnjaci, Rusini, Srbi, Mađari, građanisti, marihuanisti,…

(Četvrti deo) Vukašin Drašković i ženamužutata mu Danica

,,Žene stene“ – tako smo zvali žustre Miloševićeve kontramitingašice, simpatične AFŽ bakice…

Bio je to Zlokijev hrabri bakutanski monolit koji nam je na mitinzima početkom devedesetih ozbiljno dobacivao: ,,Prkos, prkos četnici!“

Zbog buvljak šubara od polarne lisice bile su i naše ,,Ane Karenjine“ – svi&SVE smo ih voleli, bez obzira na ,,ozbiljnu nepomirljivost političke prirode“- mi gibaničari sa Ravne gore, one neumrle borkinje sa Kadinjače.

Uh, te na sve načine debilizovane, dehumanizovane mučenice – bile su otužni proizvod abortiranih rigidnih sistema. Potčovečanski dresirane, zombirane od svoje majke&tajke&pomajke KPJ (&SKJ) da na ,,aport“ non-stop donose bačen štap, pri tom mašu repom + (plus!) zahvalno ližu ruku svakom beogradskom gospodaru. Miloševićeve povampirene AFŽ mrakače, bile su vredne samo iskrenog žaljenja usled tragične anahronosti. Žrtve zla smo bili svi…

Žene stene odživeše drugu polovinu 20. veka, dok su njihove saborkinje, komunkinje-drugarkinje u pobedonosnom NOR-u ginule uzvikujući Staljinovo ime, ostavljale su staljinkinje ovaj svet u cvetu svoje mladosti s tvrdom verom u pobedu staljinističke KPJ! Partiju im je (posle surovih predratnih čistki) vodio najrigidniji staljinista i Staljinov pseće odani fanatiik Josip Broz Tito. Beskompromisna Broškina vernost Hazjajinu dokazana je i odricanjem jedne od vlastitih žena. Gad je dodatno pljunuo i na njene zatvorske muke!

Zato, ne bez bitnog razloga, Staljin omogućava Titu da bude pobednik u jugoslAvenskom&jugoslOvenskom ratu… U oba TRI – građanskom, oslobodilačkom i ,,oslobodilačkom“- za mnoge.

Partizanija baš nije bila vična klasičnim ratnim bitkama, Staljin se pred Titom smejao ,,Titovoj vojsci“ čiju diviziju razbije jedan puk Nemaca.

Partizanska gerila pogibeljno se petljala sa Hitlerovim kapituliranim Vermahtom i posle zvaničnog kraja Drugog svetskog rata!? Naša (nekima ,,naša bratska“) – bratska Crvena armija bi to mnogo brže i uz mnogo, MNOGO manje ljudskih žrtava odradila ali imala je preča posla u jurnjavi na ozbiljne ratne ciljeve kao i čvrst dogovor sa Staljinovim: Titom.

Jurnula je crvenoarmejska sila sa istoka Jugoslavije, sredila Beograd, a do danas bi se vršilo razminiranje da ga crvenoarmejski profesionalci ne odradiše -,,na potpis“, garantujući životom ako u nekoj razminiranoj zgradi posle bude ranjenih i poginulih. Crvena armija je dala batine nacistima na Batini i ode, odeEeee…

Austrougarski junak iz ,,Vražje divizije“, Franjin podoficir Tito je hteo da se po Jugoslaviji zamajava ratom, da bude veliki strateg i povesno, povjesno, istorijski uklesan ozbiljni maršal.

Bratski mu je iz Moskve dopušteno da vodi krvavi cirkus.

Morao je šumski maršal i pred zapadnim ,,saborcima“ da ispadne bitan komandant velike, snažne, nepobedive vojske pobeđujući Hitlerovu armiju (u precizno odrađivanom povlačenju).

,,Žene stene“ su rođene 6. XII 1942. u B. Petrovcu i 29. novembra u AVNOJ Titovom Jajcu…

Te 1943. godine prestaje da radi Kominterna koja je komunistima JugoslAvije ozbiljno zamerala za teške zločine, masovna ubistva Srba, za ,,leva skretanja“ u srpskim krajevima. Kraj svetskog rata zaista donosi Brozu pobedu ali da se ne zamaj(eB)avamo, na nju je suštinski uticao udarac Staljinove pesnice o sto i krik ,,Jugoslavija je moja!“

,,AFŽ stene“ bez trunke saosećajnosti prema svima i žrtvama iz svojih redova koje one i same stvaraju, prate u svim prevarnim zaokretima idola Tita, odstranjuju nepodobne drugarice kako Partija kaže (tad je reč ,,partija“ pisana velikim početnim slovom).

Odstranjuju i sebe polovinom pedesetih kad je Partija rekla da su suviše moćne i da treba da se SAMOUKINU! Svetla čela i obraza čista dospevaju one u ,,POSLE TITA –TITO“ vreme stabilizacije ali i kod antibirokratskog jogurt revolucionara druga Miloševića gde ih službe uspešno uparuju sa ,,opozicionim“ Vukom Draškovićem. Vukom nagizdanom, ufrćkanom pudlicom SDB – ,,samoniklim“ kraljem trgova i reliktom mračne ,,četničke“ prošlosti kako komunce naučiše da definišu metu i primeniše na svog LIČNOG provokatora, vernog psića agišića.

AFŽenama je Vuk bio poslednji uspešno odrađeni zadatak.

Službe ih ukinuše, prethodno umnožene ćelijskom deobom, ne prostom deobom bioloških ćelija… Partija ih revitalizovala, povampirisala po ostrašćenim ekstremnim femino organizacijama. Umnožene su deobom partijskih komunskih ćelija.

,,Pričalo iz Gacka“ (Slivlja) odrađuje povereni zadatak kao neki Šeherezadan. Ćuk Strašković dobija i paravojsku koja trpi fijasko, a Vuk ne ode u Liku da se bije, draže mu napirlitanom da vije loknice po Bg.

Pogibe tamo Giška kog više ne pominje, pogibe boreći se i baka Danica iz Divosela – pudličić Vuk (pravo ime Vukašin, po žuravom Vukašinu iz epike Srba) se svio pod skut svom ko zna kom po redu tati i tataženici Danici, cvili što Aliji (džihadista Izetbegović je povukao potpis iz Kutiljerovog mirovnog plana!) ne uspeva džihad. Povremeno glumi mačo muškarčinu uvredljivim, neubedljivim mizoginim seksizmima ali ne reaguje novi AFŽ, umrla je ekstremna levica u njima.

U otmici Alda Mora učestvuje feministkinja.
OtmičarKINJA Ana Laura je priznala da je cilj otmice bilo izazivanje građanskog rata u Italiji koji bi podigao ekstremnu levicu (Kristofer Dagan).

,,Naše“ feministkinje se femkaju i u osudi svakom normalom odvratih seksizama napirlitane SDB pudlice, one do danas izvode neubedljive performanse, slikajući svoja HHHH lica kačeći neke ljubičaste kecelje po spomenicima i za sve i svašta spinuju osudu, opadaju Srbe. Rade frikinje isto što i SDB kolega Šeherenazadan.

Ipak, on ima i porodičnu sreću u svom bračnom partneru ženamužutati Danici.

Danica Beppa Joseph živi po svom zakonu, ima i od lekara ,,šaru“ da je psiho bolesnica. Kad za stolom nekog udari flašom u glavu kriv je udareni zato što sedi pored psiho udarene!

Veselilo se i drugosrPijansko ,,Vreme“ pohvalnim tekstom gde se Beppa Danica Joseph (,,Alan Ford“likinja) slavi u oholom primitivizmu. Mrziteljka svega srpskog je čak i svoju ,,Srpsku reč“ uspela da uništi, a kvazipartija SPO njene Šeherezade iz Slivlja je usputna šteta ali i korist za Srbe!

Mrziteljski, srbofobni par gadljiv na Srbe nije gadljiv na srpski kapital, na srpske materijalnosti je oblaporno gramziv. Varvarski sibaritski pir, krmeći divlji žur kreće od 1997.g. zloupotrebom vlasti i prevarom (NAS!) bundžija, šetača…

Vešto prevariše SPOdobe, uPARENI Draškovići pravdoljubitelje za svoje lične kriminalne interese. Krenula je tad i debeogradizacija jadnog Beograda! Savršeni insajder uPARENIH SPOdoba Vuka&Danice, novinar ,,Srpske reči“ precizno povezuje postavljanje iskusnih krimosa, rođene braće Veselina i Gorana Boškovića na funkcije da nekažnjeno krimosiraju Beogradom.

,,Njihovi su dosijei u policiji takvi da svakog trenutka mogu biti uhapšeni. Veselin je direktor gradskog zemljišta u Beogradu i jedan od najopasnijih kriminalaca koje je Srbija ikad imala“-piše Milovan Brkić, naravno iz ,,Srpske reči“ nogirani novinar.

Rođena braća su rođena braća i Danici, devojačko Bošković.

Nego, uPARENI Draškovići preteraše i Vuk postaje Miloševićev funkcioner! Što reče Vukov kum Šešelj:,,PoždVao je što je izasVao!“ Da bi prvom prilikom žuravi Vukašin žurno izdao svog Slobodana Miloševića. Gadna igra imala je i Ibarsku magistralu kad ginu Draškovićevi telohranitelji…

Mračna zona atentata tu ne staje, međunarodna zajednica je nabudžila Vuka da bude budža Beograda, ne i Miloševićev funkcioner i pred izbore 2000.g. dešava se šenluk u Budvi. Budvanskim šenlukom se odstranjuje amoralni par Drašković iz septembarskih izbora ili ,,izbora“ – režiranog hepienda. Obaveštajne službe nekad baš vole da kolektivno odrade razne prljavštine i tako ojačaju kontakte za buduće nedorečenosti.

DOS bez SPOdoba planira autističnog matorog komunca da ubaci u izbornu trku – ko bi glasao za Ivana Stambolića?

Surovo – u avgustu ,,nestaje“ drug Stambolić. Uskače Koštunica i pobeđuje posle državnog udara od 5. oktobra.

Kalkulantske SPOdobe Draškovići van SPS i DOSiranja učestvuju samostalno na izborima. Fijasko ih ne izbacuje – hvataju korak za nove manipulacije! Vuk (mene) magare jeste 9. marta u suzavac nagonio ali idem i na kulerski miting ispred SNP u Novom Sadu. Suzavca nema, ni A-Fe-Žejki nema. Ni starih, a ni novih da brane napadnutog Đinđića – ,,braniće“ ga žestoko mrtvog nove A-Fe-Žestokinje…

Ubijen Đinđuva ali opet je SPOdobiTni par Drašković uhvatio politikantski korak u odurnom žutilu: proverite, njihov uspeh deo je naše istorije!

Do danas su sastavni deo svake vlasti, za kolumno akcentovanje je interesantno to je Beppa Danica Joseph pokušala da postane BIA šefKINJA i ne dadoše psiho bolesnici. Njena usta zapečatila je nebrojena plastična hirurgija naravno i lova ruskog NIS-a. Pljuvala po Rusima, zalaže se fanatično za NATO zlikovce i odvezaše cvalavi Rusi kesu da smanje tonažu pljuvačke u okupiranim srpskim medijima. Medijima?

Vukašin (Vuk je lažno ime) Drašković je identitet stekao ,,žuravo“ napadajući RTS ,,TV Bastilju“ – lukavo je stavio mase u manihejstvo: RTS je zlo, žuravi Vukašin donosi dobrobit slobodnih medija… Tadašnji RTS je imao solidne emisije za decu, dobar naučno-obrazovni program, nešto što ovaj Vučićev i Vukov RTS GebelSS nema ni u tragovima!

Danas je RTS na najnižem info-političkom nivou.

,,Slobodar“ Vukašin – lažni Vuk je deo režima i ne napada svoju gebelsiJADU TV Bastilju!?

Nema prigovor savesti, kad savest i ne postoji kod te etičke SPOdobe! Prilagodljiv poput vaskrsa AFŽ ljubičastih NVO keceljašica ne bi bilo čudno da se ta pričalica ŠehereNAZADANka samoukine kao muškarac – proglasi bradatom ženom i brak sa Danicom bude prvi zvanično sklopljen balkanski brak dve žene.

Osim laži sve je laž kod laprdaljke, lopovske pokrivaljke ,,Vuka“ Draškovića. Pad TV Bastilje će se poznati ne po paljevini, nasilnim prodorom neke ekipe u RTS prostorije (prevariše nas 5.oktobra!), nego po raskrinkavanju smutljivih bitangi i njihovih krimi delatnosti – a posla će biti baš…

(Peti deo) Vuk Dršašković – profiter svih srpskih nesreća.

,,Šlageter“ – Hansa Josta u kulturi i ,,Nož“ Vuka Draškovića kod Srba je isto…

Agent provokator, politikant Vuk Drašković je strano telo u kulturi Srba, jadni bestseler ,,Nož“ takođe!

Drama ,,Šlageter“ sadrži rečenicu, moto svih primitivaca sveta kojim pravdaju svoje rušilačke akcije, svoju višestruku inferiornost, neku civilizacijsku sramotu: ,,Kad čujem reč kultura…- odmah otkočim svoj brauning!“

Jedino te reči su ostale od ,,umetničkog&KULTNOG&KULTURNOG“ (NE)dela udvoričke literature. Ma, nisu ni one ostale(!), citiraju se po ličnom, inspirativnom osećaju menjajući ih uz uvek pogrešno navođenje autora.

Jostova literarna bljuvotina je nestala iz kulturnog života, vreme je pojelo manipulativni kič. Hvala Gospodu da nestaje i lukava šmira od trivijalnog Vukovog bestselera.

,,Nož“ je solidno odrađen za bestselerisanje. Namenski prijemčiv Vukov romančić se pojavio osamdesetih godina u vremenu kad se nije krila kriza titoizma – tad ulazimo u ,,stabilizaciju“ sistema koji se opasno ljulja. Vavilonska kula ,,Tita posle Tita“ preti da padom razori partijsku državu, samoupravnu ekonomiju, bratstvo-jedinstvo, SKJ (bivša KPJ se već raspala!), JNA, ONO i DSZ, ogromnu zaradu od prodaje oružja Trećem svetu, obaveštajne službe i njihove tajne… No, postoji još nešto, lična akcija vernika!

Fanatično zaslepljeni komunista, lukavi Drašković se javnosti SFRJ literarno prvo predstavio (1981) bljutavim udvoričkim smećem ,,Ja, malograđanin“ – tu je krunisao svoje samoupravno socijalističko stvaralaštvo novinara NIN-a i agencije TANJUG, dokazao političku pravolinijašku komunističku podobnost. Knjižuljak od sto i nešto strana ima manir ,,šezdeset osme“- maoistička patetična kuknjava zbog nedovoljno levičarstva u levičarskoj državi.

Arlauče komunizma gladni vuk Vuk i posipa se pepelom što nije rigidnija komunjara, što kolektivno odosmo u diznilendaciju o čvrsta ruko islednička, o okrepljujuća reči komesarska, izgleda da mi komunisti propadamo? Nestaje politička podobnost, ode nam dogovorna ekonomija, gde ću ovčurage klati i masno ždrati?

,,Tamni vilajet“ je divna narodna pričica, podsećanje…

Stiže ekipa u tamni vilajet i iz mraka se čuje: ,,Ko ovoga kamenja ponese kajaće se, a ko ne ponese kajaće se!“ Sve vezano i za ,,Ja, malograđanin“ što ću kasnije… ,,Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo DRAGO KAMENJE: onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajti što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više“- vedro se završava pričica.

Moja novosadska ekipa i ja imali smo ironijski otklon prema SFRJ političarenju tih 80-tih izražen u ,,osnivanju“ PPP: Partije punoletnih pionira.

Kao deca u prvom razredu osnovne škole dali smo SVI, SVI, SVI časnu pionirsku zakletvu Titu, od te komunarije ne odstupismo. Za mlađe čitaoce – Titovi pioniri su bili nešto poput Musolinijevih klinaca, balavih balila.

Totalitarizam je imao regularnu, poželjnu zloupotrebu dece u političke svrhe kojom su se roditelji ponosili, a država uživala u ispiranju detinjih mozgova militarizmom. ,,Balilla“ je bila organizacija dece uzrasta od 8 do 14 mlađanih godinica, mi Titovi pioniri smo na (lažni datum – slagale komunjare) rođendan Vuka Draškovića i Dan Republike, čuveni Jajce AVNOJ 29. novembar davali svečanu pionirsku zakletvu. Stavljali su nam kape titovke na glave, vezivali crvene marame oko vrata što je bio jasan čin da postajemo zombiji titoizma. Zakleti budući kuriri i bombaši naoružanog naroda ONO i DSZ novopartizanije. Teško našim neprijateljima kad zaratimo sa NATO, još pre protiv komunjarskog Varšavskog pakta.

Kruni se SFRJ komunizam, moja NS punoletna pionirska ekipa ugroženo socijalističko samoupravljanje brani ,,ilegalnom“ PPP. Imali smo nešto poput revolucije koja neprekidno teče, akciju koja nikad ne staje. Kupovali smo komunske knjige po knjižarama. Ko nas je zvao na rođus prvo je gledao mesto za kilograme knjiga. Čitaljke za sedaljke, posle se na njih sedne i milina.

A knjige(?) – bili su to razni doktorati doktora nauka samoupravnog socijalizma, ONO i DSZ, sabrana dela nepismenih revolucionara, kongresi, crnogorske vukojebine u NOR-u, VII NOP udarna brigada Donjih Pripizdina pobjeđuje Hitlera,… I tako stigosmo do DRAGOG KAMENA tamnog vilajeta ,,Ja, malograđanin“ Vuka Draškovića!

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Gospode, zaista me srce boli što jedini primerak te Vukove zakletve mrtvom Titu i umirućem Savezu komunista Jugoslavije nekom poklonismo posle dužeg smehotresa! Smejali smo se autističnoj lujki od ,,književnika“ V. Draškoviću. Kasnije žalost bi ogromna, jer ne fotokopirasmo primerak. Da smo i nekoliko komada imali, bili bi pokloni! Zahvaljujući knjižuljku ,,Ja, malograđanin“ ,,kralja trgova“ gledali smo kasnije uz solidnu distancu ali prisutni na njegovim mitinzima.

Zato i danas bivši bestseler ,,Nož“ treba čitati uz poznavanje prvenca ortodoksne zaklete komunjare V.D. Mora se Vukov literarni rep meriti od literarnog početka.

Protopočetak?

Hvala mom ocu Budimiru zbog obilja štampe, čitao sam Draškovićeve srbomrzačke tekstove i tokom sedamdesetih u časopisima. Smeh i samo smeh sam imao za srbomrze pomenutog ,,vuka“ dvorske pudlice Belog dvora, Vuka ali on je i ,,Vuk“ pravog imena: Vukašin!

Evo nas u 2020. godini, pre njenog početka jasno uvidesmo ,,misaoni“ razvoj mahnitog skribomana. Razvio se od intelektualne amebe do intelektualne amebe. Stari dresirani komunac psić Vuk se vratio veličanju JugoslAaAAvije (ne JugoslOoOOvije!), pojačao je FANATIČNU NATO dozu titoističkog atlantizma, ponovo ne krije prezir prema pravoslavlju Srba, ne odstupa od deetatizacije zacrtane SKJ ideologijom, a granice (?) – rođen u banatskoj Međi na međi sa Rumunijom traži ukidanje međa?!

Lažni mesijanski put u komunizam zamenio je putem u mesijansku EU koja nas otvoreno prezire i još OTVORENIJE NE ŽELI. Razmotriće pitanje našeg članstva 2030. godine.

Zakletva Kosovom? Sramota je i SPOmenuti količinu tekstova i intervjua u kojima se Vukašin Drašković bori protiv Kosova i Metohije u Srbiji.

Da, posle dugog niza žalosnih godina uvidesmo da taj ,,Vuk“ i vuk nije zlu antisrpsku ćud promenio i zašto bi?

Mastiljavi lukavi služitelj Lukavom veoma lukavo na nesreći Srba profitira.

Bolan je on, UMObolan – KONTRAFOBIJA spada u zaista problematične neuroze, lažni Vuk je njena teška žrtva kad glumi Srbina!

,,Kontrafobija je uronjavanje upravo u ono čega se čovek najviše plaši“ – A.Dž.

Dovoljno bistrima za precizno definisanje boljke bolnog ,,Srbina“ iz Saveza komunista Jugoslavije, pacovčine iz rupe, kabineta Mike Špiljka, agenta… Zvezda komunjarizma se tih 80-tih posle crvenokmerske knjižuljice ,,Ja, malograđanin“ ufurava u kontrafobiju i postaje ljuta Srbenda. Glumi četnikustvujušćeg bradat kao drug Marks, srPuje kontrafob sav neurotski drvenast u tuđoj koži.

Uzima on opšta mesta nesreće Srba i stvara ,,Nož“ pogađajući bestselersku nit, ulazi u neurotski oklop krize, haos totalitarnog sistema u raspadu.

Predosećao se rastur SFRJ, odavno je najavljen na Zapadu razmatranjima o kraju Tita posle Tita. Uvežbavani su raspleti na NATO vojnim vežbama.

Poplašeni Drašković je znao da se bliži gašenje zapaljivim gasom revolucionarnih vatri, neumitno stiže smrt domaćoj (MALOGRAĐANSKOJ) levici ali i najstrašnije od svega: KRAJ njemu LEVIČARU! Hitno ulazi u predmet lične mržnje u ulogu Srbina!

Kreće literarno histerisanje, mastiljanjem da se zametne tragični komunjarski trag.

Bio je Drašković elitni stub Titovog režima.

Ratovi po belom svetu i izvoz oružja su nas držali u ,,blagostanju“ – bio je rat Titov posao, hleb naš krvavi nasušni! SFRJ je bila i sigurna kuća za mnoge teroriste, čak i broj jedan svetskog ubicu Iliča Ramireza Sančeza poznatog po nadimku Šakal, ratnog imena Karlos. Nemački RAF (Rote Armee Fraktion) bio je zaštićen u Zagrebu… PER ASPERA AD ASTRA – u Ćukovom ćuketanju preko omrznutih Srba do deifikovanog disidenta SFRJ, priznatog na BOGATIM zapadnim stranama.

Kreće mastiljanje zbog politikantstva, ide i napadna odbrani teksta profesora fonetike i fonologije prof. dr Dragoljuba Petrovića. ,,Pomirimo prijatelje, neprijatelji su smireni“- van struke napisan tekst profesora Petrovića vodi pravo u zatvor, Ćuka u prve redove za slikanje u Klubu književnika (potpisah i ja ali se nisam slikao!).

Menja se dlaka za javnost, bio je ćukator i vatreni maoista šezdesetosmaš ali i SDB kontrolisani (NE)čovek Slavka Zečevića što Slavkova knjiga ,,Sećanja i kazivanja“ ne krije.

,,Kozaračkim kolom“ – žrtvom na odar vernosti Titu i Partiji završava SDB Ćuk lomljavu studentske maoističke pobune!

Njegove levičarske sedamdesete imaju ishod u ,,tvrdom“ nacionalnom antikomunizmu osamdesetih.

Devedesete su Vukašinova decenija napada na Slobodana Miloševća. LeleEeee, napadna decenija je krunisana Miloševićevim nagradama: snimljen film ,,Nož“ i ,,ćuknuti opozicionar“ Ćuk postaje nekakav potpredsednik u nekoj vladi omrznutog ,,Sadama“ Slobodana Miloševića.

Lošom računicom ćuknuti ćukator politički pada 2000. godine ali napada Đinđića čiji pad od metka kod Đinđićeve Demokratske stranke diže u politički vrh: napadača na Đinđića- Vuka Draškovića!?

Stiže i druga decenija 21. veka, žute lopine migriraše Vučiću. Žutare dobiše indulgenciju za bestijalno lopurdanje ždranjem SNSendviča. Mnogo je nenapisanih uzvičnika, još više upitnika…

Zle Vukove Bastilje – sve za hitno rušenje su obeležene Vukovim urlanjem, mastiljanjem-bastiljanjem da bi posle ludom glavom i bradom Vukašin učestvovao u građenju novih, gorih, bastiljskijih! Napadao je zbog cenzure RTS kao TV Bastilju, na žalost sad kad se javno lični Bujoševićev SNS servis bavi najbestijalnijim propagandisanjem Vuk je zadovoljan.

Cirkus, cirkus mašalah!

Uspešni bestseler tragični srpski ,,Nož“ napao je LIČNO autor dela nekim novim skribomanskim izbljuvkom. Pokušao kvaziknjiževnim usiljenim krojenjem neubedljive priče da prema Srbima plasira novo, najnovije bestselersko jostovsko šlageterisanje.

Sad SAD Vuk kad nanjuši Srbina, momentalno mastilja o ratnom zločincu.

,,Isusovi memoari“ prođoše nezapaženo, jer pobegulja od rata ponovo piše o ratu: kontrafobija ponovo u sedlu! On merodavan za rat? Van kruga dvojke bi usrao one bele pantalonice i kad se ne ratuje.

Poznati kontrafob ,,ratoborac“ nekad je služio za viceve.

On je ,,samoupravno“ izmislio jedan rat kad je rat bio SFRJ biznis. Nije odgovarao za gadaluk. TANJUG je znao kakav biser SKJ je prasac (krme?) Vuk Drašković. Manični dopisnik je prošao bez sankcija za izmaštani, apsolutno nepostojeći rat Mozambika i Rodezije u vremenu kad se za vic išlo u zatvor.

Nego, postoji ratna tema gde je negovani komunista mogao biti idealni insajder, pisac umetnik ali…

,,Na ovom mestu 1945. godine partizani su ubili i bacili u tri jame 25.000 Srba iz Šumadije. Niko od njih nije bio mlađi od sedam (7) godina i stariji od petnaest (15) godina“– izreče Vukašin, uvek ljudske krvi žedan vuk Vuk Drašković u govoru. Bedno je što pre ili posle tog govora na Miljevini nije napisao knjigu o Irodu i Irodovom ubijanju dece. Mogao je i kao komunista, jer izvršilac je bio Vlado (Titov) Šegrt pod čijom komandom slugeriše Draškovićev otac partizan Vidak.

Budimo trezveni. Sve nas je bitanga Vukašin-,,Vuk“ po navici ponižavao ,,senzacionalističkim“ laganjem poremećenika.

Povela se akcija za podizanje spomenika dečici žrtvama: nestaje SPOdoba Vukašin laprdara. Dijasporu je već solidno opljačkao, neće moći opet.

,,Dečji krstaški pohod“ – šlageterisanje Vukašina ,,Vuka“ Draškovića izaziva žestoke reakcije. Nemam nameru da komuniste branim od komunističkog zločina, tajni nema. Solidno upoznati su pisali o Miljevini i zločinu. Žrtava je nešto manje od 20.000. Ubijeni su vojnici JVuO, civili i deca – naravno ne, kao što pomahnitali Vukašin laprda. Kosti su nađene, ne pripadaju sve kosti deci pionirskog uzrasta: psihopatski laže Vukašin? Da! Utrenirani agent provokator SDB, zna zašto – paklena Bastilja je lično on!

Bedna mastiljara-bastiljara, opaki provokator najpre svoj opus cenzuriše.

Kozaračko kolo zbog razbijanja studentskih demonstracija ’68-me neka prizna da je igrao za Slavka Zečevića šefa SDB Srbije plaćen De-Be parama. Zašto ne štampa svoje komunističko veleumlje iz sedamdesetih?

Istorija jugoslovenskog novinarstva sedamdesetih prošlog veka zabeležila je ostrašćeno levo Draškovićevo mastiljanje-bastiljanje, ono je tuklo kao elitna udarna pesnica komunista: zašto se ne bi danas tome SMEJALI?

Autistično jeste ali ima vrednost (zlo)duha vremena, ima obezbeđeno SFRJ tržište.

,,Ja, malograđanin“ iz osamdesetih se NE pojavljuje u izabranim delima V. D. Čak je pred kraj 2019.g. na YOU TUBE izbačeno čitanje prve Draškovićeve knjige. Malograđenski sujetno ili Zečevićev agent opet krije trag?

Dakle, nametnuta je cenzura svetskoj mreži YOU TUBE ali zakinuti smo cenzurom svi mi ljubitlji knjiga, zaslužujemo kompetan utisak o delu pisca.

 Vuk Dršašković – profiter svih srpskih nesreća.

,,Knjigu piše žura Vukašine“- beleži naša epika o ZLOM ŽURAVOM Vukašinu. Guslar ismeva zlog žuru i posle smrti boljeg od njega. Lukavi kralj Vukašin je jadan u odelu junaka Momčila. Naša SPOdoba kralj trgova još je bedniji dok srbuje: srPuje&čekićuje! Srpstvo još nije ubijeno kako bi taj mastiljarski žura ,,junak“ hteo.

Bivši ,,kralj trgova“ je odjurio kod neomiljenog Mila na Osmi kongres DPS, na poklonjenje državi Bastilji i njenom apodiktičnom kriminalcu diktatoru Milu Džukeli Džukelanoviću da jostovski šlageterišu, pucaju iz svih oružja na reč Srbin. Sve je kao nekad ubastiljano. Milogorska Bastilja (banana)država antisrpski je ustrojena od proverenog SKJ partijca Mila Đukanovića. Jedini je kanditat partije za šefa partije (sam sebe i predložio), a od građana diktator decenijama pravi parije, od njihove bedinje – sebi pare…

Ma, nešto je i gore, tu je ostrašćeni rat protiv SPC!

Kumrovečki komunjarski CG kumek, kum državne mafije Džukelanović slično Pavelićevom pokušaju stvaranja Hrvatske pravoslavne crkve bi da uništi pravoslavlje u Sparti Srba.

Aplaudira mu lažni Vuk, lažni vuk, ufrćkana pudlica Vukašin Drašković. Čankoliz čanka punog srpske krvi (opss, bio i ćopavi drug Čanak tamo!) da ne kuva u Crnoj Gori neki rat? Satanin je taj komunac internacionalista, SPO građanista, četnik, neoliberal, Srbin na komandu, večiti opozicionar – večiti učesnik svih vlasti koje kao Bastilju osuđuje.

Svako zlo je moguće. Vreme je da se zaustavi hijenski *maroder (,,maroder“- vojnik koji zaostaje iza svoje jedinice pa krišom ide u krađu i pljačkanje; vojnik koji pljačka poginule i ranjene vojnike; FIG. hulja, nitkov) profiter svih srpskih nesreća.

Bastilja – zatvor odavno je za ,,Vuka“, ne zbog silnih ideologija koje manično menja kao drOlja gaće. Ne zbog bezvrednih skribomanskih polucija, nego zbog veza sa kriminalom i kriminalcima svih boja i partija tokom dugog niza politikantskih godina. Njegovo zaludno more mastila ne može pokriti ono što pošteNJAČINA godinama njakanjem (vuk koji njače) krije, a POŠTEN sudski proces oslobođene Srbije mora da otkrije.

,,Sitne knjige“ se i o KRUPNOM šlageterskom maroderu pišu. Kad-tad pašće i Vukašin Bastilja Drašković. Propao mu je pokušaj da knjigom ,,Via Romana“ postane Ivo Andrić ali zatvor za kreativno razmišljanje, dejstvovanje mastiljanjem-bastiljanjem zakonski omogućiti lupežu i možda ubastiljan uspe?