Više od polovine dnevnog kalorijskog unosa prosečnog Amerikanca i Evropljanina potiče iz ultra-prerađene hrane (UPF). Iako većina ljudi nije ni svesna koliko često konzumira ovakve proizvode, nova naučna metoda omogućava tačno merenje tog unosa – i to na osnovu analize krvi i urina.
Šta su ultra-prerađene namirnice?
Ultra-prerađena hrana uključuje proizvode koji su prošli više faza industrijske obrade i često sadrže dodatke poput veštačkih aroma, boja, emulgatora, zaslađivača, stabilizatora i prerađenih ulja. U ovu kategoriju spadaju instant obroci, slatkiši, gazirana pića, grickalice, industrijski kolači i mnoge „gotove“ opcije iz supermarketa.
Ovakva hrana može imati privlačan ukus i dug rok trajanja, ali često sadrži višak soli, šećera i nezdravih masti, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg negativnog uticaja na zdravlje.
Polimetabolitski rezultat – otisak onoga što zaista jedemo
Istraživanje koje je predvodila dr Erika Loftfild sa američkog Nacionalnog instituta za rak identifikovalo je male molekule (metabolite) u krvi i urinu koji se dosledno povezuju sa učestalošću konzumacije ultra-prerađene hrane.
Na osnovu ovih molekula razvijen je „polimetabolitski skor“, odnosno biohemijski otisak koji precizno pokazuje koliko je osoba izložena UPF proizvodima – bez potrebe da vodi dnevnik ishrane.
Ova analiza omogućava:
- Preciznije procene u ishrani u velikim populacionim studijama,
- Validaciju samoprijavljenih podataka (ljudi često zaborave šta su tačno jeli),
- Mogućnost da se u budućnosti koristi i u kliničkoj praksi.
Kako funkcioniše test krvi za ishranu?
U studiji su korišćeni uzorci krvi i urina starijih ispitanika koji su godinu dana vodili detaljne dnevnike ishrane. Naučnici su zatim identifikovali specifične metaboličke obrasce koji se ponavljaju kod onih koji konzumiraju veći procenat kalorija iz ultra-prerađene hrane, piše u istraživanju „PLOS Medicine“
Ove analize omogućavaju:
- Uspostavljanje veze između ishrane i bioloških markera,
- Otkrivanje „skrivenih“ aditiva i procesa koji se ne vide u sirovim ili minimalno prerađenim namirnicama,
- Stvaranje realnog prikaza ishrane bez oslanjanja na sećanje ili subjektivne procene.
Zdravstvene i javnozdravstvene implikacije
Ova metoda bi u budućnosti mogla da bude rutinski alat u rukama lekara. Umesto anketa i pretpostavki, uzorak urina ili krvi može otkriti stvarne navike pacijenta. Time bi se omogućila:
- Ranija dijagnostika problema vezanih za ishranu,
- Preciznija i personalizovana nutricionistička savetovanja,
- Potencijalno brže intervencije u prevenciji gojaznosti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
Šira upotreba i političke posledice
Ukoliko ova metoda postane standardizovana, mogla bi se koristiti za:
-
- Nadzor ishrane na nivou populacije (umesto samo na osnovu anketa),
- Pritisak na prehrambenu industriju da bude transparentnija i zdravija u formulisanju svojih proizvoda,
- Moguće uključivanje biomarkera u programe prevencije i osiguranja – što otvara i etička pitanja.
Nova tehnologija otkriva ono što deklaracije često ne govore – stvarni uticaj ultra-prerađene hrane na naše telo. Kako se naučnici približavaju preciznijim metodama procene ishrane, metabolitski skor iz krvi i urina može postati ključni alat za zaštitu javnog zdravlja i unapređenje nutricionističkih preporuka.