Isto je bila subota kada je Tramp napao Venecuelu i ekspresno zarobio njenog predsednika Nikolasa Madura. Bilo je to tačno pre dva meseca, 3. januara. Ove subote, odnosno juče, Tramp je sa svojim “partnerom u zločinu” Netanjahuom napao Iran. Ovog puta niko nije uhapšen, ovog puta je ubijen – i to ni manje ni više nego iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamnei, koji je skoro 40 godina bio na vlasti.
Niko ne osporava da je autoritarno vladao Iranom, da je njegov režim oduzeo mnoga prava i slobode, pogotovo ženama, koje su ubijane ako pogrešno nameste maramu, ako protestuju, ako se pobune…
U krvi do kolena su gušene demonstracije, građani su javno ubijani. Ali mogao bi da se ospori pristup navodnog Trampovog oslobađanja građana Irana ili prethodno Venecuele.
Osobi poput Trampa, koji se bezbroj puta spominje u Epsitonovim fajlovima i dovodi u vezu sa tim seksualnim prestupnikom, koji isključivo se vodi svojim interesima, novcem, koji na političkoj sceni radi bukvalno šta god poželi, sloboda i prava građana nisu na listi prioriteta, ako su uopšte na nekoj listi.
Trampu su bitni resursi, poput nafte u Venecueli, bitno mu je da na čelo države na koju izvrši agresiju dovede vlast koja mu odgovara i koja će obezbediti da blagodeti njihove zemlje završe i u njegovim rukama.
Netanjahu čija je zemlja pod njegovom palicom izvršila genocid nad Palestinicima u Gazi ne prestaje da ubija sve pod izgovorom bezbednosti Izraela. Igra se sa ljudskim životima, a sve da bi spasao sebe jer zna da ako padne sa vlasti čeka ga susret sa pravosuđem kako domaćim, tako i međunarodnim.
Napadom prvo na Venecuelu, a sada i na Iran pogaženo je međunarodno pravo. Pa tako je i Putin napao Ukrajinu. Zašto onda uopšte da postoji međunarodno pravo, najbolje da ga ukinemo, ako će moćnici poput Trampa, Netanjahua i Putina da ruše, hapse i ubijaju koga požele.
Ako su SAD i Izrael pomislili da će ovim napadom na Iran i ubistvom Hamneija uništiti režim, čini se da nisu obnovili gradivo. Iranci će uzvratiti žestoko gotovo sigurno, to se vidi po kontranapadima i juče i danas.
Iranske vlasti će se brzo konsolidovati i biće spremne za naredne udare. A to će onda proizvesti užasne posledice i po region – haos, siromaštvo, izbeglice… Jedino pregovori mogu da doprinesu da do takvog scenarija ne dođe. Ali nijednoj strani, čini se, trenutno nije do pregovora.
U svakom slučaju, Tramp ne planira da se zaustavi u svom imerijalističkom pohodu, a tek je godinu dana na čelu Amerike. Neka se pripremi Kuba, čini se da je ona sledeća, ako jedino Grenland ne strada u međuvremenu.
Svet je zaista prestao da postoji onakav kakvim smo ga do skoro poznavali.