SAD takođe imaju svoje adute, mnogo jače i dalekosežnije. Samo sam odlučio da ih ne koristim — nikada nije bilo razloga da to uradim — SVE DO SADA!
Ova zapanjujuća pretnja neviđenom silom predsednika Donalda Trampa izazvala je pad berze od skoro 3 odsto – 10. oktobra 2025, podseća CNN.
U objavi na Truth Social-u iz dva dela pre šest meseci, Tramp je rekao da će Sjedinjene Države obustaviti ključni izvoz u Kinu i podići carine na kinesku robu na 100 odsto, kao maksimalističku pretnju s ciljem da povrati izgubljenu američku pregovaračku moć.
Ako vam sve to zvuči poznato, postoji dobar razlog za to.
Danas se Sjedinjene Države suočavaju sa izuzetno sličnom vrstom ekonomske pretnje od Irana kao što su se prošle godine suočavale sa Kinom.
Kao odgovor, Tramp koristi isti ekstremni priručnik koji je primenio protiv Kine i drugih trgovinskih partnera: pojačaj pretnju do maksimuma, traži sve, a zatim pristani na nešto više nego što je Amerika imala na početku.
Tramp je zapretio masovnom odmazdom Iranu ukoliko ne otvori Ormuski moreuz – ključni plovni put kroz koji obično prolazi 20 odsto svetske sirove nafte.
U nedelju je Tramp ponovo podigao ulog, rekavši da će američka mornarica blokirati moreuz.
Problem je u tome što ovo nije trgovinski rat, ovo je pravi rat, a najnovija promena strategije mogla bi da izloži još više američkih vojnika opasnosti.
Za sada, Trampove ekstremne pretnje Iranu ne daju rezultate, što nosi rizik dugotrajne ekonomske štete za potrošače i smrtonosnog rata koji je već odneo hiljade života.
Carinski priručnik
Tokom proteklih godinu i po dana, Tramp je često upućivao maksimalističke pretnje raznim trgovinskim partnerima, sa različitim stepenom uspeha.
Iako je Tramp stekao zasluženu reputaciju da se povlači pred svojim najalarmantnijim pretnjama (preuzimanje Grenlanda, prisiljavanje Brazila da obustavi slučaj navodne izborne prevare protiv bivšeg predsednika Žaira Bolsonara), mnogi trgovinski partneri su ipak pristali na Trampove uslove.
Ali Iran sada prati kineski model.
Tramp je prošlog proleća podigao carine Kini toliko visoko da je praktično stvorio embargo na kinesku robu u SAD.
Kina je uzvratila ograničavanjem izvoza retkih zemnih minerala, ključnih za širok spektar elektronike, čime je zapretila američkim kompanijama, potrošačima, pa čak i vojsci.
Tramp je potom popustio i znatno smanjio carine – u zamenu za kinesko obećanje da ponovo omogući izvoz retkih minerala.
Međutim, Kina nikada nije stvarno popustila, zadržavši svoj adut, uprkos Trampovim ponovljenim pretnjama da će ponovo povećati carine – moć koju je Vrhovni sud nedavno ograničio.
Iran, slično tome, kontrolu nad Ormuskim moreuzom vidi kao jedini adut koji ima protiv Sjedinjenih Država, kao sredstvo da zaustavi egzistencijalni rat i natera Ameriku za pregovarački sto.
Iranski ekonomski odgovor
Možda učeći od svog saveznika, Iran ne deluje spreman da tako brzo popusti.
„Uživajte u trenutnoj ceni benzina“, napisao je Mohamed Bager Galibaf, predsednik iranskog parlamenta, u objavi na mreži X. „Sa onim što se naziva ‘blokadom’, uskoro će vam nedostajati benzin od 4 do 5 dolara“.
Trampova pretnja u nedelju da će blokirati Ormuski moreuz mogla bi da uguši iransku prodaju nafte i višemilionske takse koje su pomagale finansiranje rata protiv Sjedinjenih Država.
Ali ta iranska prodaja sirove nafte od oko 2 miliona barela dnevno takođe je držala cenu nafte donekle pod kontrolom, dodajući preko potrebnu ponudu na globalnom tržištu.
Reakcija tržišta na Trampovu pretnju blokadom bila je trenutna: fjučersi na naftu Brent, međunarodni reper, skočili su 8 odsto u nedelju uveče na 103 dolara po barelu, a Trampova blokada mogla bi da podigne cenu još za 10 dolara – blizu nedavnih maksimuma, rekao je Džej Hetfild, izvršni direktor Infrastructure Capital Advisors.
Trgovci će radije prihvatiti pretnju blokadom nego Trampovo ranije obećanje da će uništiti iransku naftu i infrastrukturu, rekao je Hetfild.
Ali ako tržište poveruje da će rat potrajati još nedeljama ili mesecima, cena nafte bi mogla brzo da pređe 120 dolara, testirajući četvorogodišnje maksimume, rekao je Homajun Falakšahi, vodeći analitičar za istraživanje sirove nafte u kompaniji Kpler.
Amerikanci bi trebalo da očekuju da će plaćati još više kao posledicu toga. Delimično zbog povećane cene goriva, prosečno američko domaćinstvo troši 233 dolara više mesečno na iste proizvode i usluge nego pre godinu dana, prema analizi Moody’s.
Cene goriva u SAD počele su da padaju, ali će ponovo porasti zbog Trampove blokade, prema Džou Brusuelasu, glavnom ekonomisti za SAD u RSM-u.
Takođe će porasti i cene dizela i avionskog goriva, rekao je on – a blokada će naterati investitore da napuste obveznice, podižući prinose još više, što preti povećanjem kamatnih stopa na hipotekarne kredite i troškova zaduživanja za milione Amerikanaca. Očekivanja inflacije nastaviće da rastu.
Iranska kontrola nad moreuzom daje joj značajnu moć u ratu – njena vojska i rukovodstvo su teško pogođeni, ali i dalje zadržava ekonomsku moć nad Sjedinjenim Državama i svetom.
Zato – barem za sada – Iran ne posustaje.