Šest i po decenija od čuvene Beogradske konferencije, Beograd je ponovo domaćin zvaničnika zemalja Pokreta nesvrstanih. Komemorativni sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije održava se 31. avgusta i 1. septembra, a ugostiće visoke predstavnike „istorijskog jezgraˮ, kao i predstavnike aktuelne Trojke Pokreta – Azerbejdžana, Ugande i Uzbekistana. Diplomata u penziji Srećko Đukić za N1 kaže da se Srbija ponaša kao da ima monopol nad nesvrstavanjem u odnosu na druge republike SFRJ i da je spremna i da se uhvati u „nesvrstano kolo“, ako će iz toga imati neku korist.
Vlada Srbije je saopštila da će Komemorativni sastanak na visokom nivou predstavljati priliku za podsećanje na istorijski doprinos zemalja osnivača Pokreta nesvrstanih, ali i za razmatranje njegovog trajnog nasleđa u uslovima složenog i dinamičnog međunarodnog okruženja.
„Predstojeći komemorativni sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 65-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih biće prilika da se sagleda istorijsko nasleđe Beogradske konferencije i još jednom potvrdi zajednička privrženost Povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu i duhu multilateralizma u kontekstu rešavanja globalnih izazova“, saopšteno je iz Vlade.
Diplomata u penziji Srećko Đukić za N1 kaže da se ovaj sastanak održava u jako zatvorenom krugu, iako je Pokret nesvrstanih bio najveća i najmoćnija organizacija posle Ujedinjenih nacija.
„Ne vidim da se tome pridaje taj značaj, niti po broju učesnika, niti po njihovom nivou“, dodao je.
On podseća da je nesvrstavanje bilo stvar SFRJ, što znači da Pokret nesvrstanih pripada i ostalim republikama bivše Jugoslavije, pa bi ovakvi skupovi trebalo da budu prilika da se i nekadašnje republike okupe na jednom mestu.
Umesto toga, navodi Đukić, Srbija se postavlja kao da ima monopol nad nesvrstavanjem.
„Na tim sastancima se nikada ne spominje Jugoslavija, Tito, Nehru, već neko nesvrstavanje koje kao da je počelo od ove države i vlasti“, kazao je sagovornik N1.
U „nesvrstano kolo“ iz interesa
Upitan kakav značaj ovakvi sastanci imaju za spoljnu politiku Srbije, Đukić kaže da naša vlast pokušava da iskoristi sve što može, ali jednostrano.
„Ako može da se uhvati negde, uhvatiće se u svako kolo, pa i nesvrstano. Tu pokušava da drži front prema Kosovu, pre svega prema Kosovu“, objašnjava nekadašnji diplomata.
„Potrebna autentična alternativa globalnom nerazumevanju“
Srećko Đukić ocenjuje da je zaostavština Pokreta nesvrstanih „jedna ogromna politika“ koja je mogla da deluje u svim svetskim centrima i koja je bila medijum između blokova.
Pokret nesvrstanih je, podseća naš sagovornik, pokretao velike i krupne stvari, dijalog između severa i juga i incijative iz kojih su se izrodile mnoge rezolucije i odluke Ujedinjenih nacija.
„U današnjem svetu vidljiv je nedostatak jedne takve sile, medijuma koji bi pomogao u izbegavanju galopirajuće trke u naoružanju. Trenutno se vodi besomučna trka u naoružanju i niz ratova koji prete da dovedu do globalnog svetskog rata. Potreban je faktor koji bi se izdigao iznad uskih, egoističkih sila i ponudio svetu mir“, istakao je Đukić.
Upitan da li vidi potencijal za tako nečim u nekom delu sveta, on kaže da bi to mogla da bude grupa zemalja nazvana „globalni jug“, ali da se ona nije dovoljno promovisala i oslobodila uticaja Kine i Rusije.
Dan nesvrstanih u Srbiji
Vlada Srbije je prošle godine donela odluku da se 1. septembar obeležava kao Dan nesvrstanih.
Tokom prvog dana ovogodišnjeg Komemorativnog sastanka na visokom nivou, predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se sa predsednicom Ugande, predsednikom Autonomne oblasti Zanzibara, predsednicom Vlade Mozambika, kao i zvaničnicima Uzbekistana i Alžira.
Odvojene sastanke sa visokim zvaničnicima zemalja članica Pokreta nesvrstanih održali su i ministri spoljnih poslova Marko Đurić i unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Kako je Naser presekao i rekao – konferencija u Beogradu
Prva konferencjia Pokreta nesvrstanih, poznata i kao Beogradska konferencija, održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu. Tada su se prvi put na jednom mestu okupili državnici nesvrstanih zemalja, koji su u Beogradu formulisali izvorne ciljeve i principe pokreta.
Glavna pažnja je bila posvećena očuvanju mira u svetu, razoružanju, kolonijalizmu i ekonomskom razvoju. Iz Beograda su na dve strane sveta poslata i pisma, jedno sovjetskom predsedniku Nikiti Hruščovu, a drugo američkom Džonu Kenediju.
Održavanju Beogradske konferencije prethodilo je Titovo „putovanje mira“, na koje se uputio brodom „Galeb“ iz Splita 14. februara 1961. godine kako bi uspostavio kontakte sa predstavnicima novooslobođenih država.
Jedne je pozivao na veću bilateralnu saradnju, drugima predlagao održavanje konferencije država koje nisu ni u istočnom, ni u zapadnom bloku, a sve kako bi nesvrstane države preuzele ulogu „savesti čovečanstva“ i odblokirale rad Ujedinjenih nacija.
Izbor Beograda kao mesta održavanja konferencije nije prošao glatko. Arapske zemlje su predložile da to bude u Kairu, Kuba je tražila da se konferencija održi u Havani, a indonežanski minisar je na sto izneo Beograd. Spor oko lokacije je presekao egipatski predsednik Naser, koji je izabrao Beograd, ali i podržavao Tita da se u Pokret nesvrstanih „uvuče“ i Indija, verujući da bez Nehruovog uticaja u svetu skup ne može ni da se održi.
Zanimljivo je da Beogradska konferencija 1961. godine nije uspela da ispuni Titovu ambiciju da skup prevaziđe okvire azijsko-afričkih zemalja. Jedina punopravna učesnica iz Latinske Amerike bila je Kuba, dok je Meksiko otkzao u poslednjem trenutku. Delegacije Bolivije, Brazila i Ekvadora bile su u Beogradu samo u ulozi posmatrača.
Jedina evropska učesnica, osim SFRJ, bio je Kipar.
Učesnice konferencije se oko mnogih pitanja nisu slagale, ali je postojalo jedinstvo kada je u pitanju borba Alžira i Angole za nezavisnost i formiranje Palestinske države.