1682 – Umro je ruski car Fjodor III Aleksejevič Romanov, a na presto je došao Petar I (Petar Veliki).
1711 – U Dubrovniku je rodjen Rudjer Bošković, matematičar, astronom, fizičar, filozof i diplomata, osnivač i direktor astronomske opservatorije u Breri kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice. Živeo je i radio u Rimu, Milanu, Parizu i Londonu.
1727 – Jevreji su proterani iz Ukrajine na osnovu dekreta ruske carice Katarine I.
1832 – Bavarski princ Oto fon Vitlsbah (Otto, Wittelsbach) izabran je za kralja Grčke koja je Londonskim ugovorom proglašena za kraljevinu.
1833 – Rodjen je nemački kompozitor i pijanista Johanes Brams (Johannes Brahms). Njegove četiri simfonije i dva klavirska koncerta postali su standardi klasičnog repertoara.
1840 – Rodjen je ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, čija su dela prožeta ruskom narodnom muzikom i motivima iz bajki i ruske istorije. Njegova najvrednija dela su programski koncipirane simfonije, koncert za klavir i orkestar, kao i opere „Pikova Dama“ i „Evgenije Onjegin“, po istoimenim Puškinovim delima.
1892 – Rodjen je srpski pesnik, pisac i književni kritičar Milutin Bojić, autor poeme „Plava grobnica“, posvećene srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu posle povlačenja preko Albanije.
1893 – Povodom 400. godišnjice osnivanja štamparije na Obodu, u Crnoj Gori, Književno-umetnička zajednica priredila je prvu izložbu srpskih knjiga u Beogradu.
1901 – Rodjen je američki filmski glumac Gari Kuper (Gary), dobitnik Oskara za filmove „Narednik Jork“ i „Tačno u podne“.
1915 – Nemačka podmornica „U-20“ torpedima je potopila britanski putnički brod „Lusitaniju“, što je doprinelo odluci SAD da udju u Prvi svetski rat. Poginulo je 1.198 putnika i članova posade, medju kojima veliki broj Amerikanaca.
1928 – U Velikoj Britaniji je starosna granica izbornog prava žena snižena sa 30 na 21 godinu.
1939 – Nemačka i Italija su sklopile politički i vojni savez (Osovina Berlin – Rim). Kasnije se tom savezu pridružio i Japan.
1943 – Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele Tunis i Bizertu.
1945 – Potpisivanjem dokumenta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke završen je Drugi svetski rat. Dokument su u Remsu potpisali feldmaršal Jodl u ime Vermahta i general-pukvnik Bedel Smit (Bedell Smith) u ime američkih i britanskih snaga. Francuski i ruski oficiri bili su svedoci. Dokument o okončanju rata potpisan je 9. maja u Berlinu.
1954 – Vijetnamske trupe potukle su Francuze kod Dijen Bijen Fua, čime je okončana francuska dominacija u Indokini.
1960 – Leonid Brežnjev je na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR zamenio maršala Klimenta Vorošilova.
1995 – Na predsedničkim izborima u Francuskoj Žak Širak (Jacques Chirac) pobedio je socijalističkog kandidata Lionela Žospena (Jospin).
1996 – Pred Medjunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, počelo je sudjenje bosanskom Srbinu Dušanu Tadiću, prvo sudjenje za ratni zločin posle Nirnberga i Tokija.
1997 – Vlada SAD osudila je Švajcarsku zbog prihvatanja zlata i dragocenosti od žrtava holokausta za vreme Drugog svetskog rata.
1999 – U napadu NATO na SR Jugoslaviju bombardovan je centar Niša gde je poginulo 16, a ranjeno 70 ljudi.
1999 – Papa Jovan Pavle II posetio je Rumuniju, kao prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji je, posle hiljadugodišnjeg raskola, posetio neku pravoslavnu zemlju.
2001 – Ronald Bigz, učesnik u „najvećoj pljački veka“ u Engleskoj 1963, dobrovoljno se predao britanskim vlastima, pošto je 35 godina proveo u Brazilu.
2002 – Pri padu aviona McDonel-Daglas MD-82, kineske avio-kompanije u more u blizini grada Daliana, poginulo je svih 112 putnika i članova posade.
2004 – Predsednik Rusije Vladimir Putin položio je svečanu zakletvu u Kremlju i time zvanično započeo drugi predsednički mandat.
2006 – Umrla je Lilijan Asplujd (Lillian) poslednja preživela putnica broda „Titanik“. U nesreći su iz njene porodice stradali otac i troje braće, dok su ona, njena majka i brat preživeli brodolom.
2012 – Novoizabrani predsednik Rusije Vladimir Putin nakon inauguracije u Kremlju i zvaničnog stupanja na dužnost, za premijera Rusije predložio je Dmitrija Medvedeva, dotadašnjeg predsednika.
2015 – Konzervativna partija britanskog premijera Dejvida Kamerona osvojila je većinu mesta u Donjem domu parlamenta i tako nakon pet godina došla u poziciju da oformi konzervativnu vladu.
2017 – Predsednik Francuske postao je Emanuel Makron (Emmanuel Macron), kandidat centra. Makron (40) je najmladji predsednik francuske Pete Republike i prvi predsednik koji ne pripada nijednoj tradicionalnoj stranci u zemlji, levici ili desnici.
2022 – Talibanska vlast Avganistana je naredila da sve žene u javnosti moraju nosi burku koja pokriva celo telo i glavu.