Savet da pijemo više vode kako bismo smršali jedan je od najstarijih postulata dijeta. Međutim, dokazana efikasnost ove navike ne leži tamo gde većina misli, a nauka otkriva složeniju priču.
Ideja da unos vode pomaže pri mršavljenju prvenstveno se zasniva na njenoj sposobnosti da izazove osećaj sitosti. Konzumacija vode pre obroka fizički puni želudac, smanjuje apetit i posledično dovodi do manjeg unosa kalorija, prenosi Večernji.hr.
Jedna opsežna studija sprovedena na 50 žena sa viškom kilograma to je i potvrdila.
Učesnice koje su osam nedelja pile 500 mililitara vode pola sata pre doručka, ručka i večere zabeležile su značajan gubitak telesne težine, smanjenje indeksa telesne mase i potkožnog masnog tkiva. Takođe su prijavile i manji osećaj gladi, što vodu potvrđuje kao prirodnog i efikasnog saveznika u kontroli apetita.
Osim sitosti, popularizovana je i intrigantna, ali kontroverzna teorija o „termogenezi izazvanoj vodom“. Prema njoj, telo troši dodatnu energiju kako bi zagrejalo unesenu vodu, čime se privremeno ubrzava metabolizam. Neka ranija istraživanja sugerisala su impresivne rezultate – da pola litre vode može povećati potrošnju energije u mirovanju za čak 30 odsto u roku od sat vremena. Takvi nalazi implicirali su da bi povećanje dnevnog unosa vode za 1,5 litara moglo sagoreti dovoljno kalorija za godišnji gubitak više od dva kilograma masnog tkiva.
Međutim, ideja o vodi kao akceleratoru metabolizma suočila se sa ozbiljnim naučnim preispitivanjem. Novije i metodološki rigoroznije studije nisu uspele da ponove tako dramatične rezultate. U istraživanju koje je uključivalo kontrolnu grupu koja je samo simulirala pijenje, stvarni porast potrošnje energije iznosio je manje od tri odsto i nije se značajno razlikovao od placebo efekta. To upućuje na zaključak da mali metabolički pomak nije posledica termogenog efekta same vode, već verovatno psihobiološkog odgovora. Teza o značajnom sagorevanju kalorija samo zbog pijenja vode danas se smatra naučno veoma upitnom.
Ako termogeneza nije ključ, šta onda zaista deluje? Odgovor je jednostavan: najpouzdaniji mehanizam je smanjenje unosa kalorija. Efekat je dvostruk. Prvo, voda zauzima volumen u želucu i smanjuje prostor za hranu. Drugo, zamena visokokaloričnih napitaka vodom jedan je od najlakših načina za „sečenje“ praznih kalorija iz ishrane. Sokovi i gazirana pića sadrže stotine kalorija bez nutritivne vrednosti. Njihovom zamenom vodom, koja ima nula kalorija, stvara se značajan kalorijski deficit bez osećaja gladi. Studija objavljena u časopisu Obesity pokazala je da su gojazni odrasli koji su pili dve čaše vode pre obroka tokom 12 nedelja izgubili u proseku 1,3 kilograma više od onih koji to nisu radili.
Dakle, koliko vode piti za postizanje rezultata? Ne postoji jedinstven odgovor, ali nauka nudi jasnu strategiju. Umesto fokusiranja na ukupnu dnevnu količinu, ključno je vreme unosa. Najefikasnija metoda je konzumacija približno 500 mililitara vode, što odgovara dvema čašama, oko 30 minuta pre svakog glavnog obroka. Ova navika dokazano smanjuje količinu pojedene hrane. Voda nije čarobni napitak koji će sam istopiti masne naslage. Njena prava snaga leži u ulozi besplatnog i efikasnog alata za upravljanje apetitom i smanjenje ukupnog energetskog unosa. U kombinaciji sa uravnoteženom ishranom, strateški unos vode postaje moćan saveznik na putu ka zdravoj telesnoj težini.