LJUBAV ZA ŠAPICE: SVAKI UDOMLJENI PAS VAM BESKRAJNO VERUJE I ZAUVEK VAM JE ZAHVALAN

Ljubav, posvećenost, upornost, pažnja, humanost i još mnogo toga moglo bi da stane u sintagmu "Ljubav za šapice", a iza tog profila na Instagramu ne stoji nikakva organizacija ili udruženje, već jedna žena po imenu Dragana. Dragana je prvog psa sklonila sa ulice pre tri godine i od tada neprestano ulaže svoju snagu, energiju i ljubav u udomljavanje životinja. Odgovore na pitanja kako se osećaju psi koji ostanu na ulici, kako vi možete da im pomognete i kako izgleda procedura usvajanja psa za Gledaj.rs daje upravo Dragana Lazić.


Prvi pas kome si pronašla dom pre tri godine zove se Prva, kako se to dogodilo i šta je danas sa njom?


- PRVA.. Na sam spomen njenog imena u isto vreme sam srećna, a i tužna. Prvu sam pronašla u jako teškom stanju, bila je zlostavljen pas sa ulice, puna ožiljaka, a opet vapila je da je neko uzme, išla je od čoveka do čoveka. Sklonila sam je sa ulice misleći da će to biti jako lak "posao" za mene. U to vreme pre skoro 3.5 godine nije bilo lako naći dom za nju. Društvene mreže se nisu toliko bavile time, bilo je svega dve stranice za pomoć životinjama, ali u smislu da se ozbiljno pomaže istim. Moj zadatak je bio da je socijalizujem, ona se plašila buke, kola, bicikle, bila je jako nepoverljiva. Ali, meni je verovala. Učili smo sve ispočetka, od higijene u stanu, do šetnje na povodcu, spoznaje da ljubav postoji u odnosu čovek - pas! Ona je bukvalno postala moja senka. Posvetila sam joj se 24h, u tom trenutku sam sve stavila na čekanje zarad nje. Trenutak udomljavanja je bio najteži. Ona je sve to znala, osetila je. I to me je najviše bolelo. Zbog tadašnjeg života i porodičnih situacijama morala sam da je udomim, verujte sad to ne bih uradila NIKAD! Deo mene je zauvek otišao sa njom. Jedino što sam srećna, je da sam joj našla najbolji moguć dom. Uslov je bio da ostane u Beogradu da mogu da je viđam. Ona je postala član jedne sjajne petočlane porodice koji su je zavoleli kao da je oduvek bila njihova. Sada je jako srećan pas, mogu je posetiti uvek, videti je. Kad sam je dovela u dom i od nje odlazila rekla sam joj NEMOJ NIKAD DA ME ZABORAVIŠ! Znam da sam čekala da prođe tačno godinu dana da je opet vidim. Nisam htela da je poremetim u njenom spajanju sa novom sredinom, porodicom. Mogla sam je videti iz daleka, preko slika. Nakon prve godine da je ne vidim, odlazim i samo razmišljam: A ŠTA AKO ME NE PREPOZNA? I nije me prepoznala. Ali videvši kako uživa u svemu što su joj pružili nije mi to teško palo. Dobila je svoj karakter, ličnost. Moja Prva je bila pas kakvom sam je uvek zamišljala. Verujte kad god pričam o njoj stegne me u grudima, ona će za mene uvek biti moj pas u srcu.


U svetu postoje trend da se psi udomljavaju, a ne kupuju. Između ostalih i tvojim doprinosom ovo može postati trend i u Srbiji. Šta je prednost udomljavanja psa? 

-  Na ovo pitanje se mogu nadovezati i sa prvim. Udomiti psa je nešto najlepše. Spasiti istog, čuvati ga, lečiti mu rane vas povezuje sa istim psom. Svaki udomljen pas zna da je spašen. Zahvalan Vam je. Možete ga oblikovati ka sebi bez obzira na doba starosti, oni Vam neizmerno veruju. Vi ste u njihovim očima heroj. Vi ste im sve. Udomljeni psi imaju svoju posebnu ličnost u odnosu na one koje kupite. Prežive mnogo toga na uilici, azili, u nekom zatočeništu, i samim tim to su psi sa posebnom ličnošću. Unikatni su, pogotovo jer su u pitanju mešanci. Ne znate ko su mu roditelji, poreklo i samim tim sve ih čini zanimljivijim. Ja sam zaista srećna da je mnogo ljudi počelo da menja svest o tome da psi sa ulice, azila nisu džukele, kerovi kako ih nazivaju, već bića kojima treba pomoći. Ja sam lično doprla do velikog broja ljudi za nepune četiri godine koliko iste pse udomljavam, i srećna sam koliku podršku imam od istih ljudi. Volela bih da je to na još većem nivou, ali do ljudi je. Ja se zaista nadam da će kroz koju godinu zaista biti trend imati što lepšeg mešanca, i da će štancera biti što manje, jer i kupovni psi prolaze torturu od određenih vlasnika, mislim na pojedine odgajivačnice koji na njima zarađuju, a psi žive u jako teškim uslovima. Zato se borim koliko mogu da svakoj šapici obezbedim divan dom.
Imati unikatnog psa kakvog samo Vi možete imati je nešto najlepše!


Ukoliko se neko odluči da udomi psa, kako izgleda procedura i šta je ono što je novom vlasniku, za početak, potrebno da ima u svom stanu ili kući kako bi spremano dočekao ljubimca? 

- Ono što uvek kažem potencijalnim udomiteljima: ŽELIM DA PAS POSTANE ČLAN PORODICE
Dosta pričam sa udomiteljima, proveravam kakve uslove imaju za život, i kakve uslove oni mogu da ponude za psa, macu... Ja ih ispitujem kao da su na osuđeničkoj klupi, ali zaista moram do detalja da prođem sa njima sve da bih ja bila sigurna da oni mogu udomiti ljubimca. Moraju znati šta donosi štene sa sobom, a šta npr. malo stariji  pas. Dajem im primere šta se sve može desiti, pa tako i saznam po odgovorima da li su spremni ili ne. Suma sumarum, zaista je samo bitna ljubav koju žele da usmere ka budućem ljubimcu, i da od istog ne zahtevaju da on njima bude razonoda, već da se međusobno dopunjuju, jer samo tako je zdrav odnos vlasnika i ljubimca. Kasnije su to česte provere, da li fizičkim putem, ili putem slika, snimaka, sve zavisi gde se pas udomi. Jako sam torlerantna i pustim da se upoznaju, ima kriza ali uvek ostanem sa svakim udomiteljem u kontaktu za bilo šta sutra zatreba. Zaista sam im na usluzi uvek, jer svakog psa koga udomljavam želim da stojim iza istog, ako me razumete. Dakle, potrebna je želja, ljubav, pažnja i dovoljno vremena da uživate u vašem budućem članu porodice. Nije teško!


Koje su najveće predrasude pri udomljavanju pasa, hajde da ih razbijemo... 


- Iskreno ja se prvo užasavam što i dalje postoje ljudi koji ne veruju da pas sa ulice ne može biti poseban kao kupljena pudla! A ko to kaže? Psi sa ulice su inteligentni psi, namazani, kao što sam rekla imaju svoj izgrađen stav koji vi posle dorađujete ka sebi. posebno su lepi svako na svoj način. Iznerviram se i kad me pitaju: DA LI SE LINJA? Ljudi treba da shvate da se ljubav nikad nije kupovala, treba da dozvole da im isti pas sa ulice priđe, da ga pomaze, da ga nekad nahrane, možda postanu drugari u nekom trenutku. Osećaj imati udomljenog psa je bukvalno spašen jedan život. Kažu ljudi kako ja da znam da me neće ujesti, sa ulice je, jao ima krpelje, jao ovo, ono...

A verujte koliko izmučenih pasa sam spasila, niko se nije javljao, čim objavim istog sređenog, okupanog, ja tako nekad kažem "ključ u ruke" da vidite kako se javljaju. To za mene nisu udomitelji, i nikad neće biti.
Ja sam bila u dodiru sa mnogo kuca i maca, i ako iste nisam udomila, jer ne mogu sve životinje ovog sveta spasiti mogu samo reći da mi je srce svaki put bilo sve veće i veće. Osećaj humanosti ka njima, Vas čini većim čovekom. Zato želim svima da poručim da se ne boje. Da je to nešto najlepše na svetu što im se može desiti.


Na koji način ti ljudi mogu pomoći u tvojoj misiji udomljavanja pasa?


-Na društvenim mrežama me zaista prati velik broj ljudi, od nas "običnih" do jako poznatih ličnosti. Sa mnogima sam u kontaktu i uvek su tu za mene, zaista velik broj ljudi je tu i jako sam srećna zbog toga. Novčana pomoć je nešto što uvek tražim, jer sa istim novcem plaćam lečenja, pansione, hranu, sve što je potrebno za šapice, a ima ih previše nažalost. I taj jedan šer na društvenim mrežama mnogo znači. Uvek su potrebni privremeni domovi kad nemam gde da sklonim psa, ali snalazimo se svi zajedno koji smo povezani u ovoj priči. Možda i najveća pomoć je da ljudi ne maltretiraju iste životinje, da ne šalju u azil pod izgovorom NEMAM GDE PSA! Azili su naši najveći neprijatelji, ljudi treba da se edukuju malo. Da posete bar jedan azil, jedno prihvatilište, da vide koliko se životinje muče i kako žive. Ne trebamo mi da im odmažemo, više od onoga što im se dešava.

Zato mi je uvek potrebna pomoć podrške u svakom smislu, jer zajedno možemo više.



Autor : Gledaj.rs

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x