Magarci čiste turski grad i slušaju Betovena

Tek što se sunce pojavi na horizontu, stado belih magaraca počinje svakodnevni posao prikupljanja otpada u srednjovekovnom turskom gradu Mardinu. Posle smene ih čeka opuštanje uz klasičnu muziku.

Komunalni radnici vode ih uskim i vijugavim ulicama grada podignutog na steni koja se nadvija nad drevnu Mesopotamiju – današnju Siriju, Irak i Iran. Životinje navikle na težak rad nose kante za otpad. „Koristimo ih za čišćenje grada već vekovima. Jedino se oni mogu kretati ovim uskim ulicama”, kaže Kadri Toparli, jedan od čistača staroga grada, a prenosi Hina pozivajući se na AFP.

„U protivnom, bilo bi nemoguće obavljati ovaj posao”, dodaje.

Gadar, Čefo i Bozo, odnosno Surovi, Blagi i Bledi, među četrdesetak su magaraca, “opštinskih zaposlenih”, koji su imena dobili po svojim osobinama. „Rade kao i mi, osam sati dnevno s pauzom nakon četiri sata rada”, kaže.

Uveče, dok se oporavljaju od dugog dana i penjanja, magarci se uz muziku opuštaju u svojim stajama, gde o njima brinu veterinari. „Svake večeri im dva sata puštamo klasičnu ili tradicionalnu muziku”, kaže Toparli. „Vidimo da su srećniji kada čuju Betovena”, šali se.

Prava životinja

Na početku 20. veka, kad je u Mardinu živelo svega 20.000 ljudi, magarci su prenosili pepeo nastao sagorevanjem u pećima na drva i ugalj.

Samo stari grad danas ima 60.000 stanovnika koji svaki dan proizvedu gotovo deset tona otpada. „Imamo mala vozila koja zovemo ‘taksi za smeće’. Koristimo i njih, ali nisu efikasni kao magarci”, kaže Abdulkadir Tutasi, načelnik starog grada.

U turskom društvu poslednjih godina raste osetljivost prema dobrobiti životinja pa se nastoji smanjiti zavisnost o radu magaraca.

Istanbul je u januaru zabranio konjske zaprege na Prinčevskim ostrvima, popularnom brdovitom otoku na ulazu u Bosfor. Umesto turističkih kočija koje su vukli konji onde su uvedena električna vozila. Kako bi se obranile od mogućih kritika, mardinske vlasti sarađuju s udruženjima za prava životinja u nadgledanju magarećih radnih uslova.

Zlatne magareće godine

Kadri Toparli jako se trudi da bude brižan prema svojim magarcima i odnositi se prema njima s poštovanjem. „Oni su veoma pametne životinje. Napamet znaju područja za koja su zaduženi. Često ih uopšte ne moramo voditi nazad do staja”, kaže Toparli.

Magarce zapošljavaju kad navrše šest godina, a u penziju ih šalju kad napune 14 ili 15. Magarcu se pritom na posebnoj svečanosti daje tanjir lubenice. Torta se, naime, smatra suviše nezdravom. Svoje zlatne godine magarci provode u lokalnom skloništu za životinje i uživaju u zasluženom odmoru.

Grad Mardin poslužio je kao primer još nekim evropskim gradovima, naročito u Francuskoj i Italiji, gde su magarce koristili za komunalne usluge u zonama do kojih automobili teško dopiru. „Osim toga, magarci ne zagađuju okolinu”, kaže Tutasi.


Autor : Gledaj.rs/Agencije

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x