Nevladina organizacija "Grupa za Balkan" ocenila je danas da je normalizacija odnosa sa Beogradom ključ za evropsku perspektivu Kosova.

U izveštaju koji je danas objavljen, "Grupa za Balkan" se bavi pitanjima otključavanja evroatlantske perspektive, odnosom sa Evropskom unijom, dijalogom za normalizaciju odnosa sa Srbijom i mogućnošću priznanja Kosova od strane pet država EU koje ne priznaju njegovu nezavisnost.

U izveštaju se ističe da pet od 27 država članica Evropske unije ne priznaje Kosovo što, prema njihovim rečima, predstavlja veliku prepreku evroatlantskim aspiracijama Kosova, uključujući članstvo Kosova u EU i NATO.

"Da bi otključalo svoju evroatlantsku perspektivu Kosovo mora da normalizuje odnose sa Srbijom putem pravno obavezujućeg sporazuma", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da tako nešto zahteva političku volju i diplomatske napore, posebno od strane Kosova i EU, kao i puno prihvatanje plana Put normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Ocenjuju da je za pet država EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova minimum za preispitivanje tog stava postizanje pravno obavezujućeg sporazuma, koji sadrži odredbe o priznavanju i koji je u skladu sa međunarodnim pravom.

"Takav sporazum bi bio dovoljan da Grčka, Rumunija i Slovačka priznaju Kosovo, ali ostaje nejasno da li bi Kipar i donekle Španija time bili zadovoljni", konstatuje se u izveštaju.

Ocenjuje se da ovaj "visoki prag" koji su stranci postavili ima implikacije koje mogu direktno uticati na tempo dijaloga.

"Iako ovi uslovi mogu da promovišu deblokadu postojeće situacije, oni rizikuju stvaranje drugih prepreka koje bi otežale postizanje sporazuma i završetak procesa. Ističući 'pravno obavezujući' element, ove države daju uveravanja vladi Kosova da će se obavezati na normalizaciju ako dođe do međusobnog priznavanja", navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, pošto su te zemlje "rukama Srbije prepustile ključ" za otvaranje perspektive Kosova za priznanje i članstvo u EU i NATO, "Kosovo rizikuje da bude stavljeno u nepovoljan položaj u kojem mora izabrati da pravi druge kompromise ili da nastavi status kvo".

"EU mora dati novi podsticaj tom procesu. Ona treba da bude uključena u redosled procesa, uključujući potpisivanje, implementaciju i odobrenje sporazuma", konstatuje se u izveštaju i dodaje da EU zapravo ima ključnu ulogu u ovom procesu i konačni proizvod će zavisiti od njene sposobnosti da ispuni misiju za postizanje sporazuma Kosova i Srbije.

Za dokument predstavljen kao "Put normalizacije odnosa", koji su Kosovo i Srbija javno prihvatili, kaže se da bi mogao da postane pravno obavezujući sporazum sa ratifikacijom u parlamentima Kosova i Srbije, što je veoma važno da ubedi strance.

"Pravno obavezujući efekat sporazuma bio bi i primena, za koju je planirano da traje do šest meseci nakon potpisivanja, odnosno ne duže od kraja 2023. Dok će EU nastaviti da vodi razgovore između strana, predsedavati Savetom za praćenje i imati poslednju reč u proceni stepena implementacije, takođe mora da proglasi ovaj sporazum pravno obavezujućim kroz zaključke i saopštenja", zaključuje se u izveštaju.