Konferencija: Pravosuđu Srbije, pored izmene zakona, potrebna promena pravne i političke kulture

Srbija je učinila važan korak usvajanjem seta pravosudnih zakona kojima se jača nezavisnost i efikasnost sudstva i tužilaštva, ali je potrebna promena pravne i političke kulture da bi se ostvarili ciljevi reforme pravosuđa, ocenili su danas učesnici konferencije u Beogradu.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da izmena Ustava i usvajanje pravosudnih zakona predstavaljaju ključnu reformu koja ima potencijal da donese značajne pozitivne promene u pravosudnom sistemu.

"Zakoni donose važne promene koje će doprineti jačanju nezavinosti i odgovornosti sudstva", rekao je Žofre, dodajući da je to prekretnica u naporima da se ojača vladavina prava i korak napred u evropskim integracijama Srbije.

Na konferenciji o reformi pravosuđa, Žofre je rekao da zakoni predviđaju da se sudije i tužioci više neće birati u parlamentu čime se smanjuje rizik od političkog mešanja, a da će njihova implementacija i usvajanje podzakonskih akata biti ključna za obezbeđivanje delotvornosti ustavnih amandmana.

"Zakon je delotvoran onoliko koliko je delotvorna njegova primena", kazao je Žofre i dodao da zakonodavne promene treba da budu podržane adekvatnim brojem zaposlenih i komunikacionom i infrastrukturnom opremom.

Žofre je istakao da je pored zakonodavnih promena neophodna promena političke i pravne kulture u Srbiji da bi te reforme postale opipljive.

"Brzina napretka Srbije na putu evropskih integracija zavisi od fundamentalnih elemenata, uključujući slobodu medija, borbu protiv organizovang kriminala i korupcije", kazao je ambasador EU.

EU će nastaviti da podržava Vladu Srbije u cilju jačanja vladavine prava, rekao je Žofre i podsetio da Unija planira da obezbedi 27 miliona evra budžetske podrške i još tri miliona evra podrške koja je direktno povezana s primenom pravosudnih zakona.

Direktor Generalnog direktorata za ljudska prava i vladavinu prava u Savetu Evrope Kristof Poarel izjavio je da je nezavisno, nepristrasno i efikasno pravosuđe ključno da se obezbedi istinsko demokratsko okruženje u čijoj je osnovi vladavina prava.

"Prešli smo dug put zajedno, ali nismo još došli do krajnjeg odredišta. Rad koji je uložen u usaglašavanje sa evropskim standardima je veliko dostignuće, ali je samo prvi korak ka pravim promenama. Primena novih zakona je ono što će biti odlučujuće, a to znači stvaranje održivog rešenja koje obezbeđuje nezavisnost i efikasnost pravosuđa na svakodnenvnoj osnovi", kazao je Poarel.

On je kazao da je pravosudni sistem tu da služi interesima ljudi i da obezbedi da se njihova prava poštuju i da je clij da svi pojedinci imaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnog sistema.

"Kao što je istakla Venecijanska komisija, zakonodavni amandani moraju biti propraćeni promenama pravne i političke kulture. To za mene prvenstveno znači kulturu kompromisa i uzdržavanja kada su u pitanju politčike snage kako se ne bi mešale u nezavisnost sudstva", rekao je Poarel.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper izjavio je da je donošenjem pravosdnih zakona napravljen važan korak stvaranjem atmosfere pogodne za demokratski dijalog i omogućavanje efikasnosti, inkluzivnosti i transparentnosti pravosuđa.

"Način na koji se danas redefiniše samostalnost i nezavisnost sudija i tužilaca pokazuje da je moguće postići standarde Saveta Evrope", rekao je Flesenkemper na konferenciji koju su organizovali Ministarstvo pravde i zajednički projekat EU i Saveta Evrope "Podrška implementaciji reformi pravosuđa u Srbiji".

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da usvojeni pravosudni zakoni predstavljaju tektonske promene u pravosuđu koji imaju za cilj jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti kroz uspostavljanje nezavisnosg sudstva i samostalnog javnog tužilaštva.

"Izmene Ustava u oblasti pravosuđa i donošenje pravosudnih zakona će građanima doneti pravni ambijent u kojem će svaki građanin brzo, lako i u razumnom roku moći da ostvari i zaštiti svoja prava pred pravosuđem koje je lišeno političkog uticaja", rekla je Popović.

Ministarka je istakla da je neophodno da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva budu ojačani i da preuzmu vodeće uloge u upravljanju pravosuđem, čime sami saveti dobijaju veću odgovornost, a to namaće veću odgovornost sudija, predsednika sudova i nosilaca javnotužilačke funkcije.

Proces rasprave o aktu o promeni Ustava i pravosudnim zakonima je označen kao inkluzivan i transparentan, rekla je Popović i dodala da u narednih godinu dana treba doneti više od 20 podzakonskih akata neophodnih za primenu tih zakona.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David ocenila je da je usvajanjem pravosudnih zakona učinjen veliki važan korak i da sada predstoji njihova primena koja će dokazati njihovu vrednost.

Ona je istakla da proces evropskih integracija zahteva strukturne društvene promene koje idu dalje od izrade zakona i reformisanja institucija i da je konačni cilj uspostaviti praksu koja će omogućiti bezbednost, pristup pravdi, zaštitu ljudskih prava, otvaranje radnih mesta.

"Potrebno je uspostaviti pravni sistem koji može da podržava ljudska prava svih i i sve vreme", rekla je Ben David i dodala da "preispitivanje pravne kulture zahteva vreme, ali mora da bude stalno".

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović izjavila je da je novim pravosudnim zakonima sudska vlast dobila ne jedini, ali značajan osnov za jačanje svoje nezavisnosti.

Primena tih zakona je od ključnog značaja za dalje jačanje nezavisnosti sudske vlasti, rekla je Vasović, istakavši da je sada velika odgovornost na nosiocima sudske vlast od kojih će zavisiti jačanje nezavisnosti i poverenja u sudsku vlast.

Zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković izjavio je da se reforma pravosuđa ne završava izradom normativnih akata i da je na svima odgovornost da se reforme sprovedu u praksi kako bi se ostvarili njeni ciljevi.

Stamenković je kazao i da se nada da će sa novim zakonskim rešenjima o obaveštavanju javnosti sva javna tužilaštva uspešnije komunicirati sa građanima i stručnom javnošću da bi bili bolje upoznati s uspesima i izazovima u njihovom radu.

Takodje je istakao da treba budžetskim sredstvima podržati efikasan, kvalitetan, transparentan i odgovoran rad javnog tužilaštava i Visokog saveta tužilaštva "uz razumevanje da su za uspeh u radu potrebni adekvatni ljudski i finansijski resursi".

Narodna skupština je 9. februara usvojila Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu tužilaštva kojima se sprovode promene Ustava u delu koji se odnosi na organizaciju i uređenje pravosudnih organa.

Autor : BETA

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x