Predsednik "Nove – Da se struka pita", Vladimir Kovačević, upozorio je danas da Srbiji preti recesija i da je hitno potreban set novih mera za njeno sprečavanje.

Kovačević je odgovarajući na pitanje kako naći meru da se inflacija spreči podizanjem referentne kamate, a da ne uguši privredu i da ne dođe do recesije, za Radio televiziju Srbije  istakao "da nismo smeli da dopustimo da uvezemo inflaciju".

"To nije jedna mera, već treba da bude niz kreativnih mera, a da biste bili kreativni, morate puno da znate. Nije dizanje referentne kamatne stope jedino oružje borbe protiv inflatornog toka. Prva opasnost – inflacija – nije smela da se dogodi, a kada se već dogodila morate da budete jako talentovani da nizom raznih mera sprečite da dođe do još gore stvari, a to je recesija. Verovatno većina ekonomista, mojih kolega, predviđa vrlo brzo recesiju", rekao je Kovačević za RTS.

On je dodao da je Srbija imala  neuspešan set mera borbe protiv inflacije,koju nije  sprečila.

"Inflacija je narastaća. Kada je šećer bio 70 dinara, rekli smo da ćemo limitirati cenu za maloprodaju i time sprečiti veliki udar na lični budžet građana. Pritom smo zaboravili da živimo vreme uzdržavanja od šećera – nije veća konzumacija šećera od 15 odsto u marketima u odnosu na 100 odsto šećera, dok se 85 odsto konzumira u industriji. Dok smo limitirali cenu šećera u maloprodaji, u industriji je cena bila 115 dinara. Taj šećer, industrijski, koji zauzima 85 odsto „kolača“, napravio je „balon“ i uticao na industriju sokova, konditorsku industriju, na pojačivače ukusa, alkohol… Napravili ste „balon“ raznih cena jer niste uspeli da sabijete inflaciju, makar po šećeru. Imate i druge aspekte gde niste uspeli da se odbranite, i tako snažno i sigurno ulazite u jedinu jaku meru, to pokušava da uradi Centralna banka, a to je dizanje referentne kamatne stope. Za moj ukus, kao industrijalca, preterali su. Međutim, kada ste „na ledu“, kao mi sada, stiskate kočnicu jer je dizanje referentne kamatne stope jedina u teoriji poznata kočnica. Iza toga imate još veći problem – stiskanjem inflacije i guranjem nadole, ubijate ono što je najbolje u društvu, a to je industrija. Takođe, trebalo bi da imate mere kojima pomažete industriju, odnosno da to „stiskanje“ inflacije ne pravi pogubne i razorne efekte na privredni rast i investicije. Država je nespretna da se sa tim merama na valjan način suoči" istakao je Kovačević.


Kada je reč o bankama i o tome da li se sada restriktivnom monetarnom politikom poskupljuje kapital u cilju da ne dođe do recesije, Kovačević napominje da „kada uđete u zonu inflacije, na pragu ste recesije“.

"Nije to jedna mera, to mora biti niz filigrantskih mera, a baza za te mere mora biti veliko iskustvo. Mi to nemamo. Kada ne znamo nešto, potražimo odgovore od teorije. Spuštanje teoretskih mera na tržište, da ne oštetite svakog privrednika, za to vam treba veliki broj aktivnih drugih mera da te negativne stvari koje dolaze kao pridošlica branjenju od inflacije neutrališete. Taj set mera mora biti konzistentan i celovit", podvlači Kovačević.

Predsednik "Nove- Da se struka pita" na pitanje da li će povećavati cene, s obzirom na to da je u više industrijskih branši, kaže da to svako radi na svoj način i ponavlja da je i tu država pogrešila.

"Baza za rast svih cena dobara je najveća po pitanju energenata. Srpska napredna stranka je bila hrabra u prvim godinama mandata, tu nema politike u ovome što govorim, to nije apstraktno, već konkretno. Sagledano je na valjan način da smo u lošem stanju i posegnulo se ka tome da se uzme deo sredstava (penzija) jednom delu populacije, koja to nije zamerila. Ustavom zagarantovana imovina morala je da bude uzeta da bismo dobili balans i sigurnost. Mnogi se sa tim nisu slagali, ali ekonomisti jesu. Sada ti isti ekonomisti pitaju državu i politički establišment zašto su „iz helikoptera“ delili novac? Zašto su prvu akumulaciju smatrali trajnom? Zašto su mislili da posle lepog prolećnog vremena i Sunca neće doći zima i da će nam sve te novčane zalihe biti potrebne? Kada je trebalo da se suočimo sa tim i kada smo imali skok cene energenata, kao što je to bio slučaj sa strujom, zagovarao sam da je povećanje cene trebalo da bude bara-bar – što na industriju, što na stanovništvo. Ali, onda se promenio mentalitat, krenulo se ka populizmu – pogodiće se svako domaćinstvo, to je udar na budžet. Slažem se, ali prosečan račun za električnu energiju domaćinstva je oko 5.000 dinara. Da smo na tih 5.000 dinara 30 odsto podigli cenu struje svakom građaninu, zbog toga što je energetika otišla tamo gde nije trebalo, a nismo bili dobri domaćini pa smo to dopustili, to bi bilo 1.500 dinara po domaćinstvu. Umesto da je ravnomerno raspodelila troškove, a to je nepopularna mera, više nije bilo hrabrosti da se vuku nepopularne mere, država je svalila svu energetsku teskobu na industriju. Za 12 meseci, struja je industriji sa 50 evra po MWh poskupela na 95, a sad se priča i o 120 evra po MWh" podseća Kovačević.



On je doao da se onda poseže za time da  se„setom mera natera industrija da ograniči cenu dobara,recimo hrane koja ima najveći uticaj na standard građana i po pravilu je ona u rukama domaće, a ne strane industrije, i na taj način se dovede  industrija u situaciju da mora da podigne cene jer su svi inputi skočili, a zapravo država ne dopušta da se podigne cena za osnovne namirnice“.

"Tako, praktično, „kruniš“ svoju industriju, i možemo da dođemo na prag situacije koju smo imali devedesetih godina, da izgubimo fabrike i dopustimo liberalizaciju tako da svako povećanje inputa u industriji, a ovo je, nesumnjivo, energetsko povećanje, ugradimo u cenu proizvoda i dobara. Na taj način pravimo dodatni pritisak na inflatorni tok. Dakle, potreban je set raznih mera kojima se nalazi tačka koja je najmanje štetna i najviše doprinosi umirivanju tržišta. Nije smelo da se dozvoli da uvezemo inflatorni tok",zaključuje Kovačević.