U svakoj umetnosti se teži unikatnosti, a upravo ta originalnost je slikarku Anđeliju Krstić izdvojila i oblikovala njenu karijeru. Anđelija je student grafičkog dizajna u Nišu, iza sebe ima nekoliko samostalnih izložbi, javnost je prepoznaje po nevorovatnih 190 crteža košarkaša Atlanta Hawks Bogdana Bogdanovića, a ona je mnogo više od toga.

Za GLEDAJ.RS  Anđelija govori o izgradnji svog stila, planovima za budućnost, ali i Bogdanu Bogdanoviću.

Koliko se umetnost danas prilagodila novom dobu ili se pak novo doba prilagođava umetnicima?

,,To je jako široka tema. Da, smatram da se generalno umetnost prilagođava novom dobu ,ali je pitanje pojedinaca u kojoj meri će njihova umetnost biti u skladu s onim što je danas u trendu. Kada govorim o svojoj umetnosti gledam da budem što originalnija, ali svakako postoje segmenti iz kulture i sveta koje bar malo utiču na mene i moj rad. Neko ce gledati da u potpunosti radi u skladu sa traženim, što mislim da prelazi i u komercijalu, neko će gledati da kombinuje i dobije nešto novo, jer svakako je ostavio neki svoj pečat, dok će pak, neko gledati da bude potpuno svoj ali će u svom radu imati bar mali udeo i uticaj masovne kulture i trendovima koji su tada aktuelni, što je prirodno. Sebe bih svrstala u poslednju grupu." - rekla je Anđelija koja se na društvenim mrežama potpisuje kao Đavolija.

U čemu se ogleda tvoj stil, kako si ga pronašla i šta te inspiriše?

,,Moj stil je nastao jako brzo, kao na klik, ali se nekako i gradio, ne bih znala kako da opišem. Posle godina crtanja običnih portreta i faze meni vec jako dosadnog realizma, usledili su časovi na fakultetu gde je od mene traženo da izađem iz svoje zone komfora i počnem s nečim novim. Ja jesam dobila 10 na ispitu ali moj stil se nije uobličio tada. To je bilo još par meseci kasnije kada sam odradila nesto slično, a opet se dosta razlikovalo. Moja prva slika nema veze sa ovim slikama danas, ali je bila pokretač.

,,Veliki udeo u ono što radim imaju ljudi oko mene, situacije ili prosto način na koji osećam nešto prema njima. Kako sam jako emotivna i sve veoma jako doživljavam gledam da sve te stvari, dobre ili loše, iskoristim i pretočim u sliku. Takodje, veoma bitan deo mog stvaranja je muzika koja dosta deluje na mene, bila to samo melodija, tekst ili sveukupni doživljaj, često se dešava da pod uticajem pesme koja mi je na slušalicama moj um krene da smišlja i kreira segmente slike, nekad preslušavam istu stvar po 20 puta samo da bih mogla lepo da uobličim ideju. Mogu reći da su moj stil i slike ogledalo čiste emocije." - rekla je Anđelija za GLEDAJ.RS

Koji momenat izdvajaš kao bitan i preloman u svojoj karijeri?

,,Jedan od najbitnijih trenutaka je svakako bio kada su se sve kockice složile i kada sam počela da crtam na način kojim radim i sada, stil mi se sam od sebe razvija i iako sve deluje slično, jasno se mogu videti neki detalji karakteristični za neku određenu fazu. Ja nikada nisam ni pomišljala da će ljudi ovako reagovati na ovo što radim. Gledam da budem svoja, crtam jer je to nešto što volim najviše na svetu, ali reakcije koje su gotovo sve pozitivne su nešto što daje dodatni vetar u leđa i prosto imam veru da je ono što radim dobro i vredno. Tako da, nemam tačno određeni momenat koji bi bio ključni, to su više reakcije ljudi koje su se samo nizale i dale neko dodatno samopouzdanje i veru, jer mi ni na kraj pameti nije bilo da ću svakodnevno dobijati poruke podrške, pogotovo ovakve."

Koji slikari i stilovi te inspirišu?

Moji omiljeni umetnici su Van Gog i Salvador Dali. Ne znam da li sam opčinjenija njihovim delima ili životima koju su se toliko razlikovali. Van Gog koji je celog života bio neshvaćen, doživeo i osećao dosta toga, video svet na potpuno nov način i sve to pokazao kroz svoje slike, ili pak mogu reći ludnjičavi Dali koji je bio genije i ne bih znala da li su mi draže njegove slike ili pak stav i harizma, doživljaj o njemu kao pojavi.
Nemam određeni stil koji volim, više je do umetnika i načina na koji je radio u svojoj epohi, jer iako su se oni držali nekih pravila kao umetnici, navešću - impresionizam ili kojeg već perioda, svako je imao nešto svoje.

Da li bi nam otkrila planove za budućnost?

,,Planovi i najveća želja mi je da počnem sa izložbama svuda, gde god mogu, da ljudima predstavim ono što radim, da im predstavim sebe, jer su moji radovi ono što sam ja. Takođe, pre par dana mi je predloženo da na proleće imam par radova u jednom restoranu, stajali bi par meseci, tako da, ako bude sve kako treba biće izlozeni u Beogradu, hvala Vanji Maslovu koji se eto setio mene, jer Srbija ima dosta odličnih umetnika."

I za kraj da li se uskoro nastavlja Bogdanomanija?

Bogdanomanija je uvek hahahahaha. To je period karakterističan za moju srednju školu i nešto što mi je eto sad slatko i lepa je priča, mada malo i psiho, ali to tada nisam tako shvatala. Šalu na stranu, često se setim Bogdana, gledam da pratim koliko mogu, nekad i nacrtam nešto, u zavisnosti od vremena i inspiracije. Neki ljudi me još od tada pamte pošto je par puta skrenulo pažnju, i drago mi je zbog toga. Vidim i na društvenim mrežama da mi vidi crteže i da mu se sviđa ono što radim i jako mi je drago zbog toga. Bogdan je divna osoba i fenomenalan sportista i može poslužiti kao pravi primer mladima.