Alessandro Sartori, dizajner: "Pandemija nas je naterala na veliki skok. Moćna evolucija. Više se ne oblačimo "za", već prema novom načinu života i načinu rada: u dnevnoj sobi kao u kancelariji. 

Kancelarija ili kauč: koncept rada postao je "svuda". Obucite se u skladu s tim.

"U šest meseci otkazali smo deset godina", kaže Alessandro Sartori, dizajner Zegne koji otvara Milansku nedelju digitalne mode (počevši do utorka, 19. januara) emisijom koja gornji koncept prevodi u slike.

Evo kamere koja zumira dnevnu sobu u kojoj radi mladić u pantalonama i puloveru, nekoliko trenutaka, a sočivo je na Piazzi Olivetti u Milanu. Zatim opet iz kuhinje do horizonta novog Bocconija. Iz dnevne sobe do nekadašnjeg područja Nestle. 

Unutra i spolja, ista odeća: "Ovde, tamo, na sofi, u kuhinji, u kancelariji. Gde želiš. Jedinstveni koncept na kojem smo radili počev od pokušaja da shvatimo šta kupac misli i šta mu moramo pružiti. Bilo nam je potrebno mnogo sesija digitalne prodaje pomoću kojih zumiramo domove kupaca i zajedno s njima istražujemo garderobu kako bismo razumeli šta im treba i kako im možemo pomoći u kupovini “.

Zaključak je snažan: Za šest meseci, stilski gledano, prošlo je deset godina. Možda i više. A nova odeća koju sada imamo na umu svojevrsna je fuzija različitih potreba za ličnijom siluetom koja mora uzeti u obzir sve potrebe, naime: više udobnosti i više slobode u kretanju. Dakle, višenamenska i višenamenska odeća koju nosite za zumiranje tokom poziva ili kupovinu ili večeru. Koncept oblačenja „za“ praktično je nestao .

Ideja da imate košulje koje su ujedno i jakne, na primer: „Obavezno sa revidiranim konstrukcijama: bez unutrašnjosti, bez obloga, bez naramenica, ali u svakom slučaju koje zadržavaju oblik i male su težine, u suprotnom, kad biste se vratili kući, skinuli biste ih ". Igra novih potreba prema „kako živimo i kako ćemo živeti“ bila je temelj Sartorijeve vizije. Ali sigurno je tih deset godina koje su prošle za šest meseci snažna potvrda. U resetovanju ili u ubrzanju? Govorio bih o moćnoj evoluciji. Oni koji su oklevali da se oblače na određeni način i možda su morali da se nateraju da odelo nose sa košuljom na određenom mestu, danas tiho nose odeću i košulju. Ili haljina sa košuljom “. Da, gledanje je verovanje: na ulici žene imaju kombinezone ispod kaputa, a muškarci dukseve ili dolčevite ispod jakni: „Ili i oni koriste kaput umesto sakoa“

"Ne možete to ne primetiti - nastavlja stilista -. I tako smo započeli ovaj razgovor sa odećom, otvorenom i unutrašnjom, šireći je dalje od stila, prezentacije i pozadine modne revije kako bismo Milanu ispričali šta se dešava u gradu i kućama. U igri situacije u kojoj se oni koji su spolja oblače poput onih koji su unutra: životi i funkcije vođa koji idu paralelno . Naslov i scenario poput filma, „Ponovno postavljanje“, snimljen u studijima privatne televizije i na malo poznatim mestima u Milanu, ali od sigurnog budućeg interesa: od pijace Olivetti, novog Bocconija, bivšeg okruga Nestle u Assagu do sedišta u preko Savona di Zegna: «Da podvučem da čak i (nova) budućnost može biti zanimljiva kao.

Tehnički, kolekcija odgovara na „potrebe“, čak i za žene. Sve je preveliko, ništa ne ograničava: ramena su spuštena, struk mekan, dužine kraće. „Prvo se rodila potreba, a zatim i ideja. Stoga su nove funkcije zahtevale nove proporcije i konačno nove tkanine. Glavni materijal je dres - od kašmira, vune ili mešavina - koji smo skuvali i filcali tako da je bio poput platna, dakle sa sirovim rezovima, ali lakši i pre svega elastičan ». Od kaputa do bluza, preko odela, a zatim džempera i košulja. „Sigurne“, prirodne, tople, kombinovane boje: siva, plava i bež.