Arsić: Inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla bi da iznosi 12 odsto

Inflacija će u Srbiji biti veća i dugotrajnija nego što se do sada predvidjalo, a u ovoj godini bi mogla da dostigne 12 odsto, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni urednik publikacije "Kvartalni monitor" Milojko Arsić.

"Očekujem da se rast inflacije produži i na drugu polovinu ove godine. Mislim da bi mogla de se očekuje inflacija od 12 odsto u Srbiji u ovoj godini. Postoji i velika neizvesnost šta će se dogoditi sa tržištem hrane i energenata, metala, ali je izvesno da je za smirivanje inflacije potrebno da se preduzmu restriktivne mere monetrane i fiskalne politike, što znači da se povećaju kamatne stope, da se povlači novac, odnosno da se smanjuje količina novca i fiskalni deficit", kazao je Arsić novinarima na predstavljanju novog broja "Kvartalnog monitora" koji izdaju Ekonomski fakultet i FREN.

Prema njegovim rečima, visina inflacije će zavisiti i od toga šta će se uraditi sa cenama energenata, koje su u Srbiji u prethodnom periodu porasle znatno manje nego u EU, a nije sigurno kada i za koliko će biti povećanje.

Naveo je da bi, ukoliko bi se cene gasa podigle na nivo cena koje se plaćaju pri uvozu i ukoliko bi se cena struje uskladila sa troškovima, Srbija bi imala dodatno povećanje inflacije.

"Vlada bira da li ćemo imati inflaciju, ili će rasti dugovi. Mi smo u oblasti energetike ograničili cene, ali posledica toga jeste da ima veliki rast dugova u javnim preduzećima, pre svega u Srbijagasu i EPS-u", rekao je on.

Podsetio je da je visoka inflacija globalni trend koji je započet još sredinom 2021, a sad je naročito pojačan nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Inflacija u Srbiji je tokom 2022. ubrzavala iz meseca u mesec i prema majskim podacima medjugodišnji rast cena iznosio je 10,4 odsto.

Kako je istakao, dve trećine poskupljenja prosečne potrošačke korpe u Srbiji u proteklih godinu dana može se pripisati rastu cena hrane i naftnih derivata, ali se u poslednjih nekoliko meseci rast cena postepeno širi i na ostale proizvode.

Arsić je naveo da je jedna od karakteristika privrednih kretanja u Srbiji, ali i u Evropi, od početka ove godine da se performanse većine važnih parametara privrede pogoršavaju.

"U Srbiji, kao i u drugim zemljama u Evropi je, pored ubrzavanja inflacije, došlo do značajnog usporavanja rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), a povećani su deficiti u trgovini i tekućim plaćanjima sa svetom", kazao je on.

Jedina oblast gde Srbije i dalje ima, kako je naveo, solidne performanse, jeste tržište rada, jer je i dalje relativno visok medjugodišnji rast zaposlenosti i plata, ali ukoliko se posmatra stanje u odnosu na poslednji kvartal prethodne godine i tu se vidi stagnacija.

"Još uvek postoji velika neizvesnost u pogledu toga kakvi rezultati bi mogli da se ostvare u ovoj godini po pitanju rasta BDP-a. Veliki broj faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je dosta neizvestan. Nije sigurno kako će se razvijati kriza koja je posledica rata u Ukrajini, kave će biti cene energenara, a Srbija ima i specifične probleme po pitanju sektora energeneta za koje se ne zna na koji način će biti razrešeni", kazao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Dodao je da će povećanje kamatnih stopa u Srbiji i svetu izvesno dodatno usporiti rast privrede, iako za sada nije poznata dinamika povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.

"Ukoliko uzmemo sve faktore koji bi mogli da utiču na usporavanje i ubrzavanje rasta BDP-a, onda bi naša procena bila da bi Srbija mogla da se očekuje privredni rast od oko tri odsto u ovoj godini", rekao je on.

Naveo je da iza kočenja privrednog rasta stoje snažno usporavanje investicija i pogoršanje neto izvoza koji će najverovatije biti nešto trajnije prirode.

"Zbog toga smatramo da privreda sad ulazi u period niskog rasta ili stagnacije. Uzimajući u obzir lošije rezultate od očekivanja iz prvog kvartala, ali i brojne neizvesnosti s kojima će se privreda Srbije suočavati tokom godine", kazao je Arsić.

U biletnu "Kvartalni monitor" istaknuto je da su pogoršani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, kao i odnosi razmene, a smanjene su strane direktne investicije i devizne rezerve, dok je zaduživanje povećano.

Istaknuto je i da je tekući deficit u prvom kvartalu "snažno povećan i dostigao je 1,3 milijarde evra, odnosno 10,2 odsto BDP-a, što predstavlja najveći deficit u jednom kvartalu u poslednjih 10 godina".

Objašnjeno je da je na povećanje tekućeg deficita najviše uticao rast robnog deficita koji je u prva četiri meseca povećan za 1,8 milijardi evra.

Povećanju robnog deficita najviše je doprineo deficit u trgovini energentima koji je povećan za 1,3 milijarde, kako zbog rasta cena energanata tako zbog povećanog uvoza struje i gasa.

Odredjeni uticaj na rast robnog deficita imalo je i neodmereno ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U narednom periodu, kako je istaknuto, smanjenje fiskalnog deficita predstavljaće važnu polugu za obuzdavanje inflacije.

Zaključeno je da smanjenje fiskalnog deficita neće biti lako s obzirom na potencijalne rashode za saniranje problema u energetici, rast kamatnih stopa i sporiji privredni rast.



Foto: pixa bay

Autor : beta

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x