Kriza izazvana korona virusom uticala je na to da šest od deset Evropljana kaže da više razmišljaju o budućnosti EU, pri čemu se bolji životni standard i veća solidarnost među državama članicma vide kao prioriteti budućeg razvoja Unije, pokazuje poslednji Evrobarometar.

Prvo zajednično istraživanje Evropskog parlamenta i Evropske komisije, sprovedenom u svih 27 država članica EU, pokazalo je da velika većina Evropljanja (92 %) zahteva da se glas građana „više uzima u obzir u odlukama koje se odnose na budućnost Evrope ‘.

Tri četvrtine Evropljana smatra da će predstojeća Konferencija o budućnosti Evrope imati pozitivan uticaj na demokratiju u EU.

Ispitanici kažu da bi ljudi iz svih sfera života trebalo biti aktivno uključeni (51%), sa 47% koji kažu da bi mladi trebalo da imaju posebno važnu ulogu, kao i nacionalne vlade (42%) i akademici, stručnjaci, intelektualci i naučnici (40%).

Nešto više od polovine Evropljana (51%) želelo bi da se i sami uključe, a najviše oduševljeni su irski ispitanici (81%), a slede Belgijanci (64%), Luksemburžani (63%) i Slovenci (63%).

Upitani za najpoželjiniji razvoj događaja koje očekuju da vide u budućnosti Evrope, ispitanici su na prvo mesto stavili boji životni standard (35%) i jaču solidarnost među državama članicama (30%).

Evropljani takođe daju prioritet razvoju zajedničke zdravstvene politike (25%) i uporedivih obrazovnih standarda (22%).

Evropljani smatraju da su poštovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava (32%) i njena ekonomska, industrijska i trgovinska moći (30%) glavne vrednosti EU.

Većina građani EU ( 45%) vidi klimatske promene kao glavni globalni izazov koji utiče na budućnost EU, a zatim slede terorizam, zdravstveni rizici i migracije.

Foto:Pixabay