Ljudi koji su imali Kovid-19 su pod većim rizikom od moždanih poremećaja i oštećenja mozga u poređenju sa ljudima koji nikada nisu bili zaraženi koronavirusom, a oni koji su preležali korona virus imaju i 77% veći rizik da razviju probleme sa pamćenjem od onih koji nisu imali korona virus, pkazala je jednogodišnje američko istraživanje.

Autor istraživanja, koje je objavljeno Nature Medicine magazinu, dr Zijad Al-Ali sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu kaže da su razmere pandemije "kolosalne" i da bi da vlade i zdravstveni sistemi morali hitno da osmisle planove za svet posle COVID-a.

Dr Zijad Al-Ali  je sa kolegama proučavao medicinske kartone 154.000 američkih veterana koji su bili pozitivni na COVID-u od 1. marta 2020. do 15. januara 2021 . Oni su te kartone uporedili sa zapisima od 5,6 miliona pacijenata koji nisu imali COVID u istom vremenskom periodu, i sa drugom grupom od 5,8 miliona ljudi iz perioda neposredno pre nego što je koronavirus stigao u Sjedinjene Države.

Poremećaji pamćenja, koji se obično nazivaju "moždana magla", bili su najčešći simptom. U poređenju sa kontrolnim grupama, ljudi zaraženi COVID-om imali su 77% veći rizik od razvoja problema sa pamćenjem.
Ljudi zaraženi virusom takođe su imali 50% veću verovatnoću da dobiju ishemijski moždani udar, koji je uzrokovan krvnim ugrušcima, u poređenju sa grupom koja nikada nije bila zaražena.

Oni koji su imali COVID imali su 80% veću verovatnoću da će imati napade, 43% veću verovatnoću da će imati probleme sa mentalnim zdravljem, kao što su anksioznost ili depresija, 35% veću verovatnoću da će imati glavobolje i 42% veću verovatnoću da će patiti od poremećaja kretanja, kao što su tremor, u poređenju sa kontrolnim grupama.

Zbog ovakvih rezultata istrižavinja, autori studija su uputili apel zvaničnim vlastima da hitno reaguju.

„S obzirom na kolosalne razmere pandemije, suočavanje sa ovim izazovima zahteva hitne i koordinisane – ali za sada odsutne – globalne, nacionalne i regionalne strategije odgovora“, poružio  je Dr Zijad Al-Ali.