Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas kako očekuje da će tromesečne stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ostati pozitivne, pa centralna banka nije menjala projekciju rasta BDP u 2022. od 3,5 do 4,5 odsto, ali je snizila prognozu rasta za 2023. za 0,5 procentnih poena.
"Zbog nižeg očekivanog efekta prenetih tendencija iz ove godine i sniženih projekcija privrednog rasta zone evra u narednoj godini, korigovali smo naniže privredni rast za 2023. za 0,5 procentnih poena, na raspon 3,5 do 4,5 odsto", kazala je ona na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.

Nakon toga, kako je dodala, NBS očekuje povratak na prethodno očekivanu putanju rasta od oko četiri do pet odsto godišnje, čemu bi trebalo da doprinese slabljenje efekata konflikta u Ukrajini na eksternu tražnju, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke i komunalne infrastrukture.

Navela je i da će veći rast BDP-a u drugom tromesečju od procenjenog u majskoj projekciji NBS, najverovatnije kompenzovati očekivano usporavanje privredne aktivnosti u ostatku godine usled pogoršanih izgleda globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra.

Prema njenim rečima, povećan uvoz energenata, u većoj meri zbog rasta njihovih cena, opredelio je celokupno povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

"Istovremeno, to je ključan razlog naše revizije naviše učešća deficita tekućeg računa u BDP-u u ovoj godini na nešto preko devet odsto", kazala je guvernerka.

Kako je rekla, uvoz energenata tokom ove godine dostigao je vrednost od 3,1 milijardu evra, što je, prema podacima NBS, za 2,1 milijardu evra više nego u prvoj polovini prošle godine.

Tabaković je navela da će u srednjem roku, rast izvoznih kapaciteta, uz očekivano smanjenje negativnih efekata eksterne tražnje i nepovoljnih odnosa razmene, doprineti postepenom smanjenju deficita tekućeg računa i očuvanju eksterne održivosti.

"Eksternoj održivosti doprineće i nastavak relativno visokog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, koji se u ovoj godini projektuje na oko 3,4 milijarde evra, što je blisko očekivanjima i za naredne godine", kazala je guvernerka NBS.

Tabaković je rekla da je važno naglasiti da se priliv stranih direktnih investicija od sredine aprila vratio na nivoe koje je beležio pre izbijanja konflikta u Ukrajini i da je za sedam meseci premašio dve milijarde evra.

"To je doprinelo i tome da od maja do kraja jula NBS na međubankarskom deviznom tržištu interveniše neto kupovinom deviza u iznosu od 915 miliona evra. Time je iznos neto prodaje, posmatrano od početka godine zaključno s julom, smanjen na 1,35 milijardi evra", kazala je guvernerka.

Objasnila je da je to doprinelo i povećanju deviznih rezervi Srbije na 15 milijardi evra na kraju jula, sa 14,1 milijarde evra krajem aprila, "čime smo stvorili dodatni bafer koji može biti iskorišćen u slučaju novih eventualnih kriza poput ovih s kojima se suočavamo u poslednje dve godine".

"Pozitivna kretanja u pogledu naših intervencija na strani kupovine deviza i povećanja deviznih rezervi po tom osnovu nastavljena i u avgustu i da je od maja do danas neto kupljeno gotovo 1,2 milijarde evra", izjavila je Tabaković.

Ukazala je i da je neizvesnost u međunarodnom okruženju veća nego što je bila pre tri meseca po mnogim pitanjima.

"Neizvesna su pre svega geopolitička dešavanja, a time i njihov uticaj na raspoloživost i cene energenata, industrijskih sirovina i hrane", rekla je ona.

Istakla je i da bi pored toga, jači i postojaniji inflatorni pritisci od očekivanih na globalnom nivou, mogli bi da navedu centralne banke da brže zaoštravaju monetarne politike, što bi za posledicu imalo veće negativne efekte na globalni privredni rast.

"Imajući to u vidu, cenimo da su, ukupno posmatrano, rizici projekcije privrednog rasta izraženiji naniže, a inflacije naviše", rekla je Tabaković.

Navela je da je centralna banka vodila računa i o tome da obezbedi tzv. meko prizemljenje, odnosno da uslovi finansiranja nastave da obezbeđuju kontinuitet privrednog rasta i smanjenja nezaposlenosti.

"Zbog toga je u uslovima umerenog zaoštravanja monetarnih uslova, kreditna aktivnost ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranja investicija i potrošnje. Tome su doprineli nastavak rasta tražnje za kreditima, očuvan kvalitet aktive banaka i stabilni izvori finansiranja", kazala Tabaković.

Naglasila je i da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u junu spušteno na novi najniži nivo do sada od 3,26 odsto, što, kako je dodala, ukazuje na to da kvalitet aktive banaka nije pogoršan ni nakon prestanka primene mera ekonomske pomoći države i da ne predstavlja prepreku za nastavak rasta kreditne aktivnosti.