Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine svetski BDP opasti za 4,4 odsto usled pandemije. Najprimetniji izuzetak biće privreda Kine, koja ima procenjeni rast realnog BDP-a od 1,9 odsto tokom godine korona-krize, dok se predvođa da će kisneksa ekonomija porasti za 8,2 odsto u 2022. godini, prenosi fDi Intelligence.

Očekuje se da će Kina ući u narednu godinu sa stopama rasta sličnim onim prepandemije, a otpornost Kine takođe će dovesti do rasta u regionu, posebno u Vijetnamu i Bagladešu.
Rast će zabeležiti i Gvineja, gde kineska potražnja za rudarskim proizvodima omogućava pozitivne stope rasta.

Kako se Kina izborila sa krizom

Kako u nedavnom izveštaju navodi Leri Hu, ekonomista za investicionu banku Macquarie Capital, postoje dva glavna faktora u načinu na koji se Peking izborio sa krizom.

Kao prvo, Kina je uvela verovatno najstrožije mere bezbednosti na svetu, što je dovelo do naglog pada privredne aktivnosti. Međutim, te mere pomogle su da se pandemija suzbije dovoljno da se stanovništvo vrati u normalu, nakon čega se potrošnja oporavila istovremeno kad i proizvodnja.

Peking je takođe umesto davanja novca domaćinstvima naterao banke da pozajmice izdaju uglavnom privredi, dok je Narodna banka Kine obezbedila likvidnost bankarskog sistema, ali i ciljala oporavak mala i srednja preduzeća.

Nakon naglog ekonomskog rasta zemlje u poslednjih 40 godina, predsednik Kine Si Đinping izjavio je početkom novembra da je sasvim moguće da se ekonomija ponovo duplira od 2020. do 2035. godine.

Očekuje se da će rast BDP-a susednog Vijetnama usporiti na (pozitivnih) 1,9 odsto u ovoj godini, a zatim dostići 6,7 odsto u narednoj, piše Nova Ekonomija.

Za Bangladeš se predviđa smanjenje stope rasta na 3,8 odsto, manje od pola stope u prethodnoj godini prema podacima MMF, dok se očekuje da će blagi oporavak dovesti do stope od 4,4 u narednoj fiskalnoj godini.

Peking je proglasio u julu da će 97 odsto uvoza iz Bangladeša primenjivati nulta stopa carine.

Gvajana će u ovoj godini imati najveći rast BDP-a od oko 26 odsto, ali se smatra da takav rast nije održiv za tu južnoameričku zemlju, zbog čega se očekuje znatni pad u narednoj godini.

Gvineja, još jedna siromašna zemlja bogata prirodnim resursima, imala je koristi od svog produženog sporazuma o kreditu sa MMF-om tokom poslednje tri godine, koji je iznosio otprilike 117,6 miliona američkih dolara isplata.

Međutim, očekuje se da će rudarski sektor u zemlji - posebno proizvodnja boksita i  zlata - ove godine porasti na 18%, potaknut visokim cenama zlata i bržim rastom kineske potražnje od očekivanog.

Kao rezultat, očekuje se da će gvinejska ekonomija ove godine narasti nešto iznad 5% i nastaviti ovaj trend do 2021. godine, jer rudarstvo ostaje snažno, a neminerska aktivnost raste, predviđa MMF.