SFA: U Srbiji se na svaki evro uložen u podsticaj filmske produkcije vrati 4,5 evra

Na svaki evro koji Srbija daje kao podsticaj za strane produkcije, snimanje filmova, serija i namenskih filmova, kao i postprodukciju u zemlji, vrati se 4,5 evra prihoda, dok se direktno u budžet Srbije po osnovu plaćanja PDV-a, poreza i doprinosa vraća 0,4 evra, pokazala je Analiza ekonomskih efekata i efikasnosti podsticaja za strane i domaće audio i video produkcije za 2020/21, objavila je danas Srpska filmska asocijacija.
"Uvodjenje podsticajnih mera je prekretnica za sve filmske delatnike, a važnost ovakvih analiza je da ukažu na egzaktne brojeve i ponude smernice za dalje ulaganje u program podsticaja i snažnu podršku industriji", poručila je izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije Milica Božanić, navedeno je u saopštenju.

Kako je dodala, veliki broj snimanja svakodnevno na lokacijama, veliki broj mladih ljudi koji su dobili priliku ispred i iza kamere, dostupnost najsavremenije tehnike i tehnologije, kao i širenje infrastrukture, otvaranje novih produkcija i studija, samo su neki od benefita.

Na predstavljanju Analize, koji je uradio stručni tim Naučno-istraživačkog centra Ekonomskog fakulteta u Beogradu, rečano je da je podsticaj za snimanje stranih produkcija u Srbiji investicija koja se višestruko vraća u privredu zemlje.

Tako su u periodu 2020/21. samo po osnovu PDV-a, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit strane produkcije uplatile 12,5 miliona evra u budžet Srbije.

Zbog toga, kako je ocenjeno, ovo mora biti dugoročan stabilan plan donesen uz konsultovanje domaće filmske industrije.

Istaknuto je da svaka nagla promena bez prethodnog istraživanja i konsultovanja industrije, pogubno utiče kako na strane produkcije i njihovo dugoročno planiranje, tako i na imidž i konkurentnost Srbije kao pogodne destinacije.

Sektor audivuzuelne produkcije, kako je rečeno na skupu, jedan je od najdinamičnijih sektora kreativne industrije i kao takav u prethodnom periodu je značajno doprineo ekonomskom razvoju i podsticaju diversifikacije ekonomije Srbije.

"Kontinuiranom podrškom kroz sistem podsticaja, država stimuliše rast i razvoj ovog sektora, ali i čini da Srbija bude prepoznata u globalnoj utakmic", izjavio je vođa projekta sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Igor Kovačević.

Kako je dodao, sistem podsticaja treba posmatrati kao investiciju, "jer ne samo da se na jedan evro ulaganja kreira dodatnih 4,5 evra prihoda, već se utiče i na podizanje kvaliteta naših produkcija i podizanje ukupnog imidža destinacije".

"Nama je u Ministarstvu kulture veoma drago da je neko ušao u ovu vrstu analize jednog izuzetno važnog investicionog mehanizma koji traje već od 2016. godine. Važno je reći da da nije reč samo o finansijskim sredsrtvima", naglasio je v.d. pomoćnika ministra kulture i informisanja u Sektoru za savremeno stvaralaštvo i predsednik komisije za dodelu podsticaja Radovan Jokić.

Prema njegovim rečima, dobit i dobrobit od ovog mehanizma se oseća i u podizanju nivoa kvaliteta usluga, pogotovo iz filmske delatnosti.

"Drugi benefiti su i vidljivost Srbije, njenih privlačnih destinacija, usluga, pa i upoznavanja karaktera. Generalno gledano ovo je jedan fenomenalan mehanizam i nadam se da će država naći snage da ga održava i dalje i da će on po ovom računu imati tendenciju rasta i da će nastaviti da se razvija ovim tempom koji je izvanredan i izaziva ogromno interesovanje", kazao je Jokić.

Predsednik Srpske filmske asocijacije i direktor Emote Films Bogdan Petković kazao je da je stopa zaposlenosti od 2019. do sada u sektoru filmske industrije u Srbiji porasla za 37 odsto, što po njemu, govori o značaju podsticaja za razvoj industrije.

"To podrazumeva i jačanje rental sektora, sektora studija, sektora scenografije, a tim i rast zapošljavanja ljudi koji rade u filmskoj industriji, a to su ljudi koji imaju Gornji indeks plata. Ovakvi podsticaji i projekti imaju dvostruku važnost: jedna je ekonomska, jer pune budžet i zapošljavaju ljude direktno sa fakulteta, a drugi benefit se tiče toga da naši ljudi stiču iskustvo i znanje koje je do pre par godina bilo moguće steći samo u inostranstvu", istakao je Petković.

Uz finansijsku podršku, kako je navedeno, važna je i saradnja sa lokalnim vlastima i institucijama, zahvaljujući kojoj je produkcijama maksimalno olakšana procedura za dobijanje dozvola i pristup željenim lokacijama za potrebe snimanja.

Osim toga, dodaje se, Srbija nudi i veoma razvijenu infrastrukturu filmske industrije i kompletnu servisnu produkciju.

"Filmska industrija je procvetala u pravom smislu te reči. Dolaskom stranih produkcija počela je da se razvija domaća produkcija. Produkcija koje se bave pružanjem usluga ili pravljenjem sopstvenog kontenta, takođe, je mnogo više. Sada se snimaju serije i filmovi koje izgledaju mnogo profesionalnije, ako mogu da kažem bogatije nego ranije. To je samo deo benefita koje imamo zbog podsticaja", kazao je direktor PFI Studios Igor Turčinović.

Istakao je da ovi podsticaji nisu samo za strane produkcije.

"I domaće produkcije imaju potpuno isti tretman. Što u budućnosti može da stimuliše neku domaću kompaniju da investira u snimanje domaćeg filma ili serije čime će steći pravo na podsticaj", rekao je Turčinović.

Ukazano je i da je rast produkcije mnogo brži nego rast infrastrukture i ljudskih resursa, zbog čega podsticaje ne treba bazirati samo na ekonomskom automatizmu pojedinačnih projekata, već je neophodno uključiti i razvojnu komponentu čitave industrije, kao na primer: poseban fokus na projekte koji obučavaju nove ljude, promovišu destinaciju smeštanjem radnje u određeni grad ili praktikuju zelene politike.

Podseća se i da su fokus globalno pomerio na produkciju TV serija, a dolazi do promene i u distribuciji audiovizuelnog sadržaja, te je prostor za korišćenje nove tehnike i tehnologije sve češći, kao i zahtevi za snimanje u studijima.

Kako se podseća, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 13. januara ove godine raspisalo stalno otvoreni Јavni poziv za dodelu podsticajnih sredstava investitoru koji u Srbiji proizvodi audiovizuelno delo.

Neki od rezultata od uvođenja programa su, pored toga što je država kroz poreze i doprinose direktno prihodovala 12,5 miliona evra i što je došlo do porasta broja zaposlenih u industriji za 37 odsto u prethodne dve godine, to što su strane produkcije u tom periodu ostvarile 14.878 noćenja i doprinele srpskom turizmu sa iznosom većim od 1,25 miliona evra samo u pokrivanju troškova smeštaja i pratećih boravišnih taksi.



Foto: pixa bay

Autor : BETA

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x