Kažu da je najgore kada se posle debate priča o moderatoru, ali ovoga puta Kristen Voker je to pravilo pogazila. Ona je pravi pobednik debate u kojoj je bilo malo krvi, a gardovi su se držali visoko.

Ako je prva debata Trampa i Bajdena ličila na krvavu uličnu tuču, druga je bila džentlmenski boks meč dvojice boksera koji se nisu štedeli, ali su to radili poštujući pravila.

Čvrsta pravila su ono što razlikuje dve debate. U prvoj gotovo da ih nije bilo, sve se svelo na autoritet moderatora koji osim mahanja rukama i preklinjanja nije imao načina da zaustavi kandidate kada krenu da viču uglas.

U drugoj ih je na trenutke bilo i previše, ali to je jedino što može da uvede u red dva čoveka koje se takmiče za najvažniju funkciju na svetu i znaju da je neće dobiti onaj ko ubedi birače da je veći džentlmen već da jače udara, vodeći računa da ne završi na podu.

Prva razlika je bila u neometanom vremenu, dva minuta, da se odgovori na pitanje koje otvara debatni segment i tada je mikrofon drugog kandidata bivao isključen.

Druga je bila u pristanku kandidata da govore tek kada im moderator da reč u otvorenoj debati koja bi usledila držeći se blokova od najčešće trideset sekundi za reakciju, što nije najavljeno ali je bilo vidljivo.

Za razliku od prve debate koja se pretvorila u ličnu svađu, rijaliti takoreći, što svakako drži publiku prikovanu za ekran, ova je bila sukob dva politička koncepta koji su se retko gde približavali, što je trenutno najveći problem SAD, veći i od političke nekulture, piše Zoran Stanojević za RTS