Razleže se Srbijom od 17. decembra kukanje, vrištanje, zapomaganje a bogami i lajanje (na RTS) opozicije, njenog podmlatka i njenih lidera, zbog toliko puta viđene krađe na izborima. Neki su štrajkovali glađu, pa odleteše za Pariz na oporavak, neki postiše na vodi, pa udariše na prasetinu, usput sve prebirajući masnim prstima po Dalapi pasuljari, a neki i zapretiše da će krvlju braniti svoje mandate, bez obzira što su su izbori bili neregularni.
Poslanička kartica za skupštinski restoran jača je od svakog zakona, a samom Aleksandru Vučiću, opozicija kojoj je bela vešalica od 120 dinara iznad zakona i naroda, uvek je dobrodošla i poželjna.
Uskoro će se predstava završiti, ući će poželjna opozicija u Skupštinu, pocepaće se po poslaničkim grupama i počeće nova komedija sa skakanjem, vrištanjem, prenemagajem i lupanjem u grudi junačke, a sve u direktnom prenosu na RTS 2. Kad se kamere pogase, dogovaraće se i sprovodiće se kombinacije, šeme i instrukcije po nalogu opozicionih vlasnika, kako domaćih, tako i stranih. Privid nekog političkog života će se nastaviti.
A šta ostaje građanima?
Ili da ćute i trpe dok ih jednog dana ne zakopaju rezultati Vučićeve vladavine, ili da se okrene na drugu stranu i razmisli o novim ljudima koji su se pojavili na političkoj sceni.
Jedan od takvih malobrojnih je Vladimir Kovačević, privrednik i predsednik stranke Nova-Da se struka pita. Po mišljenju nezavisnih, ali stvarno nezavisnih analitičara, on je jedini koji može da privuče nove ljude koji imaju znanje i želju da izbave Srbiju iz kandži razbojnika sa svih strana pridošlih, kao i da okupi, organizuje i povede sve one koji nešto znače u srpskoj politici i koji nisu dozvolili sebi da ih pokreću, pale i gase bilo čije strane ambasade, niti čuveni lider sa inženjerskim mozgom. Niti su spremni da preko noći, po zamolbi službi, uvide viziju Aleksandra Vučića. A ima takvih slobodnih ljudi još uvek, i ne malo, verovali ili ne.
Prenose se glasine i da je Kovačević već počeo razgovore sa mnogim strankama, pokretima, političarima, intelektualcima, javnim ličnostima oko zajedničkog okupljanja.
O Vladimiru Kovačeviću se u javnosti ne zna mnogo. Zna se, što mu niko ne može osporiti, da je uspešan, vredan, obrazovan i sposoban čovek koji je sve u životu stekao svojim znanjem i radom. Čovek koji decenijskim radom napravi više velikih uspešnih kompanija po Srbiji, Evropi i Aziji, a da nije prvi milion stekao “ne pitaj me kako”, korišćenjem budžetskih para ili učešćem u privatizacijama od 3 dinara, sigurno neće dozvoliti sebi da ga kupi neko od gospodara Srbije. A da ga ucene, verovatno nemaju čime jer bi već bi to uradili do sad.
Kovačević je čovek koji zbog svojih stavova i ideja jedini koji može da okupi i one koji sebe vide kao levicu, kao i one sa konzervativnim stavovima. Kovačevićeva odrednica “ekonomski patriotizam” je ono što može da bude vezivno tkivo za sve one koji žele da Srbija bude stabilna, moderna – a svoja srpska, nezavisna i jaka, sa srpskom privredom – a ekonomski povezana sa svima, zemlja u kojoj će svi da imaju iste šanse, u kojoj će znanje, rad, obrazovanje, moral i poštenje pobeđivati, koja će biti država sa jakom socijalnom politikom i u kojoj članska karta stranke neće biti šifra za preživljavanje ili bogaćenje (zavisno od količine posedovanja poltronstva, nemorala i bezočnosti).
Vladimir Kovačević dobro zna šta je Srbija i kako diše. Zbog svog posla je okružen velikim brojem intelektualaca i naučnika, svakodnevno se sreće i obilazi poljoprivrednike i stočare po Srbiji, sa svakim od svojih zaposlenih, a ima ih na stotine različitih obrazovanja i usmerenja, spreman je uvek da porazgovara, pomogne, ispravi greške, nagradi uspeh. Kovačević zna kako živi spremačica u pogonu njegove fabrike lekova i tu je da joj uvek pomogne kad zatreba, zna kako je stočaru kome subvencije za mleko još nisu isplaćene, zna za sve muke koje muče običnog čoveka i ima rešenja za njih.
Iako sve ovo zvuči kao bajka i hvalospev – to nije sigurno, sve su to svedočenja njegovih radnika, saradnika, poslovnih partnera, nego smo mi sami, zaboravili šta znači solidarnost, ljudskost, odgovornost. Vlada to nije zaboravio. I to je jedan od bitnih razloga za njegov uspeh i uspeh njegovih kompanija.
Jeste li zaboravili (oni stariji), ili znate li šta znači 13. plata?
“Isplatom ove plate u vreme novogodišnjih, odnosno božićnih praznika, vratila bi se empatija među porodicom i najmilijima, jer bi se stvorili uslovi kupovine sitnica i poklona svima koje volite. Sprovođenjem takvog predloga, direktno bi se uticalo i na dodatnu potrošnju, a time i na privredni rast cele države“, jedan je od predloga Kovačevića, zajedno sa rešenjem kako do 13. plate.
Za Kosovo i Metohiju, po Kovačeviću, jedino rešenje je “ekonomski patriotizam“. Kao svaki razuman čovek, Kovačević je svesan da ratom ništa ne može da se postigne, već jedino ekonomskim jačanjem Srbije. Ne na Vučićev način, finansiranjem stanaca koji iznose profit iz zemlje, već favorizovanjem domaćeg, srpskog privrednika, koji će tu zadržati svoju dobit ili će se širiti otvaranjem fabrika po Kosovu, i po srpskim i albanskim sredinama. Time se povezuje i stvara postepeno zavisnost Prištine od Beograda, i pruža ruka pomirenja, ako se iskreno želi nekakav, bilo kakav, povratak Kosova u sastav Srbije.
“Vreme Kurtija je prošlo, uskoro će više od 30 posto Albanaca da napusti Kosovo i ode za Nemačku, Švajcarsku… Kosovo se prazni i dolaze nove generacije kojima ne smemo dozvoliti da stasaju na mržnji prema Srbima. Ulaganjem tamo i pametnom politikom, a ne galamom, vikom, drekom, pretnjama pa kukanjem, podizanjem vojske, pa onda ponižavanjem i brže-bolje povlačenjem te iste vojske, možemo sačuvati Srbiju na Kosovu”, govorio je Kovačević za medije, dodajući da ovde traje neko “stalno takmičenje za najvećeg lažnog patriotu“.
Kovačević je 17. decembra izašao na izbore u koaliciji sa nekoliko manjih ekstremno liberalnih stranaka. Mnogi su se začudili otkud on u tom okruženju, on nije na to odgovarao, već je od njegovih bliskih saradnika moglo da se čuje da je Vlada unapred znao šta će se desiti, ali da je hteo da upozna i vidi kako teče sam izborni proces, kakva je organizacija potrebna, kakvi se sve udarci primaju. I kažu njegovi saradnici da je ovu školu dobro izučio. Iako je koalicija kojoj je pripadao i, zašto ne reći, finansirao Kovačević, jedina sama sakupila potpise bez ičije pomoći, prvi koji su je minirali pokušavajući da obore listu, bili su iz opozicije. One poželjne opozicije. Ko će kome, ako neće svoj svome.
Ovde je navedeno samo par Kovačevićevih izjava koji ukazuju da to može biti mnogim akterima prihvatljivo i Kovačević da bude vezivno tkivo za okupljanje prave opozicije u Srbiji. Pokušaćemo narednih dana da uradimo veći intervju sa predsednikom Nove-Da se struka pita, i da sam odgovori na glasine da stvara novi opozicioni blok, kao i na druga pitanja koja interesuju sve one razumne i zabrinute za budućnost ove zemlje i ovog naroda.
M. Milovanović