Ako pažljivo slušate ljude kada govore o tome kako se osećaju voljeno, primetićete da često opisuju iskustva ili navike koje osećate kao emotivno utešne. Poput toga da vam brzo pruže utehu, prihvatanje bez sukoba i izbegavanje neprijatnosti kad god je moguće.
U ovom kulturnom narativu, ljubav bi trebalo da se uglavnom oseća dobro, i ta očekivanja nisu potpuno nerealna. Međutim, psihološka istraživanja sugerišu da je ovo razumevanje ljubavi donekle nepotpuno. Neka ponašanja koja su najviše povezana s dubokom i trajnom ljubavlju uopšte ne osećamo kao utešna u datom trenutku. Naprotiv, često se doživljavaju kao nepraktična, iritantna, a ponekad i neželjena.
U praksi, ljubav se ne iskazuje samo kroz toplinu i potvrdu. Ona se iskazuje i kroz ulaganje. Kroz spremnost da ostanete angažovani i kada je neprijatno, umesto da birate emocionalno olakšanje izbegavanjem.
Partneri koji daju prednost trenutnoj udobnosti nad dugoročnom jasnoćom često prijavljuju manje svađa u početku, ali veće emocionalno udaljavanje kasnije. Nasuprot tome, parovi koji podnose kratkoročne neprijatnosti u cilju odgovornosti i rasta, obično grade veze koje s vremenom postaju otpornije.
Drugim rečima, neki od najsigurnijih znakova da je vašem partneru zaista stalo do vas nije njegova sposobnost da vas uteši, već spremnost da naruši udobnost kada je to važno. Evo dve navike koje ljude najviše iritiraju, a koje pouzdano signaliziraju da je partner duboko posvećen vama.
Navika 1: Ne pušta da stvari idu „nizvodno”
Na površini, neko ko „ne popušta” može da bude iscrpljujuć. Kada partner ponovo otvori pitanje nakon što je emotivna intenzivnost splasnula, može delovati kao da ne želi da se pomeri dalje ili da namerno održava tenziju.
Recimo da partner ponovo spomene neki uvredljivi komentar od pre nekoliko dana, vraćajući se na neslaganje koje je, prema vašem mišljenju, bilo rešeno, i kaže nešto poput: „Mislim da to zapravo nismo rešili”. U tom trenutku, može delovati nepotrebno, pa čak i neprijatno, ponovo se vraćati na stare stvari.
Psihološki, međutim, odbijanje da se stvari puste dok zaista nisu rešene za obe strane često je znak ozbiljnog emocionalnog ulaganja. Partneri kojima je duboko stalo do veze imaju tendenciju da je tretiraju kao nešto što vredi popraviti temeljno, a ne samo brzo.
Istraživanja o izbegavanju konflikata dosledno pokazuju da nerešeni problemi ne nestaju sami od sebe. Umesto toga, oni se često vraćaju kasnije kroz ogorčenost, emocionalno povlačenje ili hronično nezadovoljstvo. Suprotno tome, parovi koji rutinski „glade” probleme kako bi sačuvali harmoniju često prijavljuju manju bliskost tokom vremena. Čak i kada njihova veza spolja deluje mirno.
Sa aspekta razvoja, ova navika odražava odnos odrasle osobe prema odrasloj osobi. Umesto da se po svaku cenu daje prioritet emocionalnoj udobnosti, voljni partneri teže odgovornosti. Oni komuniciraju, bilo nespretno ili nesavršeno, da ono što se dešava među njima zaslužuje da bude istraženo. Više puta ako je potrebno. To zahteva emocionalnu kontrolu, strpljenje i spremnost da se kratkoročno rizikuje neodobravanje.
Razumevanje umesto olakšanja
Neuronaučna istraživanja pomažu da se objasni zašto ovo ponašanje može biti toliko iritantno. Kada ljudi percipiraju međuljudsku pretnju, poput kritike, odbacivanja ili konflikta, aktiviraju se moždani stresni krugovi. To ograničava pristup prefrontalnim regijama uključenim u sagledavanje perspektive i fleksibilno razmišljanje. „Puštanje” u ovom scenariju često funkcioniše kao način da se pobegne od te fiziološke nelagodnosti.
S druge strane, partneri koji se vraćaju na problem kada emocije splasnu biraju razumevanje umesto olakšanja. Ta odluka retko se u datom trenutku oseća dobro, ali hrani vezu na duže staze.
Važno je napomenuti da u zdravim vezama ovu naviku nikada ne bi trebalu koristiti za kažnjavanje ili nametanje kontrole. Drugim rečima, odgovornost je efikasna samo kada je uparena s poštovanjem. U bilo kojoj teškoj situaciji koja se ponovo pokreće, cilj nijednog partnera ne bi trebalo da bude da pobedi u raspravi ili krivi nekoga, već da stvori zajedničku jasnoću.
Vremenom, ovo gradi čvrsto poverenje jer oba partnera uče da iskreno adresiraju svoje greške. A želja da se argument sakrije polako nestaje.
Navika 2: Podstiču vas da radite stvari koje ne želite
Osoba nikada ne bi smela da ignoriše granice svog partnera ili da ga pritiska u situacijama u kojima se oseća nesigurno. Međutim, takođe ne bi trebalo da se suzdržava od podsticanja rasta kod partnera kada pokušava da ga izbegne.
U vezama gde postoji duboka ljubav, partneri često guraju jedan drugog ka iskustvima koja su neprijatna, ali obezbeđuju smisao i rast. To može biti isprobavanje nečeg novog, suočavanje sa strahom, ponovni razgovor o teškoj temi ili izlazak iz poznatog identiteta.
Za osobu koja je podstaknuta, ovo može delovati nesimpatično ili nametljivo. Razlog je što mnogi od nas ljubav poistovećuju sa bezuslovnim prihvatanjem. Ali dok je prihvatanje nesumnjivo važno, istraživanja sugerišu da ljubav nije samo očuvanje udobnosti. Ona takođe uključuje omogućavanje razvoja.
Na primer, teorija samorazvoja, dobro poznata u socijalnoj psihologiji, pokazuje da ljudi osećaju veću bliskost i zadovoljstvo kada veze pomažu njihovom rastu. Prema studiji iz 2025. objavljenoj u Behavioral Sciences, parovi koji zajedno učestvuju u novim i izazovnim aktivnostima prijavljuju jače veze, veću vitalnost i veće dugoročno zadovoljstvo.
Jačanje međusobnog poštovanja
Ono što ovu naviku može učiniti iritantnom jeste to što narušava emocionalnu ravnotežu, i često u lošem pravcu. Rast uvodi nesigurnost, a nesigurnost aktivira naš strah. Ali voljeni partneri znaju da neprijatnost ne treba mešati sa štetom jer prepoznaju kada izbegavanje štiti emocionalnu sigurnost, a kada tiho ograničava nečiji potencijal. Podsticanje rasta je način da se pokaže verovanje u partnerove sposobnosti, čak i kada je to nepraktično.
Ovaj obrazac takođe potvrđuju istraživanja o podršci autonomiji. Partneri koji izazivaju bez kontrole inspirišu poverenje, a ne sumnju. Vremenom, ovo jača samopouzdanje i međusobno poštovanje, što je ključno za dugoročnu stabilnost veze.
U svakodnevnom životu, ova navika može izgledati kao podsticanje partnera sa socijalnom anksioznošću da prisustvuje događaju, podrška karijernom riziku koji izaziva strah ili traženje od partnera koji izbegava konflikte da govori iskrenije. Naravno, ti momenti retko deluju romantično, jer izazivaju otpor, frustraciju i sumnju u sebe. Ali oni šalju snažnu poruku. Da je partner posvećen ne samo vašoj udobnosti, već i onome u šta postajete.
Manje sentimentalno, ali dugotrajno
Zajedno, ove navike ukazuju na manje sentimentalno, ali dugotrajnije razumevanje ljubavi. Biti voljen nije uvek i osećaj utešnog. Ponekad se oseća kao držanje standarda. Drugom prilikom se oseća kao izazov. A ponekad se oseća kao uskraćivanje olakšanja izbegavanjem.
Samo oni partneri koji nas najviše vole spremni su da budu malo iritantni. Oni su posvećeni ne samo tome kako se danas osećamo, već i kakvi ljudi i partneri postajemo.
Mark Travers, saradnik Forbes