Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je sinoć da je Moskva uputila zahtev Ujedinjenim nacijama da priznaju pravo na samoopredeljenje stanovnika „novih regiona u sklopu Rusije“ i ukazao na to da je Zapad ranije koristio pravo na samoopredeljenje kao ključni kriterijum nezavisnosti Kosova.
„U slučaju Kosova nije bilo referenduma, jednostavno su rekli da je Kosovo sada nezavisno, samim tim vređajući srpski narod i njegovu istoriju. A kada je na Krimu po svim pravilima sproveden referendum, Zapad je rekao da pravo na samoopredeljenje ovde ne važi, već princip teritorijalnog integriteta“, istakao je Lavrov u intervjuu turskim medijima.
On je dodao da Albancima na Kosovu i Metohiji nisu bila uskraćena prava, da su govorili svojim jezikom i imali škole na albanskom, dok su na Krimu, u Donbasu i Novorusiji Ukrajinci zakonski sve zabranili.
„Ponovo smo se obratili generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i njegovom timu, pitajući da li će, ako se javno priznaje pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje, isto pravo biti priznato i stanovnicima Donbasa, Novorusije i Krima“, rekao je Lavrov, prenosi agencija RIA Novosti.
Referendume o prisajedinjenju Krima (2014) i Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti (2022) Ruskoj Federaciji održala je Rusija, ali ih međunarodna zajednica niti Ukrajina ne priznaju, već smatraju ove teritorije okupiranim.
Prema podacima Rusije, 99,23 odsto birača glasalo je za prisajedinjenje DNR Ruskoj Federaciji.
Glasanje je održano od 23. do 27. septembra 2022. godine, a za pripajanje Rusiji u DNR je glasalo 98,42 odsto glasača, u LNR 93,11 odsto, u Zaporoškoj oblasti 87,05 odsto i u Hersonskoj oblasti 87,05 odsto.
To je dovelo do potpisivanja sporazuma o aneksiji 30. septembra 2022. godine.
Dana 16. marta 2014. godine održan je referendum na kojem je, prema zvaničnim ruskim podacima, 96,77 odsto birača glasalo za to da Krim postane deo Rusije.