Nećemo da ti pevamo i napuštamo proslavu! Pevaćemo napolju našim profesorima!
Čin 1
Premijer: zašto li su mene pozvali na sednicu Vlade, imam preglede u privatnoj ordinaciji… čekaju me sigurno… u što baš lepo priča predsednik, šta ću im ja uopšte… gle, kamera opet u mene, šta li misle da ću da kažem… kako lepa šara na tepihu… da li da odigram jedan sudoku dok čekam da se ovo završi…
Čin 2
Veliki ministri: hajde svi zajedno da ćutimo i gledamo u pod dok nas ovaj riba, neće još dugo da traje… šta li mi je ovo trebalo u životu… valjda neće baš mene da spomene… samo bez kontakta očima, samo bez kontakta očima…
Čin 3
Vaterpolisti: ljubimo ruke i klanjamo se najvećem od svih nas, evo vam dres svi smo ga potpisali… dobro, sem jednog, ali da ne cepidlačimo… evo i plaketa pa nek ide život, jer ste vi najzaslužniji za našu pobedu… ma i medalje uzmite, ne trebaju nam, jer vi ste ono baš sasvim, potpuno, sasvim, najbolji dasa…
Čin 4
Neutralni prijatelji i kolege: moram, j#*ga, imam _________ (dopiši biznis po izboru), a pored toga sam i __________ (upiši poziciju po izboru)… ne mogu ja da se eksponiram… ionako su svi isti… ima ko će umesto mene… ja sam apolitičan…
Čin 5
Đaci Karlovačke gimnazije predsedniku opštine: nisi poželjan u našoj školi! Nećemo da ti pevamo i napuštamo proslavu! Pevaćemo napolju našim profesorima!
„Razgranala grana jorgovana, krasila je onu našu noć
U doba mladosti, u doba radosti
U doba najlepšega sna….“
Kraj
E, moji odrasli… Niste im ni do kolena.
Deca će spasiti svet.
Autor je lekar iz Niša