Bilo da je reč o negostoljubivim pustinjama Sahare ili dubinama amazonske prašume, prostranstvima Tihog okeana ili ledenom pokrivaču Arktika – u mnogim delovima sveta savremeni čovek ima veliki problem. Nedostaje mu pristup internetu.
Američki tehnološki milijarder Ilon Mask prvobitno je pokrenuo razvoj Starlinka upravo kako bi rešio taj problem: da obezbedi brz internet širom sveta u regionima gde to nije moguće ostvariti na uobičajen način, putem kablova ili optičkih vlakana – ili gde bi takva infrastruktura bila toliko skupa da se jednostavno ne isplati.
U međuvremenu, oblast primene Starlinka znatno se proširila. Koristi se za komunikaciju u područjima pogođenim katastrofama, ali i od strane vojski ili protestnih pokreta – na primer u regionima gde je klasični internet uništen neprijateljskim napadima ili su ga iskljuöili diktatorski režimi.
Kako funkcioniše Starlink?
U osnovi, radi se o satelitskom internet sistemu u kojem gotovo 10.000 malih satelita okružuje Zemlju. Oni međusobno razmenjuju podatke putem laserskih veza i pri tome ne zavise od stalne direktne vidljivosti sa zemaljskom stanicom koja satelitski sistem povezuje sa klasičnim internetom.
Za razliku od drugih internet satelita, koji kruže na visini od oko 36.000 kilometara, Starlink sateliti nalaze se na svega oko 550 kilometara iznad površine Zemlje. Zahvaljujući tome, internet signali se prenose znatno brže, a kašnjenja su toliko mala da su moguće i aplikacije koje zahtevaju veći protok podataka.
Korisnicima je potreban samo mali prijemni terminal sa elektronski upravljanom antenom, koja se automatski usmerava ka trenutno dostupnim satelitima.
Gde je Starlink već korišćen?
Sudan: U sudanskom građanskom ratu Starlink pre svega koriste Snage za brzu podršku (Rapid Support Forces, RSF), paravojna formacija koja se bori protiv regularne vojske. Stotine uređaja prokrijumčarene su u zemlju preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, a u međuvremenu se razvio i pravi crni tržišni lanac za Starlink terminale. RSF ih koristi za komunikaciju i koordinaciju svojih milicija, dok državne oružane snage (SAF) pokušavaju da spreče njihov uvoz i upotrebu.
Iran: Početkom 2026. godine izbili su masovni protesti protiv režima u Teheranu, koji je, između ostalog, reagovao gašenjem interneta. Prema izveštajima, hiljade terminala ipak su prokrijumčarene u zemlju i prodavane na crnom tržištu po visokim cenama. Zahvaljujući tome, protestni pokret je mogao da koristi Starlink za koordinaciju demonstracija uprkos državnoj cenzuri.
Venecuela: I tamo je Starlink ranije korišćen za probijanje informacionih blokada i obezbeđivanje pristupa slobodnom internetu. Usluga je dugo bila dostupna samo nezvanično, putem kupovine opreme kod lokalnih prodavaca. Nakon američke intervencije u januaru 2026. godine, tokom koje je uhapšen bivši predsednik Nikolas Maduro, Ilon Mask je građanima Venecuele privremeno ponudio besplatan pristup internetu.
Gaza: Od jula 2024. godine Starlink se u teško razorenom Pojasu Gaze koristi u humanitarne svrhe. Humanitarne organizacije i jedna poljska bolnica koriste ga za telemedicinsku pomoć i logističku koordinaciju. Širi pristup za civile i dalje je ograničen, delom i zbog bezbednosnih zabrinutosti Izraela.
Ukrajina: Od početka ruskog napada u februaru 2022. godine, Starlink je postao jedno od ključnih komunikacionih sredstava u ratnoj zoni. Vojska koristi Starlink za koordinaciju jedinica, upravljanje dronovima i kontrolu bespilotnih kopnenih sistema. U civilnom sektoru sistem koriste bolnice, službe za spasavanje, energetske kompanije i železnica.
Navodno i ruska vojska koristi Starlink putem terminala koji su ilegalno prokrijumčareni u zemlju preko trećih država. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da blisko sarađuje sa kompanijom SpaceX kako bi se takva upotreba što je moguće više ograničila.
U mnogim konfliktnim zonama Starlink je jedini izvor internet veze. To Ilonu Masku daje izuzetno veliki uticaj. Komunikacija čitavih vojnih struktura ili humanitarnih organizacija ponekad zavisi od njegove kompanije SpaceX. Tako je Mask ranije odbio Ukrajini da omogući aktivaciju usluge za napad u blizini Krima. I američki predsednik Donald Tramp zapretio je Ukrajini gašenjem satelitske veze kako bi primorao Kijev na ustupke u pregovorima.
Kritike postoje i iz ekološke perspektive. Starlink sateliti se proizvode masovno i imaju vek trajanja od oko pet godina. U proseku, jedan do dva satelita dnevno sagore u Zemljinoj atmosferi, a oslobođeni aluminijum-oksid mogao bi da utiče na ozonski omotač i doprinese globalnom zagrevanju. Pored toga, veliki broj satelita reflektuje sunčevu svetlost, čineći noćno nebo svetlijim, što može imati posledice i po životinjski svet.
Ko radi na alternativama?
Kako bi se razbio monopol Starlinka, posebno se u Evropi već radi na alternativama. Trenutno najveći privatni konkurent SpaceX-u je kompanija Eutelsat. Međutim, njen sistem OneWeb sa flotom od nešto više od 600 satelita znatno je manji i fokusiran pre svega na poslovne korisnike i pomorski sektor. Eutelsat učestvuje i u razvoju projekta IRIS² – ambiciozne i visokobezbedne satelitske mreže Evropske unije, koja bi trebalo da Evropu učini nezavisnijom od Starlinka. Međutim, ona neće biti puštena u rad pre 2029. godine.
Konkurencija se pojavljuje i u samim Sjedinjenim Državama. Kompanija Amazon, u vlasništvu milijardera Džefa Bezosa, ubrzano razvija sopstveni sistem „Amazon LEO“ – mrežu od više od 3.000 satelita u niskoj orbiti. Amazon planira da uslugu pokrene još tokom ove godine u SAD, ali i u Nemačkoj.
Na nebu će uskoro postati još gušće, jer i Kina razvija čak dva sopstvena satelitska komunikaciona sistema. Državni projekat „Guowang“ namenjen je pre svega nacionalnim i vojnim potrebama i trebalo bi da obuhvati do 13.000 satelita, dok je projekat „Qianfan“, planiran sa oko 12.000 satelita, više komercijalno orijentisan i usmeren ka tržištima zemalja u razvoju. Prva masovna lansiranja za oba projekta očekuju se već tokom ove godine.