Radnici Apoteka Beograd i dalje su bez svojih zarada. Predstavnici sindikata „Opstanak“ kažu da im je ministar zdravlja rekao da su sredstva uplaćena gradu još u martu prošle godine kada je bio reprogram, i da su oni bili iznenađeni tim podatkom, jer to njima nije isplaćeno. Jelena Šikuljak, predsednica sindikata, koja je bila na sastanku s ministrom u petak, za Insajder kaže da su s Lončarom dogovorili jedan model rešenja za rad Apoteka Beograd, ali da sve može „pasti u vodu“ ako Grad ne odustane od koncesije.
Jelena Šikuljak, predsednica sindikata „Opstanak“ koji okuplja radnike Apoteka Beograd, za Insajder kaže da joj deluje da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar rešen da pomogne u pronaleženju rešenja za ovu apotekarsku ustanovu čiji je osnivač Grad Beograd.
Na sastanku su, navodi, ministru i njegovom pomoćniku predočili tri modela rešenja, od kojih nijedan nije prihvaćen, ali je dogovoren model vrlo blizak poslednjem modelu koji su ministru predložili.
„Mi smo spremili tri modela, dva modela ticala su se, preko ministarstva, države i to bi država morala da odobri, a poslednji model se odnosio na grad, uz preporuku ministarstva“, pojašnjava.
Šta je Lončar odbio, a šta je dogovoreno?
Ministar je odbacio mogućnost da se smanji PDV, čime bi se povećala zarada Apoteka Beograd, ali i predlog da ih preuzme Republički fond za zdravstveno osiguranje, koji isplaćuje zarade svim zdravstvenim radnicima, sem radnicima Apoteka Beograd, i da im RFZO obezbeđuje novac za rad.
Rešenje koje je predložio ministar najsličnije je trećem predlogu koje je sindikat „Opstanak“ predložio. Od Lončara su tražili sprovođenje restrukturiranja u Apoteci Beograd kako bi se najveći deo kapaciteta ove apotekarske ustanove usmerio ka njenoj proizvodnji, odnosno ka njenoj magistrali, u šta spadaju galenski i magistralni lekovi – za šta je potrebno da Grad sprovede razgovore sa direktorom Apoteka Beograd.
Ovaj predlog nije prihvaćen, odnosno ideja da Grad u tome bude posrednik.
„Taj predlog u tom smislu da tu posreduje grad nije prihvaćen, odnosno vrlo sličan jedan predlog, ali drugačijeg tipa je predložio sam ministar i mi smo se složili sa tim predlogom, jer smatramo da nam je u ovom trenutku najdostižniji. Pitao nas je u kojim našim apotekama može da se radi magistrala i u kojima se najviše radi, a na moj odgovor da se to može raditi u bilo kojoj apoteci, predložio je da ministarstvo usmeri hemikalije i ambalaže, odnosno da se izdvoji novac za potrebe tih veliki apoteka i da se prebace radnici u njih kao kapacitet, jer je dosta ljudi već otišlo. Takođe, rekao nam je da će to možda zahtevati da radimo u trećim smenama, što smo mi prihvatili bez problema“, prenosi Šikuljak.
Dogovor je da radnici do četvrtka u deset časova dostave ministarstvu proračun troškova, koji će ministar u četvrtak na sednici Vlade Srbije predstaviti.
„U četvrtak ćemo znati da li će se izdvojiti novac za galensku i magistralnu proizvodnju. I onda bi valjda u poslednjoj nedelji januara trebalo da se održi taj sastanak s dobavljačima. To jeste neko rešenje, osim što je najbitnije da se nađe novac za neisplaćene plate“, kaže.
Pitanje zarada – iznenađenje na obe strane
Na sastanku radnika Apoteke Beograd i ministra Lončara obe strane su, kada se potegla priča o neisplaćenim zaradama radnika, bile iznenađene.
Predstavnici sindikata jer im je ministar rekao da je novac za njihovu platu još u martu prošle godine uplaćen Gradu Beograd, a ministar i njegov pomoćnik jer su im radnici predočili da njima do danas taj novac nije isplaćen i da ih niko o tome nije ni obavestio.
„Kada smo pomenuli neisplaćene plate, ministar nam je rekao da je ministarstvo dalo novac za plate onda kada je bio reprogram u martu. Na našu konstataciju da zaposleni nisu dobili nijednu platu, niti u martu, niti u aprilu, te zaostale plate, ministar i pomoćnik njegov su se samo pogledali. Mi smo šokirani bili. Ne znam gde su završile te pare, a prvo, mi nismo ni znali da su oni dali pare“, kaže.
Napominje da im je na svim sastancima s menadžmentom Apoteka Beograd rečeno za reprogram odnosno da je od strane grada izdvojeno 1,34 milijarde za šest najvećih dobavljača, ali im je, takođe, rečeno da novca za neisplaćene zarade nema. Iz ministarstva su dobili informaciju da je više od 500 miliona dinara odvojeno za neisplaćene zarade radnika Apoteka Beograd.
Ova situacija joj je, navodi, čudna. Šikuljak kaže da je zato od ministarsta zatražila da kada se bude realizovala ponuda ministra, da se uvede i sistem kontrole od strane ministarstva kako bi se znalo kako se troši novac koji će im dati.
Dogovor je, napominje, i da najkasnije u sredu u deset časova sindikat preda proračun troškova uz obrazloženje, kako bi ministar Lončar to predstavio na sednici vlade.
Reč je o troškovima za supstance, odnosno za hemikalije i ambalažu koji su potrebni da bi se normalno odvijao rad u galenskim laboratorijama.
A šta ako grad ne odustane od koncesije?
Sa ministrom pak reči nije bilo o planu grada Beograda da Apoteke Beograd da u koncesiju, niti o potraživanjima Grada Beograda za neplaćene kirije za lokale koje je ova apotekarska ustanova koristila. To, nažalost, nije ministrova nadležnost, konstatuje Šikuljak.
„Mi zaista ne vidimo izlaza iz ove situacije. A da se privatizujemo, odnosno se izgubi ovaj deo javnog interesa nije u redu. Rekli smo mu da smatramo da treba da bude obavešten o tome“.
Na pitanje da li očekuje da se ubrzo reši njihov problem, ili je sastanak s ministrom samo usputna etapa ka rešenju, Šikuljak kaže da i dalje zahtevaju da se hitno isplate sve zaostale plate. „Mi smo postali socijalni slučajevi, ne znamo kako ćemo kraj meseca dočekati“, ističe i napominje da zahtevaju da se sve plate isplate najkasnije do 15. februara. Bez plata radnici nemaju motivaciju da idu na posao i onda je i plan koji su dogovorili s ministrom Lončarem nemoguć za ostvariti.
„Mi onda možemo da se posvetimo rešenju krize na pravi način kako treba, da uskočimo, da odradimo sve što treba. Da imamo taj promet, da možemo da plaćamo sve troškove sa tom robom za koju će država biti garant“, ukazuje.
Da li dogovor s ministarstvom i ovaj plan „padaju u vodu“ ako grad ne odustane od plana koncesije? Šikuljak poručuje da će grad od toga morati da odustane. Kaže i da imaju nezvanične informacije da je plan da se koncesija da dvema firmama, sa istim vlasnikom, kojima Apoteke Beograd duguju otprilike pola duga za reprogram. Ideja je, smatra, da se preko koncesije, kojom bi te firme dobili lokale i zaposlene i sve ostalo što im treba taj dug prosto „prebije“.
Sagovrnica Insajdera napominje da se privatnik, odnosno koncesionar, neće baviti magistralom i javnim interesom, te se neće držati cena koje im odredi država.
„Ajkule su nas napale…“
Interes da se sprovede koncesija imaju kaže mnogi koji žele monopol na tržištu.
„Ajkule su nas napale, ali ne damo se još i naravno da ćemo se protiviti, to je jako loša odluka i znamo da grad neće da se bavi zdravstvom. Ako ne žele, zašto nas ne vrate na Republiku?“, pita na kraju predsednica sindikata „Opstanak“.