– Đurić: Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, da prisustvo UNMIK-a i dalje predstavlja ključnu garanciju mira, stabilnosti i zaštite osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, zbog čega prisustvo i uloga ove misije ne smeju biti oslabljeni već moraju biti ojačani.
„Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja“, poručio je Đurić u svom obraćanju.
„Srbija ostaje posvećena miru. Srbija ostaje posvećena međunarodnom pravu i punoj primeni svih postignutih sporazuma Ujedinjene nacije, uključujući UNMIK, imaju važnu ulogu u obezbeđivanju odgovornosti i objektivnog izveštavanja – ali održiva normalizacija mora se izgraditi kroz implementaciju, dijalog i poverenje“, rekao je Đurić.
Srbija je, kako je naveo, spremna da konstruktivno sarađuje sa svim partnerima na pronalaženju sveobuhvatnog, obostrano prihvatljivog i trajnog rešenja koje poštuje prava i bezbednost svih zajednica.
„Srbija ostaje čvrsto posvećena miru, dijalogu i međunarodnom pravu. Ali budimo jasni – bez odgovornosti nema pravde. Bez pravde nema poverenja. A bez poverenja nema trajnog mira“, zaključio je Đurić.
Đurić je poručio da Republika Srbija izražava posebnu zahvalnost svim pripadnicima Misije.
„U vreme kada se poziva na smanjenje budžeta UNMIK-a i izmenu njegovog mandata, Republika Srbija šalje jasnu i nedvosmislenu poruku: prisustvo i uloga ove Misije ne smeju biti oslabljeni, već moraju biti ojačani“, istakao je Đurić.
Kako je rekao, u aktuelnim okolnostima UNMIK nije samo relevantan, već je suštinski neophodan.
„Njegov mandat, zasnovan na Rezoluciji 1244, nije u potpunosti sproveden. Ovo nije tehničko pitanje. Ovo je pitanje koje direktno utiče na bezbednost, prava i svakodnevni život ljudi na terenu. Republika Srbija ostaje čvrsto posvećena pružanju podrške takvoj ulozi. Svaka diskusija o njegovoj budućnosti mora biti strogo rukovođena realnošću na terenu, a ne pretpostavkama koje možda ne odgovaraju proživljenom iskustvu zajednica“, naveo je Đurić.
On je ukazao da je, u vreme rastuće globalne neizvesnosti i brojnih kriza u različitim regionima, posebno važno da Savet bezbednosti ostane utemeljen u činjenicama, pravu i jasnom razumevanju dešavanja na terenu.
„U tom kontekstu, UNMIK nastavlja da igra stabilizujuću ulogu, ne samo kroz izveštavanje, već i kroz samo svoje prisustvo. Njegov mandat prema Rezoluciji 1244 ostaje od suštinske važnosti za obezbeđivanje nepristrasnog nadzora, posebno zato što usled jednostranih akcija postoji opasnost da se naruši krhka ravnoteža postignuta tokom godina“, poručio je Đurić.
Srbi na KiM postaju „drugi“, izveštaj Unmika ne spominje njihov tihi egzodus
Đurić je poručio da se pod politikom koju sprovodi Aljbin Kurti, Srbi na Kosovu i Metohiji sve više obeležavaju kao „drugi“, njihov identitet postaje razlog za život u strahu, kao i da je posebno zabrinjavajuće što izveštaj UNMIK-a ne pominje tihi, ali uporni egzodus Srba.
Đurić je, tokom obraćanja na sednici gde je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji na KiM, kazao da je u veoma kratkom vremenskom periodu, približno 20 odsto srpskog stanovništva napustilo Kosovo i Metohiju usled pritisaka.
„To nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo. Svedoci smo stvarnosti u kojoj je sam identitet postao izvor nesigurnosti“, istakao je Đurić i dodao da se njihov identitet koristi kao osnov za ograničavanje prava kosovskih Srba, ograničavanje njihovog kretanja i targetiranje njihovih domova, imovine i verskih objekata.
Kako je naveo, proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti, već formiraju sistematski obrazac marginalizacije koji ne možemo i ne smemo ignorisati.
Upravo iz tog razloga, naglasio je Đurić, ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji nije samo regionalno pitanje, već je pitanje zajedničke odgovornosti i test kredibiliteta međunarodnog poretka.
„Činjenice su duboko zabrinjavajuće. Samo u 2025. godini zabeležen je 137 etnički motivisani incident. Od početka ove godine, nova hapšenja i napadi su se nastavili. Ovi događaji ne ukazuju na slučajnost, već na obrazac pritisaka i klimu nekažnjivosti“, naglasio je šef srpske diplomatije.
Kako je dodao, Srbi se suočavaju sa ograničenjima slobode kretanja, proizvoljnim hapšenjima, napadima na njihovu imovinu i skrnavljenjem verskih objekata.
Prema njegovim rečima, sistematski pritisak na srpske institucije u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama, ostavlja pacijente bez pouzdane nege, a učenike nesigurnim u vezi sa kontinuitetom školovanja na maternjem jeziku. Hapšenja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pravičnim postupkom i proporcionalnošću, a oduzimanja zemljišta na severu, često su sprovedena bez transparentnosti i van dogovorenih okvira.
Đurić je ukazao da to nisu izolovane odluke. One čine konzistentan obrazac pritiska. Kako je dodao, za mnoge, to nije pitanje politike – već da li mogu normalno da žive, odgajaju decu i ostanu u svojim domovima.
„Kada se osnovni uslovi za dostojanstven život naruše, ljudi odlaze ne po svom izboru, već iz nužnosti. Ova postepena demografska promena, vođena stalnim pritiskom, a ne dobrovoljnom migracijom, preti da fundamentalno promeni multietnički karakter Kosova i Metohije. I to ne pogađa samo Srbe. Goranska zajednica se suočava sa sve većom marginalizacijom. Bošnjačka zajednica je potisnuta, uz sve veću zabrinutost zbog tihe asimilacije. Kada više zajednica doživljava slične pritiske, ovo postaje strukturno pitanje koje ugrožava samu osnovu suživota“, naveo je šef srpske diplomatije.
Prema njegovim rečima, u proteklih šest meseci, situacija se samo dodatno pogoršala, a umesto napretka ka normalizaciji, svedoci smo događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost.
„Ovim se nameće suštinsko pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kojem su ljudi meta zbog toga ko su i gde pravde nema? Bez odgovornosti ne može biti poverenja. Bez poverenja nema stabilnosti. A bez stabilnosti nema trajnog mira“, kazao je Đurić.
Pritisci na Srbe prevazilaze fizičke pretnje, pojačavaju se kroz administraciju
Pritisci na Srbe sa kojima se suočavaju na Kosovu i Metohiji prevazilaze fizičke pretnje, već se pojačavaju kroz političke i administrativne odluke i dodao da se ranije postignuti sporazumi ne poštuju, a da je prošlo više od 13 godina od potpisivanja osnovnog Briselskog sporazuma, koji i dalje nije sproveden.
„Zakonodavne inicijative, poput nacrta zakona o strancima, izazvale su duboku zabrinutost među Srbima na Kosovu i Metohiji. Postojao je realan rizik da ljudi koji tamo žive i rade decenijama budu tretirati kao stranci, da izgube pravo na boravak, rad, pa čak i na to da ostanu bez svojih domova“, kazao je Đurić. Kako je istakao, takve mere nisu samo pravno sporne, već odražavaju širi obrazac pokušaja da se stvarnost preoblikuje administrativnim sredstvima.
Istovremeno, dodao je šef srpske diplomatije, Srbi se suočavaju sa sve većim pravnim i administrativnim preprekama koje otežavaju svakodnevni život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava.
„U takvim okolnostima, od suštinske je važnosti da se pravda sprovodi na način koji je dosledan, nepristrasan i čvrsto utemeljen u vladavini prava. Međutim, svedoci smo brojnih slučajeva proizvoljnih i pravno spornih hapšenja Srba, često zasnovanih na nepouzdanim svedočenjima u vezi sa navodnim ratnim zločinima. U takvim postupcima, ne samo da je pravni osnov često upitan, već su i osnovna prava pritvorenih ozbiljno narušena. Umesto da doprinose pravdi i pomirenju, takve prakse stvaraju strah, ometaju povratak raseljenih lica i podrivaju pravnu sigurnost“, kazao je Đurić.
Ključna obaveza koju je preuzela Priština nije ni blizu ispunjenja, naglasio je Đurić i dodao da se osnivanje Zajednice srpskih opština odlaže skoro deceniju i po.
„Ovo nije samo pitanje vremena, već pitanje kredibiliteta, poverenja i poštovanja obaveza koje su formalno preuzete. Bez sprovođenja onoga što je već dogovoreno, teško je govoriti o istinskom napretku ili održivoj normalizaciji. Na ovaj način, kosovski Srbi ostaju bez pravnog okvira koji im je garantovan kroz dijalog, čime se narušava kako poverenje, tako i kredibilitet procesa“, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, taj obrazac je pojačan institucionalnim mehanizmima.
Podsetio je i na Vašingtonski sporazum iz 2020 godine, postignutog pod posredovanjem Donalda Trampa.
„Taj pristup je bio vizionarski. Stavio je ekonomsku saradnju u centar, nudeći pragmatičan put napred. Umesto konfrontacije, nudio je povezivanje. Umesto zastoja, nudio je napredak. Taj duh ne treba izgubiti; oživljavanje elemenata ekonomske integracije, slobode kretanja i praktične saradnje moglo bi da otključa opipljive koristi za sve zajednice“, poručio je Đurić.
Priština sprovodi ubrzanu militarizaciju na KiM, povećan rizik za bezbednost
Ministar je upozorio na ubrzani proces militarizacije koju Priština sprovodi na Kosovu i Metohiji i poručio da se to ne može posmatrati kao neutralan proces, jer se time menja bezbednosna ravnoteža, povećava neizvesnost, ali i rizik od eskalacija.
Ministar je istakao da je prisutno jačanje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja.
„Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, podriva napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama.
Dozvolite mi da stoga budem jasan: KFOR mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom“, rekao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.
Đurić ističe da uloga KFOR-a, kao primarnog i kredibilnog garanta bezbednosti za sve zajednice, ostaje suštinska.
„Svakoj diskusiji o smanjenju broja ili kapaciteta mora se pristupiti sa krajnjim oprezom, jer preuranjene promene mogu destabilizovati krhku ravnotežu i ohrabriti one koji žele da promene činjenice na terenu silom ili pritiscima“, poručio je Đurić.
Ministar je istakao da pored teških bezbednosnih i životnih uslova, Srbija mora da izrazi posebnu zabrinutost i zbog kontinuiranog targetiranja srpskog kulturnog i verskog nasleđa.
„Skrnavljenje verskih objekata i grobalja nije samo vandalizam, već direktan napad na identitet, dostojanstvo i osnovna ljudska prava. Dozvolite mi da vam skrenem pažnju na samo jedan od mnogih incidenata, kamenovanje autobusa koji je prevozio srpske pravoslavne hodočasnike u Južnoj Kosovskoj Mitrovici u septembru 2025. godine. Ovo nije bio slučajan čin. Bio je to ciljani napad na pojedince koji koriste svoje osnovno pravo na slobodu veroispovesti“, rekao je Đurić.
– V. Britanija: Pozdravljamo povratak gradonačelnika Srba u AP KiM u opštine
Predstavnica Velike Britanije u Savetu bezbednosti UN pozdravila je danas povratak gradonačelnika kosovskih Srba u opštine sa srpskom većinom na severu AP KiM, ističući da Beograd i Priština moraju da sprovedu postojeće sporazume.
Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN o redovnom šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, ona je pozdravila osnivanje Zajedničke komisije za nestala lica i sporazum o sprovođenju tzv. zakona o strancima.
Kad je reč o misiji UNMIK-a, ona je istakla da, imajući u vidu rastuće troškove budžeta UN, resursi moraju da budu usmereni tamo gde imaju najveći uticaj, a kako je navela, uslovi na terenu u AP KiM ne liče na one iz 1999.
Navela je da Velika Britanija pohvaljuje mirno sprovođenje opštinskih i zakonodavnih izbora prošle godine, kao i formiranje vlade u Prištini.
„Više od dve godine nakon napada u Banjskoj, ponovo pozivamo Srbiju da odigra svoju ulogu u smanjenju tenzija i izvođenju odgovornih pred lice pravde, uključujući Milana Radojičića. Takođe pozivamo na odgovornost za napade na K4 i pripadnike kosovske policije u maju 2023. godine“, rekla je predstavnica Velike Britanije.
Pozdravila je učešće ministra spoljnih poslova Marka Đurića na brifingu i učešće na današnjem sastanku predstavnika Beograda, Prištine i šefa delegacije EU.
– Grčka podržava normalizaciju odnosa, osnivanje ZSO ključno za stabilnost
Stalna predstavnica Grčke pri Ujedinjenim nacijama Aglaja Balta izjavila je danas da ta zemlja podržava normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i istakla da osnivanje Zajednice srpskih opština bez preduslova ostaje ključno za stabilnost severa AP KiM, kao i da predstavlja sastavni deo sporazuma koji moraju da budu u potpunosti sprovedeni.
Ona je na sednici Saveta bezbednosti UN pozvala vlasti u Prištini da bez daljeg odlaganja nastave ka tom cilju.
„Pozdravljamo rezultate nedavnih opštinskih izbora na KiM, sa širokim učešćem svih zajednica, posebno tranziciju vlasti u opštinama na severu, što je signaliziralo povratak kosovskih Srba u opštinske institucije prvi put od 2022. godine. Ovaj razvoj događaja predstavlja značajan korak ka inkluzivnom upravljanju“, rekla je Balta.
Ona je istakla da institucije vladavine prava treba dalje ojačati i istakla važnost reintegracije Srba sudija, tužilaca i policajaca u pravosudne i organe za sprovođenje zakona u pokrajini.
„Grčka priznaje važnu ulogu KFOR-a u koordinaciji sa EULEKS-om i podržava nastavak njegovog mandata po potrebi u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, koja pruža pravni okvir za konačno političko rešenje između Srbije i Kosova. Ostajemo otvoreni za dijalog kako bismo istražili načine za poboljšanje efikasnosti i efektivnosti misije“, rekla je ona.
Dodala je da ne postoji drugi održivi put za Beograd i Prištinu osim normalizacije njihovih bilateralnih odnosa u okviru utvrđenog okvira dijaloga uz posredstvo Evropske unije.
„Grčka ostaje u potpunosti angažovana u podršci naporima specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine, gospodina (Petera) Sorensena. Obe strane moraju da pojačaju svoje napore u ovom pravcu i uključe se u iskrene i konstruktivne pregovore za punu implementaciju Briselsko-Ohridskih sporazuma bez uslovljavanja.
– Kina: Poštovati integritet Srbije, Priština da osnuje ZSO, dijalog jedino rešenje
Zamenik stalnog predstavnik Narodne Republike Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija Sun Lej izjavio je danas da je dijalog jedini put ka rešavanju pitanja odnosa Beograda Prištine i očuvanju stabilnosti na Balkanu i u Evropi, ističući da je neophodno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Sun je ukazao na značaj sprovođenja Briselskog sporazuma iz 2013. godine, posebno formiranja Zajednice srpskih opština, i pozvao vlasti u Prištini da ispune preuzete obaveze u što kraćem roku.
„Briselski sporazum jasno predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština. Vlasti u Prištini treba da sprovedu relevantne obaveze u najkraćem moguće roku“, naglasio je predstavnik Kine.
On je ocenio, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, da pitanje AP Kosova i Mehotije ima direktan uticaj na mir i stabilnost na Balkanu i u Evropi u celini, ističući da je u interesu svih strana da etničke zajednice na AP KiM žive u skladu.
Sun je naglasio da je neophodno što pre doći do političkog rešenja kroz dijalog i konsultacije.
Prema njegovim rečima, skladan suživot svih etničkih zajednica predstavlja osnovni preduslov stabilnosti, uz napomenu da vlasti u Prištini treba da uzmu u obzir prava, interese i zabrinutosti srpske zajednice.
Predstavnik NR Kine je naglasio da Kina dosledno podržava rešavanje pitanja u okviru Rezolucije 1244, kroz istinski dijalog i uz postizanje obostrano prihvatljivog rešenja.
„U tom procesu moraju u potpunosti da se poštuju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije“, naglasio je Sun.
Kineski diplomata istakao je i značaj prisustva UNMIK, ocenivši da ta misija ima važnu ulogu u očuvanju stabilnosti i unapređenju pomirenja.
Pozvao je Savet bezbednosti UN da nastavi da posvećuje pažnju ovom pitanju i obezbedi adekvatnu političku i budžetsku podršku misiji.
„Prisustvo UN je snažna garancija za rešavanje uzroka problema“, rekao je Sun.
On je takođe ukazao na potrebu uklanjanja prepreka dijalogu i jačanja međusobnog poverenja, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost.
„Dijalog i konsultacije predstavljaju pravi put za rešavanje ovog pitanja“, rekao je predstavnik Kine, podsećajući da je Evropska unija ranije ove godine organizovala sastanak između predstavnika Beograda i Prištine o nestalim licima, na kojem je postignut konsenzus.
On je takođe ukazao na potrebu uklanjanja prepreka dijalogu i jačanja međusobnog poverenja, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost.
Kako je dodao, EU je u međuvremenu nastavila intenzivne posredničke napore između dve strane, što Kina podržava, uz poziv na pragmatičan i konstruktivan angažman radi prevazilaženja razlika.
– Predstavnica SAD u UN: Jedini put napred je normalizacija odnosa Beograda i Prištine
Zamenica predstavnika misije Sjedinjenih Američkih Država pri UN Temi Brus poručila je danas obema stranama u dijalogu Beograda i Prištine da je jedini put unapred normalizacija odnosa.
Ona je na sednici Saveta bezbednosti UN o redovnom šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, istakla da je mir i stabilnost važan i za Beograd i za Prištinu, i dodala da američki predsednik Donald Tramp i amerčki narod „pažljivo osluškuju“ da čuju jasno obavezivanje na zajednički rad i prosperitet.
Izrazila je nadu da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti ostati za pregovaračkim stolom“.
„SAD su posvećene bliskoj saradnji sa liderima koji gledaju u budućnost umesto u prošlost, sa istinskim dijalogom“, rekla je predstavnica.
Ona je ocenila da misija UNMIK-a više nije dorasla izazovima na terenu, navodeći da situacija na terenu nije ista u sadašnjosti kao 1999, kada je osnovana pod mandatom Rezolucije 1244 SB UN.
„Danas, KFOR pomaže u održavanju bezbednosti u regionu. EULEKS i OEBS rade na održavanju vladavine prava i jačanju kosovskih institucija“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, jedan od najjasnijih znakova disfunkcije u sistemu UN jeste da prečesto nije u stanju da deluje kada trenutak to zahteva.
„Misija bez kraja nije uspeh. Ne treba da merimo uspeh po tome koliko traje misija, već koliko je uspešna. Po tome da li je mir trajan, da li su institucije funkcionalne i da li treba da postoji misija. Odgovor je jasan. UNMIK je došao do kraja puta. Ako želimo da budemo ozbiljni oko kredibiliteta, institucija i reformi, onda tako treba i da se ponašamo“, rekla je ona.
– Due: Bitno da Beograd i Priština rade na postignutom, to uključuje i formiranje ZSO
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na KiM (UNMIK) Peter Due izjavio je danas da je bitno Beograd i Priština rade na onom što je postignuto u dijalogu, što uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština.
Due, koji je pre tri meseca stupio na dužnost šefa misije, rekao je na početku sednice Saveta bezbednosti o šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN o radu Unmik-a da se nada da će u skorije vreme doći do sastanka na visokom nivopu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
„Pozdravljam nedavno ostvaren napredak u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, uključujući napore na sprovođenju Zakona o strancima. Važno je da Beograd i Priština iskoriste taj zamah, uključujući i unapređenjem sprovođenja postojećih sporazuma, među kojima je i osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Nadam se da će u bliskoj budućnosti biti moguć sastanak na visokom nivou između predsednika Vučića i premijera Kurtija“, rekao je Due.
Ocenio je da su izbori krajem decembra na KiM sprovedeni u mirnoj atmosferi i uz učešće svih zajednica, ali da je došlo do zastoja u izboru novog predsednika privremenih institucija u Prištini.
„Nadajmo se da razlike mogu da se prevaziđu i da će novi predsednik biti izabran bez novih parlamentarnih izbora. Time bi se pomoglo institucijama da ostanu fokusirane na širi javni interes i potrebe naroda“, rekao je on.
Pozdravio je povratak Srba u institucije na severu KiM uz ocenu da je to važan korak ka njihovom ponovnom angažmanu u lokalnim institucijama, ali da ni taj proces ne prolazi bez izazova.
„Na nedavnim sastancima sa pojedinim gradonačelnicima, čuo sam zabrinutosti u pogledu nepotpune primopredaje, administrativnih praznina i jezičkih barijera“, rekao je Due i pozdravio skorašnje napore na jačanju saradnje između centralnih institucija i opštinskih lidera na severu.
„Trudio sam se da uspostavim otvorenu saradnju i vođen rezolucijom 1244 UN i da podržim dijalog posebno kada se radi o životu ljudi. Nadam se da ću imati redovan dijalog uprkos različitim pogledima“, rekao je Due.
Pozvao je na zaštitu dinamičnog građanskog prostora obezbeđivanjem nezavisnosti novinarskog rada bez političkih ili drugih oblika pritiska, i da svi napadi na njih budu neodložno istraženi i krivično gonjeni.
On je ukazao na postojeće zabrinutosti kod nevećinskih zajednica u pogledu ravnopravnosti, pristupa pravdi i uslugama, slobode izražavanja i imovinskih prava i naglasio da će imenovanje poverenika za jezike biti ključno za promovisanje inkluzije i omogućavanje svim zajednicama da u potpunosti ostvaruju svoja prava.
„Izgradnja poverenja ostaje prioritet za UNMIK, čak i u okolnostima finansijskih ograničenja. Tokom svog angažovanja, Misija ima za cilj da unapredi suštinsko učešće žena i mladih u političkim procesima, u okviru šire posvećenosti podsticanju izgradnje kulture mira u kojoj je učešće inkluzivno, u kojoj se glasovi čuju, i u kojoj svaka zajednica pronalazi svoje mesto na putu napretka“, zaključio je Due.