Prema onome što se zasad zna, paket ne donosi neke nepoznate mere. Uglavnom su to one koje je EK već preporučila u više navrata poput bar jednog radnog dana od kuće nedeljno i većeg korišćenja javnog prevoza. Predlaže se i „podizanje svesti i edukacije o eko-vožnji“.

I mimo energetske krize poput ove, ekološki osvešćena i ekonomična vožnja trebalo bi da se podrazumevaju.

Na stranicama Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost (FZOEU) još odavno stoje pravila eko-vožnje koja je, kako tamo piše, prepoznata „kao jedna od najefikasnijih mera za podsticanje energetske efikasnosti u saobraćaju na nivou Evropske unije“.

Saveti za ekonomičnu vožnju

Tamo su navedene sledeće preporuke:

• Što ranije prebacujte u višu brzinu i to između 2000 i 2500 obrtaja u minutu;
• Održavajte konstantnu brzinu i vozite u maksimalno mogućoj brzini pri niskom broju obrtaja;
• Na vreme uočavajte saobraćajne situacije i u skladu s njima prilagođavajte vašu vožnju;
• Kada bi trebalo da usporite ili se zaustavite, kočite otpuštanjem papučice akceleratora na vreme i ostavljanjem motora u brzini;
• Redovno proveravajte pritisak u gumama jer se 25 odsto nižim pritiskom od nominalnog u pneumaticima povećava trenje kotrljanja za 10 odsto, a samim tim i potrošnja goriva za 2 odsto.

Osim toga, preporučuje se uklanjanje nepotrebnih tereta iz prtljažnika i s krovnih nosača koji povećavaju otpor vazduha i težinu vozila, korišćenje tempomata na otvorenom putu i umereno korišćenje klima-uređaja u vozilu. Prordačuni pokazuju da smanjenjem brzine vožnje sa 130 na 110 kilometara na sat ušteda goriva može biti i do 20 posto.

U vožnji stani-kreni problem je ‘kreni’

Ali većina vozača svakodnevno se najviše vozi u gradovima, putujući na posao i s posla, a u takvoj se vožnji najviše troši gorivo.

„Vožnja po principu stani-kreni znatno podiže potrošnju goriva, a takva vožnja je postala standard u Zagrebu i drugim velikim gradovima. Odgovor na pitanje zašto vozilo troši najviše u tom režimu nalazi se u ovom ‘kreni’. Jednostavno, za pokrenuti vozilo potrebna je velika količina energije i tada ono koristi više goriva. A u gradskim gužvama takva vožnja je neizbežna“, objašnjava Andrej Jelušić, glavni urednik emisije o automobilima i saobraćaju Automobiliona koju možete gledati na N1 Zagreb.

U takvim uslovima, dodaje, jedino što se može učiniti je izbegavanje naglih kočenja i kretanja.

„Što više ‘krstarite’ pri malim brzinama i što manje ubrzavate, potrošnja goriva biće manja. Mnogi moderni automobili opremljeni su različitim načinima vožnje, a jedan od njih je i ECO način rada. Automobil tada postaje ‘tromiji’ jer delimično ograničava snagu, a samim time i sporije ubrzava. Stoga, upotrebite tu mogućnost ako želite da automobil manje troši“, savetuje Jelušić.

Ali i s takvom vožnjom ne treba očekivati neku veliku uštedu.

„Jedini pravi način uštede na gorivu je izbegavanje gužvi. Osim već spomenutog glatkog ubrzavanja, važno je i da održavate stabilnu brzinu, na vreme prebacujete u višu brzinu ako vozite automobil s ručnim menjačem i pažljivo pratite saobraćaj kako bi izbegli nagle pokrete i zaustavljanja“, kaže on.

A ako se strogo pridržavaju pravila eko-vožnje, hoće li više goriva uštedeti vozači benzinaca ili dizelaša?

„Kod nas u narodu često se ističe kako dizelaši troše manje. To je zaista tako na otvorenom putu, dok se u gradskoj stani-kreni vožnji razlika u potrošnji smanjuje. Danas brojni novi benzinci dolaze sa štedljivim motorima pa su razlike sve manje“, ističe Jelušić.

Po njegovom mišljenju, u gradskim gužvama najbolji su hibridni automobili koji najčešće koriste benzin i struju.

„S tim da hibridi prilikom kretanja i pri nižim brzinama voze na struju, a upravo na tome čisti benzinac i dizelaš najviše ‘popiju’ goriva. Čak i u gradskoj vožnji, hibridni automobili mogu trošiti manje od pet litara na 100 kilometara, često i ispod četiri litre.“

Osim toga, Jelušić podseća da su mnogi noviji automobili opremljeni i start-stop sistemom koji gasi motor dok vozilo stoji, na primer pred semaforom ili u saobraćajnim ‘čepovima’.

„Prema nekim istraživanjima, taj sistem može smanjiti potrošnju goriva za pet do deset posto. To nije puno, ali nije ni zanemarivo.“

Što se tiče samih preporuka Evropske komisije, Jelušić smatra da bi pažnju više trebalo usmeriti na infrastrukturu.

„Veliki gradovi su vrlo neprijateljsko područje za automobile pa bi fokus trebao biti na razvoju i sufinansiranju javnog prevoza. Važno je ulagati i u saobraćajnu infrastrukturu. Koliko ste puta kao vozači čekali na semaforu a da niko ne prođe kroz raskrsnicu samo zato jer je tako programiran? To je apsolutno zastarela tehnologija koja podstiče stani-kreni vožnju, a time i veću potrošnju. Pridodamo li tome i ‘ležeće policajce’ koji su standardna oprema na našim putevima, vidimo kako sama saobraćajna infrastruktura podstiče na neštedljivu vožnju“, kazao je glavni urednik portala Automobiliona.