Kina uspešno odoleva istorijskom naftnom šoku izazvanom ratom u Iranu, jer je više od decenije ulagala u obnovljive izvore energije, električna vozila i zalihe nafte, čime je značajno smanjila zavisnost od uvoza energenata, ocenjuju stručnjaci, prenosi danas Si-En-En (CNN).
Prema analizi, strategija kineskog predsednika Si Đinpinga usmerena na energetsku samodovoljnost sada se pokazala kao ispravna pred „spoljnim šokovima“.
Kina, kao najveći uvoznik energije na svetu, ima ogromne zalihe nafte, industriju koja se uglavnom oslanja na domaće izvore i sve veći broj električnih automobila koji zamenjuju vozila na benzin.
„To je svojevrsna potvrda svega što su učinili da poboljšaju energetsku bezbednost“, rekla je Erika Dauns, viša istraživačica na Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.
Kina je u poslednjih deset godina izgradila ogromne kapacitete solarne i vetroenergije, hidroelektrane, proširila domaću proizvodnju nafte i gasa i diverzifikovala snabdevanje preko kopnenih naftovoda iz Rusije, Centralne Azije i Mjanmara.
Istovremeno, električna i hibridna vozila čine više od polovine novih prodatih automobila, što je smanjilo potrošnju nafte za više od milion barela dnevno.
Iako Kina i dalje uvozi oko 70 odsto nafte, uglavnom preko Ormuskog moreuza, njene rezerve od oko 1,3 milijarde barela dovoljne su za nekoliko meseci.
Vlada je dozvolila državnim rafinerijama da koriste komercijalne zalihe kako bi ublažila rast cena.
Stručnjaci ističu da ova kriza ističe razliku između kineskog modela, koji se oslanja na zelene tehnologije, i američkog, koji je više okrenut fosilnim gorivima.
Kina očekuje i rast izvoza električnih vozila, baterija i solarnih panela usled globalnog preispitivanja energetske bezbednosti. Ipak, kriza je dovela do rasta cena avionskog goriva i transporta, ali centralni planeri intervenišu da zaštite potrošače, navodi CNN.