Rudarski projekti u Srbiji i na Balkanu su moderni kolonijalizam, upozorili su autori studije „Rudarenje na Zapadnom Balkanu: evropske vrednosti ili evropski interesi“. Dodaju i da je pitanje rudarstva na Zapadnom Balkanu prestalo je da bude isključivo tehnička i ekološka tema, a daje postalo ključno pitanje opstanka demokratije, vladavine prava i ekonomske suverenosti. O studiji je za Dan uživo govorio jedan od autora, Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Jovanović je za N1 rekao da je, za čitav region, njihova analiza pokazala da je u 2022. godini, rudarstvo generisalo oko milijardu i 600 miliona evra dohotka, od kojih je milijarda završila u rukama vlasnika rudnika, kapitalista, dok su radnici kroz plate dobili 500 miliona, a da je država dobila manje od 100 miliona evra.
„Nema nikakve dileme da su prvi koji profitiraju od svega – vlasnici rudnika, to nisu samo Kinezi, Nemci ili jedna zemlja. Ista je situacija u Srbiji, Severnoj Makedoniji, svuda u regionu“, rekao je.
Dodao je da su drugi koji profitiraju, pored stranih vlasnika, „domaći korumpirani političari“.
„To je politička poruka studije – da domaći političari putem rudarenja kupuju podršku EU i međunarodnog faktora da bi na neki način ostali na vlasti. Kažu – dobićete naše rudnike, bakar, litijum – ako nas podržite da mi ostanemo na vlasti„, rekao je i dodao je da to nije samo slučaj u Srbij, već i u regionu.
Govoreći o projektu Jadar, Jovanović navodi da u analizi nisu pravili procene koliko će taj rudnik da doprinese i koliko će profitirati, već su uzeli studiju izvodljivosti koju je sam Rio Tinto naručio od jedne firme.
Kako je objasnio, upravo su želeli da uzmu analizu koju je tražio Rio Tinto, da to ispitaju i da ih „gađaju njihovim oružjem, da analiziraju njihove brojke“.
„Godišnji profiti za Rio Tinto bi bili oko 600 miliona evra. Od tih 700-800 miliona evra koliko bi Rio Tinto generisao, oko 550 miliona su profiti, 250 ostaje za državu i radnike. Tako da je ponovo ista priča“, rekao je.
Dodao da bi prema njihovoj studiji sam rudnik trebalo da posluje oko 50 godina, da će isplatit investiciju za 4-5 godina, nakon čega će samo ostvarivati profit.
Dodao je da to naziva „samonametnutim kolonijalizmom“.
„Mi sami sebe na neki način pretvaramo u kolonije. Kažemo strancima – dođite, investirajte, dobićete sve povlastice, uništavajte nam prirodna bogatstva, ne morate da plaćate radnike ne znam ni ja koliko, ni poreze, samo da bi ostali što je moguće duže na vlasti“, rekao je.
Jovanović je rekao da smatra da u debati o rudarenju nedostaje ekonomski deo.
„Te milijarde koji političari kažu da će novi rudnici doneti – to nisu milijarde koje završavaju kod nas, nije to Eldorado gde se Srbija bogati, već gde stranci uzimaju zlato i nose ga van“, rekao je.
Istakao je da mora da se promeni model rudarenja, a da se država mora više involvirati.
„Ako već hoćete rudnike i rudarenje – zašto država da ne investira više, kao pre 70 godina ili kao što Norveška i danas investira – najbogatija je u Evropi zato što svoju naftu ne da strancima“, objasnio je.
Jovanović je dodao i da ne mora država da otvara rudnike – već da se poveća rudna renta i porezi.