Arhiva nerešenih predmeta Ustavnog suda, koja se prema prošlogodišnjim podacima penjala iznad 40 hiljada, ovih dana je podebljana za još jednu predstavku. Deo opozicionih poslanika je Ustavnom sud podneo zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta Privredne komore Srbije predlažući da se delovi statuta koji uređuju način izbora predstavnika komore oglase neustavnim. Prema zahtevu u koji je Insajder imao uvid se ističe da je sistem izbora rukovodstva komore zatvoren, čime se omogućava „posredna diskriminacija članstva“. Zatvoren sistem upravljanja, navode podnosioci inicijative, favorizuje krupni kapital, strane investitore i uvoznički lobi, a na štetu domaćih malih i srednjih preduzeća. Iz Komore odgovoraju da je zahtev neosnovan, i insistiraju da se izbor organa temelji na volji svakog pojedinačnog člana.
Zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta PKS-a podneli su opozicioni poslanici Srbija centar, Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak, Stranka demokratske akcije Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje. Ipak, iako su poslanici ovlašćeni predlagači, koji po zakonu imaju prohodniji put do Ustavnog suda, autor zahteva je Forum privrednika Čačak.
Kako su za Insajder naveli iz Ustavnog suda oni su ovaj predlog primili 8. aprila, i tim povodom formirali predmet.
Po zakonu, Privredna komora Srbije je organizacija koja okuplja privredne subjekte u zemlji, sa ciljem da njihove interese i stavove zastupa u kreiranju zakona i propisa važnih za poslovnu zajednicu, unapređuje ekonomsku saradnju i pruža informativno-analitičku podršku. Članovi društva su grupisani u sektore, a sektori dalje u 18 granskih udruženja. Paralelno, organizacija je raslojena na 16 regionalnih komora i komoru Beograda, što omogućava decentralizaciju njenih usluga. Ipak, prema navodima zahteva za ocenu ustavnosti, u praksi stvari stoje bitno drugačije.
Pravo glasa na papiru
Kako se ističe u zahtevu, Statut PKS-a uspostavlja sistem u kome članovi formalno imaju prava, ali ne postoje stvarne procedure da se ta prava ostvare, svodeći pravo glasa na „deklaraciju bez sadržine“.
„Statut PKS ne sadrži minimalna pravila izbornog postupka (kandidovanje, rokovi, birački spiskovi, način glasanja, kontrola i pravni lek), već ta pitanja prebacuje na pravilnike i odluke. Time Statut omogućava proizvoljnost, selektivno uključivanje članova i obesmišljavanje prava“, navodi se u zahtevu.
Ovako nedorečen Statut PKS, kako se dodaje, normativno uspostavlja zatvoreni krug upravljanja, pa tako Skupština bira Upravni odbor na predlog predsednika Komore, Upravni odbor predlaže predsednika Komore, a Skupština ga bira. Paralelno, predsednik Komore je istovremeno i predsednik Upravnog odbora, a Upravni odbor osniva i ukida granska udruženja.
Da bi se ovaj zatvoreni krug razbio, podnosilac zahteva Ustavnom sudu ističe da Statut mora da propiše da se za parlamente privrednika regionalnih komora, organe granskih udruženja i delegate Skupštine PKS-a organizuju izbori. Takođe, da se jasno definiše ko raspisuje izbore, ko saziva konstitutivne sednice i kako se vode, ali i da se definišu pravila kako se i kome ulažu prigovori.
Milić Popović iz Foruma privrednika Čačak ističe za Insajder da su postojeća pravila dovela do „maksimalne centralizacije“ Privredne komore, napominjući da su privrednici koji se nalaze van tog uskog kruga odlučivanja, praktično onemogućeni da se čuje njihov glas.
„U regionalnim komorama postoje parlamenti privrednika, sa idejom da tu privrednici mogu da iznesu svoje probleme i da to bude kanal komunikacije sa centralnom. Međutim, polovinu članova regionalnih parlamenata bira Privredna komora, dok drugu polovinu praktično bira direktor regionalne komore. Ilustracije radi, mi iz Foruma privednika Čačak smo nedavno podneli zahtev regionalnoj komori da se na dnevni red sednice parlamenta stavi tema položaja malih i srednjih preduzetnika u komorskom sistemu. Direktor komore je odbio, kao i predsednica parlamenta. Od 45 članova parlamenta svega njih 12 je dalo podršku toj inicijativi. I tu se ta priča završila“, kaže Popović.
On navodi da se zatvorenost sistema PKS-a reflektuje i na politiku komore.
„U Upravnom odboru 56 odsto čine članovi stranih korporacija, dok 38 odsto predstavnici domaćih krupnih preduzeća. U odboru sedi samo jedan predstavnik srednjih privrednih društava, a to je čisto da se kaže da neko predstavlja mala i srednja preduzeća, bez stvarnog uticaja na donošenje odluka. Takav sastav Upravnog odbora dovodi do toga da najveći uticaj na privredni ambijent imaju predstavnici stranih korporacija i vlast preko predstavnika javnih preduzeća“, ističe Popović.
Prema njegovim rečima, privredni ambijent koji podržava PKS favorizuje krupni kapital, kako inostrani, tako i domaći, što dovodi do urušavanja privrednih potencijala u malim i srednjim preduzećima.
„Od uvođenja fiksnog deviznog kursa 2014 godine do 2024 godine cene su porasle u odnosu na devizni kurs oko 40 odsto, što znači da pokazatelji kojima se diče predstavnici naše vlasti su za toliko lošiji jer građani ostvaruju prihode i plaćanja u dinarima, a ne u evrima. Država obezbeđuje devize prodajom društvenog kapitala, deviznim kreditima, od debelo subvencionisanih stranih investitora doznakama naših građana iz inostranstva i drugih donacija“, navodi Popović.
PKS: Zahtev neosnovan, legitmitet se temelji na izbornoj volji članova
U odgovoru na zahtev, koji su iz Privredne komore Srbije poslali Insajderu, od Ustavnog suda se traži da ili odbaci predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti kao neosnovan i neuredan, ili da ga da odbije.
„Privredna komora Srbije na ovom mestu u potpunosti odbacuje tvrdnje da je pravo glasa članova koji su birali članove organa i tela Privredne komore Srbije, a sledstveno i pravo članova organa i tela izabranih od strane članova Privredne komore Srbje – „deklaracija bez sadržine, te da povređuje standarde vladavine prava i pravne sigurnosti“, a koje prema svom subjektivnom i činjenično neosnovanom viđenju postavljaju predlagači“, navodi se u odgovoru.
Iz PKS-a dodaju da je svaki od desetine hiljada subjekata koji posluju u Srbiji organizovan po teritorijalnom i granskom principu u okviru granskih udruženja i regionalnih privrednih komora, te da osnova izborne sturkture PKS-a potiče od svakog njenog člana.
„Legitimitet i snaga svakog člana organa Privredne komore Srbije, uključivši i njenog najvišeg organa – Skupštine, temelji se na snazi i volji svakog pojedinačnog člana Privredne komore Srbije“, ističu iz Privredne komora.
Oni naglašavaju da je izborni postupak „autentičan i prilagođen interesima privrede koji uvažava sve njene specifičnosti i potrebe za prilagođavanjem privrednim kretnjima“.
Veliki značaj malih preduzeća
Koliki značaj za celokupnu privredu imaju mala i srednja preduzeća pokazuju i zvanični podaci. Prema publikaciji „Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji“ koju je prošle godine objavio Republički zavod za statistiku u Srbiji je 2023. godine poslovalo 358.550 poslovnih subjekata iz sektora mikro, malih i srednjih preduzeća. U ovim privrednim društvima radilo je 999.336 zaposlenih. Komparacije radi, u istoj godini u 643 velikih preduzeća bilo je zaposleno 581.884 ljudi.
Ekonomista Milan Kovačević navodi za Insajder da za malu zemlju poput Srbije mala i srednja preduzeća imaju veliki značaj.
„U manjoj zemlje se teže može započeti nešto jer je tržište malo, a i kapital je manje raspoloživ. Isto tako, mala i srednja preduzeća su podložnija negativnim efektima široko raspostranjene korupcije. Oni ne mogu, poput velikih multinacionalnih korporacija, lako da sele proizvodnju iz države u državu, a i zbog veličine mogu da utiču na državne institucije. Mala i srednja preduzeća to ne mogu, pa ih lakše upropašćava raširena korupcija“, kaže Kovačević.
On dodaje da bi ekonomsku politiku trebalo korigovati tako što bi trebalo da se jasnije definiše kako pomoći izvozno orijentisanim preduzećima. U tu svrhu, kako napominje, trebalo bi i definisati politiku kursa.
„Naš osnovni problem je što smo previše centralizovani. Moraju se spustiti prihodi na lokal i dozvoliti da se odlučuje disperzivno“, kaže Kovačević.