List Frankfurter rundšau piše o izborima u Srbiji tokom leta kao instrumentu manipulacije, a Zidojče cajtung tumači signale koje Beograd upućuje Briselu, Pekingu i Moskvi.
„Predsednik Srbije razmatra da raspiše prevremene izbore tokom letnjih odmora. Kritičari u tome vide strategiju za očuvanje vlasti. Ili je reč o skretanju pažnje“, pita se novinar Tomas Rozer u članku za Frankfurter rundšau. I piše:
„Kako se približava kraj njegovog drugog i ujedno poslednjeg mandata na mestu predsednika Srbije, Aleksandar Vučić traži način da ostane na vlasti – i da se iz predsedničke vrati u premijersku fotelju, u kojoj je poslednji put sedeo 2017. godine. To ne bi bio problem kada bi njegova Srpska napredna stranka (SNS) na narednim parlamentarnim i predsedničkim izborima osvojila dovoljan broj glasova birača“, prenosi DW.
Međutim, na nedavno održanim lokalnim izborima u deset provincijskih gradova ta stranka je pretrpela znatne gubitke, piše Frankfurter rundšau i ujedno navodi da je primer koji opominje, poraz njegovog istomišljenika Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj.
Izbori tokom letnjeg raspusta
„Autokrata Vučić već je više puta posezao za dobro poznatim metodama kako bi učvrstio svoju poziciju i manipulisao izborima u svoju korist“, ističe se u članku uz naznaku da je repertoar raznovrstan.
„Ali ne utiče na izbore samo direktna manipulacija – presudnu ulogu ima i termin održavanja.“ Tako sada Vučić razmatra mogućnost da prevremene parlamentarne i predsedničke izbore zakaže u vreme letnjih odmora. To bi mu donelo više prednosti, smatra nemački novinar.
SNS, zahvaljujući naduvanom administrativnom aparatu, može da računa na snažnu podršku svojih stalnih birača koji strahuju za radna mesta. Međutim, pri veoma visokoj izlaznosti značaj tih glasova opada – kao i značaj iznuđenih, kupljenih ili lažnih glasova, smatra autor Rozer.
„Ako bi, pak, izlaznost zbog odmora bila niska, njihov uticaj na izborni ishod znatno bi porastao. Tokom letnjih odmora, deo birača sklonijih opoziciji iz velikih gradova verovatno bi se sunčao na plažama Jadrana ili Egeja, a u opustelom Beogradu bi bilo lakše razbiti proteste protiv izborne prevare. S druge strane, pristalice vlasti možda ne bi htele da plaćaju skupe promene ili otkazivanja već rezervisanih letovanja – iz protesta bi mogli da bojkotuju glasanje ili čak da glas daju opoziciji.“
Frankfurter rundšau se na kraju poziva na nedeljnik NIN koji se pita: „Blickrīg ili blef vladajućih?“
„Jer, nije jasno da li Vučić, suočen s padom rejtinga, zaista želi da razljuti građane i u julu ih pozove na biračka mesta. Ili zapravo pokušava da isprovocira protivnike da prerano otkriju svoje strategije. Ili mu je cilj da podgrevanjem spekulacija o letnjim izborima skrene pažnju sa drugih tema“, zaključuje Frankfurter rundšau.
Jezik novca i tumačenje signala
„Kada je reč o pitanju da li srpsko rukovodstvo zaista želi da svoju zemlju vodi ka Evropskoj uniji ili budućnost ipak vidi pre u savezima s Moskvom i Pekingom, prostor za tumačenje je veliki“, ocenjuje se u komentaru objavljenom u listu Zidojče cajtung, a koji potpisuje novinar Tobijas Cik.
On pritom navodi da „tumačenje signala iz Beograda i njihovo poređenje sa stvarnošću može imati sopstvenu draž – gotovo kao čitanje horoskopa“.
„Tu je, recimo, radna grupa koju je Beograd nedavno formirao s ciljem da navodno unapredi evropsku integraciju zemlje. Tu su i sve nove izjave predsednika Aleksandra Vučića, u kojima ponavlja da mu je cilj ulazak u EU. A sa druge strane“, navodi Zidojče cajtung, „beleže se i sve novi koraci unazad kada je reč o vladavini prava i demokratskim standardima – poput reforme pravosuđa kojom je vladajuća SNS pokušala da oslabi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal – baš onu instituciju koja je dovela u nezgodan položaj više članova vlade, a jednog ministra čak i pred sud.“
„Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavno pravo, sada je potvrdila da je reforma pravosuđa u Srbiji usvojena na netransparentan način i da ograničava nezavisnost sudstva“, piše nemački list.
„Ipak, u Briselu se primećuje promena tona otkako je krajem 2024. Slovenka Marta Kos na mestu komesarke za proširenje zamenila Orbanu bliskog Olivera Varheljija. Prema navodima Zidojče cajtunga, Brisel sada nastupa znatno zahtevnije prema autokratama na Zapadnom Balkanu. Prošle sedmice Kos je pred Evropskim parlamentom izjavila da se razmatra zamrzavanje do 1,5 milijardi evra sredstava za Srbiju, ukoliko zemlja ne sprovede preporuke Venecijanske komisije.“
To je, ocenjuje Zidojče cajtung, jasan i pohvalan signal iz Brisela.
„Vučić bez sumnje razume jezik novca. A reakcija Beograda pomoći će da se jasnije odgovori na pitanje koliko je Vučiću zaista stalo do priključenja Evropskoj uniji“, zaključuje nemački novinar autor Tobijas Cik.