Kakva je pred ovogodišnji Praznik rada saradnja studenata i sindikata?

Ako je postojala društvena grupa koju je više od opozicije pratio glas da su nepomirljivo podeljeni to je onda važilo za sindikate. Zato je saopštenje koje su 25. marta prošle godine potpisali predsednici pet najvećih sindikalnih organizacija predstavljalo toliko iznenađenje.

U saopštenju koje su potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati – Nezavisnost, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije – Sloga i Konfederacija slobodnih sindikata se navodi da je na poziv studenata u blokadi održan sastanak o zajedničkom delovanju vezano za izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku.

Kako je više sindikalnih predstavnika navelo za Insajder, ti sastanci su redovno održavani narednih par meseci, a ubrzo su se svi usaglasaili oko dva dokumenta – nacrta Zakona o radu i izmena Zakona o štrajku. Ta saradnja je kulminirala zajedničkim protestom koji je održan prošle godine za Praznik rada.

Popravljanje statusa radnika

Nekoliko dana posle toga, studenti su i zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a saradnja sa sindikatima je zamrla. Ipak, svi sindikalni predstavnici sa kojima je kontaktirao Insajder ističu da su i dalje saglasni oko predloga zakona koji su nastali kao proizvod sastanaka sa studentima.

Kako navodi Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) sindikati nisu predloge ni slali Vladi Srbije, znajući da bi bilo koji predlog koji dolazi od studenta i sindikata bio automatski odbačen.

„Napisan je jedan izuzetno dobar predlog Zakona o radu. Pritom, uopšte se nismo postavili megalomanski, u smislu da smo vodili računa isključivo o radnicima i sindikalcima. Od najbitnijih odredbi istakla bih to da smo tražili da se ugovori o privremenim i povremenim radovima urede zakonom. Mi razumemo potrebu za tom vrstom ugovora, ali ljudi koji su trenutno angažovani kroz tu formu ne uživaju nikakvu zaštitu koju propisuje zakon. Oni nemaju pravo na bolovanje, odmor, regres ili topli obrok. Takođe smo ograničili privremeni rad na 12 umesto 24 meseca, definisali da prekovremeni rad ne može da se plaća u slobodnim danima, koje radnici ne mogu ni da iskoriste, već isključivo u novcu. Otpremnina je povećana sa dve na tri prosečne plate i niz drugih mera koje smo idenfitikovali kao mane važećeg zakona“, ističe Savić.

Kako je navela, nacrt čeka promenu vlasti, a sindikati su dobili čvrsta obećanja studenata da će predlog, kako je definisan, ići u javnu raspravu, te da će svim kapacitetima stati iza njega.

Ona ističe da je komunikacija sa studentima smanjena, ali da i dalje postoji, uz ogradu da studenti ne žele da se o toj saradnji previše govori u javnosti.

Komunikacija prestala posle Praznika rada

Sa druge strane, Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga i takođe jedan od potpisnika saopštenja pet sindikata, navodi da je od prošlogodišnjeg 1. maja zamrla sva komunikacija između studenata i sindikata.

„Kulminacija saradnje bila je oko 1. maja, kada su i izrađeni nacrti zakona. Posle toga je Samostalnom sindikatu predstojao kongres na kojem je birano novo rukovodstvo, a onda je usledilo leto. Posle leta više nije bilo nikakvog kontakta. Ja sam pokušao da stupim u kontakt sa par studenata koji su bili na tim sastancima, ali sam stekao utisak da studentska radna grupa koja se bavila radnim pravom više nije postojala“, kaže Veselinović.

Iako su predstavnici pet sindikata uspeli da se usaglase oko zakonskih predloga, stari animoziteti su se iskazivali i tokom rada na dokumentima. Kako je više predsednika sindikata potvrdilo, jedini deo zakona oko kojeg nije postojala jednoglasna saglasnost je onaj koji se ticao samih sindikata. Konkretno, bilo je razmimoilaženja oko toga da li treba spustiti lestvicu kojom se utvrđuje reprezentativnost sindikata.

Veselinović ističe da je prisustvujući na tim sastancima stekao utisak da je deo sindikata bio prisutan mimo svoje volje, prvenstveno motivisan strahom od osude javnosti ukoliko bi odbili da se odazovu pozivu studenata.

„U tom trenutku studenti bili dosta popularni, oni su diktirali tempo a sindikati su ih pratili. Zbog toga mi se čini da su neki predstavnici nastojali da u neku ruku opstruiraju ceo proces“, kaže Veselinović.

Tridesetogodišnji zakon o štrajku

S druge strane, Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost naglašava da odsustvu pune saglasnosti po pojedinim pitanjima ne treba dati preveliki značaj.

„Prosto, postojali su različiti predlozi. To što smo mi napisali je predlog, ne postoji garancija da ćete sve što tamo piše na kraju i da dobijete. To je početna platforma za pregovore sa poslodavcima i sa državom. Naši organi su usvojili dokumente koji su napisani, a verujem da su to uradili i drugi sindikati. To što su pojedina pitanja ostala otvorena, ne treba da predstavlja blokadu za druge stvari. U pregovorima će se diskutovati o brojnim stvarima i bolje da mi vodimo žestoku bitku sa poslodavcima i državnom nego da međusobno imamo neslaganja“, ističe Andrić.

Ona ističe da je značajno da je postignuta saglasnosti i oko predloga izmena Zakona o štrajku.

„Sadašnji Zakon o štrajku, nazvan Šešeljev zakon, je donet 1996. godine i krajnje je anahron. Jako je važno da dođe do izmena zakona jer je postojeći veoma restriktivan. To smo i objasnili studentima da je po odredbama važećeg zakona nemoguće sprovesti generalni štrajk. Pritom, jako je važno da se zakon definiše kao krovni zakon, a ne da se, kao sada, uređuje različitim zakonima koji uvode restriktivna pravila obustave rada“, navodi Andrić.

Ona ističe da se nada da će predloženi zakoni izaći na videlo dana.

„Nama reforma radnog zakonodavstva predstoji u svim varijanata, bez obzira ko će činiti buduću vladu“, zaključuje Andrić.