Privreda Srbije, prateći globalne potrese, drugu godinu zaredom gubi zamah – ocena je najnovijeg izveštaja Svetske banke. Zbog geopolitičkih kriza i drastičnog pada stranih investicija od čak 50 odsto, prognoza našeg privrednog rasta snižena je na 2,7 procenata. Iako su državna kasa i javni dug pod kontrolom, ekonomisti upozoravaju da isključivo oslanjanje na strani kapital pokazuje svoje limite.
U skladu sa globalnim i regionalnim trendovima, i ekonomija Srbije drugu godinu zaredom beleži usporavanje. Iako je makroekonomska stabilnost očuvana, najnovija projekcija Svetske banke o privrednom rastu Srbije za 2026. snižena je sa tri na 2,7 odsto.
„Stalno se dešavaju neki novi eksterni problemi i prevashodno uticaj sukoba na Bliskom Istoku, i očekujemo da će to da se vrati na neke dugoročne proseke od 3% do 4% od 2027. i onda na srednji rok da to bude neki prosečni rast“, kaže viši ekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović.
Ključni razlozi za usporavanje privrede leže u drastičnom padu stranih direktnih investicija od čak 50 odsto, lošijoj poljoprivrednoj sezoni i nestabilnom globalnom tržištu.
„Investitori u takvim uslovima često odlažu odluke, što dodatno usporava ekonomsku aktivnost, posebno u regionima koji zavise od stranih investicija, poput Zapadnog Balkana. Takođe, usporavanje ekonomije evrozone direktno se preliva na region“, ističe vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci Ričard Rekord.
Zbog poskupljenja hrane i energenata, u Svetskoj banci procenjuju da bi inflacija u Srbiji do kraja godine mogla da dostigne oko šest odsto, duplo više od očekivanja Narodne banke, a da bi potom mogla da se vrati u granice od oko tri odsto. Ponovo se projektuje i deficit od tri odsto BDP-a, uz ostavljanje mogućnosti da bude i nešto manji, kao prošle godine.
„Možda i najbolja vest vezano za 2025. da je deficit bio dosta manji nego što se očekivalo, 2,4% BDP-a u odnosu na projektovanih 3%, i samim tim je i učešće javnog duga u BDP-u počelo da pada dosta brže nego što smo projektovali. To je sličan trend koji se nastavlja i u prvom kvartalu 2026., tako da je već sada javni dug pao na ispod 44% BDP-a“, navodi Šestović.
Prvi kvartal 2026. obeležilo je i smanjenje akciza na gorivo. Cena sirove nafte na svetskom tržištu višestruko se uvećala zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, a država se zarad očuvanja cena na pumpama odrekla 25 odsto akcize, što je i zakonski maksimum. Međutim, postavlja se pitanje – koliko dugo domaća ekonomija to može da izdrži?
„Uticaj finansijski je prilično mali, to je 30 do 40 miliona evra mesečno, a ako imate u vidu da se godišnje prikupi oko 2,2 milijarde evra od akciza, to je, znači, relativno mali finansijski uticaj. Inače, da znate da je ukupna javna potrošnja negde oko 36 milijardi evra, onda shvatite da je to, uh, relativno zanemarljivo. Problem je ako se ide da to bude trajna mera i da i da bude dosta veća, značajnijeg obima, onda pričamo o nekoliko stotina miliona evra, e onda je druga situacija. Trenutno je to, znači, nešto što nema nekog značajnog finansijskog uticaja na situaciju u budžetu“, odgovara Šestović na pitanje Insajdera.
Situacija po pitanju ekonomskih kretanja u Srbiji biće drugačija i kada se konačno reši pitanje vlasničke strukture u NIS-u, odnosno kada se dogodi očekivano preuzimanje ruskog udela od strane MOL-a, što bi zbog rokova američke administracije trebalo da se dogodi do kraja maja.
Do tog roka međutim nije realno očekivati da se ostvari preporuka Svetske banke za znatno ubrzanje privrednog rasta – a to je da država stvori bolje uslove za rad žena i mladih.
„Posebni izazovi postoje kod učešća žena na tržištu rada, prelaska mladih iz obrazovanja u zaposlenje, kao i zbog obaveza brige o deci i starijima. Region ubrzano stari i očekuje se da će uskoro više od 20% stanovništva biti starije od 65 godina. Da bi se ovaj potencijal iskoristio, potrebno je smanjiti prepreke za rad – od poreskog opterećenja i doprinosa, preko dostupnosti vrtića i nege, do kvaliteta obrazovanja, rada službi za zapošljavanje i fleksibilnijih oblika rada“, zaključuje Rekord.
Tada bi se možda smanjila i stopa nezaposlenosti, koja sada stagnira na oko 8,7 odsto, uz visoku nezaposlenost među mladima od preko 23 odsto. I sve to ukazuje na jasan zaključak – da srpska ekonomija trenutno jeste stabilna, ali njen motor opasno gubi obrtaje. Povoljan nivo javnog duga i očuvan budžet kupuju vreme, ali ne donose dugoročni rast. Sa geopolitičkim krizama koje ne jenjavaju i prepolovljenim stranim investicijama, model rasta oslonjen isključivo na strani kapital pokazuje svoje limite. Izazov za državu sada je znatno veći od samog preživljavanja globalnih potresa, Svetska banka kaže – potrebno je okrenuti se domaćim privatnim investicijama i ljudima koji su isključeni sa tržišta rada.