Tri nedelje nakon početka drugog mandata predsednika Donalda Trampa prošle godine, potpredsednik Džej Di Vens je ozloglašeno održao lekciju Evropi o zloupotrebama slobode govora. Takođe je dao i obećanje.
„Baš kao što je Bajdenova administracija delovala očajno u pokušaju da ućutka ljude koji govore ono što misle, tako će Trampova administracija učiniti upravo suprotno“, rekao je Vens u Minhenu, u Nemačkoj.
„I nadam se da možemo zajedno da radimo na tome. U Vašingtonu je sada novi šerif u gradu“.
Od tada, međutim, izgleda da je Trampova administracija odlučna da natera Vensa da proguta te reči. Pokazala je, piše CNN, izuzetno negativan odnos prema slobodi govora bar kada su u pitanju Trampovi protivnici i druge nepoželjne grupe.
A možda nijedan dan nije to pokazao tako jasno kao utorak.
Rano tog dana Federalna komisija za komunikacije (FCC) preduzela je izuzetno neuobičajen korak i osporila dozvole za emitovanje ABC-jevih stanica – baš u trenutku kada Tramp ponovo zahteva da mreža kazni voditelja Džimija Kimela zbog šale.
Ubrzo zatim, administracija je podigla optužnicu protiv bivšeg direktora FBI-ja Džejmsa Komija zbog postupka koji, baš kao i Kimelova šala, vrlo verovatno spada u govor zaštićen Ustavom.
U oba slučaja reč je o drugom pokušaju da se kazne protivnici nakon što prvi nije uspeo. A u oba slučaja, ti novi pokušaji deluju još očiglednije nego prethodni.
U Kimelovom slučaju, FCC je naredio reviziju dozvola stanica, tvrdeći da je to povezano sa istragom o praksi raznolikosti kompanije Dizni, vlasnika ABC-a, nakon što je komičar izgovorio šalu koja je implicirala Trampovu smrt.
Sporna rečenica bila je da prva dama Melanija Tramp ima „sjaj kao buduća udovica“. Predsednik je pozvao da se Kimelu da otkaz.
To dolazi nakon ranijeg slučaja u kojem je ABC nakratko suspendovao Kimelovu emisiju usled pretnji predsednika FCC-a Brendana Kara zbog druge šale – o mogućnosti da je ubica konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka bio MAGA pristalica (što nikada nije delovalo kao istina).
Da li su te šale bile dobre ili uopšte ukusne nije suština. Poenta je da obe očigledno spadaju u okvir govora koji je zaštićen Ustavom.
Iako Kimelova šala o predsednikovoj smrti danas zvuči drugačije nakon što je tokom vikenda uhapšen naoružani čovek sprat iznad Trampa na večeri dopisnika Bele kuće, ona teško da predstavlja pretnju.
Kimel je objasnio da se šalio na račun razlike u godinama između 56-godišnje Melanije Tramp i 79-godišnjeg Trampa, koji vidno stari.
U prethodnom incidentu, Kar je tvrdio da zapravo nije pretio ABC-u (iako je rekao da se stvar može rešiti „lakšim ili težim putem“). Deo kritika tada bio je i da Kimel širi dezinformacije o atentatoru.
Ali ovog puta ti argumenti padaju u vodu jer FCC preduzima veliki i veoma redak korak – pokreće reviziju dozvola za emitovanje, umesto da samo sugeriše da neko drugi nešto uradi. Uprkos tvrdnjama FCC-a, teško je tvrditi da se ovde radi o bilo čemu osim o kažnjavanju šale koja se administraciji nije dopala.
Optužnica protiv Komija pokazuje sličnu dinamiku.
Kao i u slučaju Kimela, administracija je ranije pokušala da se obračuna sa bivšim direktorom FBI-ja zbog drugog pitanja koje nije uspelo – konkretno, optužnice iz septembra zbog navodnog davanja lažnih izjava Kongresu.
Međutim, čak su i konzervativni pravni stručnjaci bili skeptični prema tim optužbama. Slučaj je navodno bio toliko slab da su porotnici velike porote odbacili jednu tačku optužnice i jedva odobrili preostale dve — iako velika porota veoma retko odbacuje optužbe.
Slučaj je odbačen kada je utvrđeno da je američki tužilac koji ga je pokrenuo bio nezakonito postavljen na tu funkciju.
Ali umesto da ponovo pokrene postupak po tim tačkama, Ministarstvo pravde se odlučilo za potpuno novi slučaj – onaj koji se odnosi na to što je Komi objavio fotografiju školjki poređanih tako da formiraju brojeve „86 47“.
Tramp i visoki zvaničnici administracije tvrdili su prošle godine da je to pretnja ili čak izdaja, iako broj „86“ ima mnogo značenja koja nisu „ubiti“. („47“ je oznaka za Trampa kao 47. predsednika.) Komi je rekao da nije znao da brojevi mogu imati takvo značenje i brzo je obrisao objavu.
Administracija se suočava sa vrlo teškim zadatkom da dobije presudu u ovom slučaju. Ne samo da mora da ubedi porotu da „86“ predstavlja pretnju – što je dodatno teško jer Komi tvrdi da je samo naišao na školjke, a nije ih sam poređao – već prema nedavnoj presudi Vrhovnog suda mora da dokaže i da je Komi imao „subjektivno razumevanje preteće prirode svojih reči“.
To je izuzetno visok prag. Stručnjaci sumnjaju da će ga biti moguće dostići.
Ipak, cilj možda nije ni osuda Komija niti oduzimanje dozvola ABC-u nakon dugog procesa revizije. Mnogo se može postići i time što se ljudima koje ne volite zagorča život i pošalje poruka drugima koji bi mogli da vam se suprotstave.
A administracija je jasno pokazala da je sloboda govora njenih protivnika u tom procesu najmanje važna.
Federalni tužioci su ranije pokušali da podignu optužnice protiv šest demokratskih članova Kongresa zato što su savetovali pripadnike vojske da ne izvršavaju nezakonita naređenja Trampa iako se takve smernice vojnicima ionako daju. Velika porota je odbacila te optužbe.
Ministarstvo odbrane uvelo je opterećujuću politiku za novinare koji prate Pentagon, koja je kasnije poništena sudskom odlukom.
Administracija je pokušala da deportuje legalne imigrante koji su javno podržavali Palestince.
Tramp je pokrenuo slabe tužbe protiv medijskih kuća zbog izveštavanja koje mu se ne dopada.
A nakon ubistva Kirka, tadašnja državna tužiteljka Pam Bondi najavila je planirani obračun sa govorom mržnje, iako je govor mržnje prema presedanu Vrhovnog suda zaštićen govor.
To i prvi Kimelov slučaj bili su među retkim trenucima kada su čak i konzervativni zagovornici slobode govora pružili otpor administraciji i naterali je da se povuče.
Ali očigledno, administracija još nije prestala da testira granice na načine koji su u direktnoj suprotnosti sa obećanjima o Prvom amandmanu.