Nemačka se kandiduje za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN. O tome kakve su joj šanse za DW je u Njujorku govorio ministar Johan Vadeful.
Delegacija Nemačke s mukom se probija kroz njujoršku gužvu: automobili trube, čuju se sirene, prolaznici gunđaju. Na kraju, nemački ministar spoljnih poslova stiže u Ujedinjene nacije samo nekoliko minuta pre zakazanog termina. Johan Vadeful nalazi se u srcu 80 godina stare institucije, u njenom najmoćnijem telu – Savetu bezbednosti.
Njegovo trominutno obraćanje posvećeno je pomorskoj bezbednosti, štetnim posledicama rata u Iranu i posebno zatvaranju Ormuskog moreuza. Nakon govora, Vadeful seda za čuveni sto Saveta bezbednosti u obliku potkovice. Ubrzo ga, međutim, mole da se premesti u redove iza, jer Nemačka nije član Saveta bezbednosti. Barem ne još.
Zašto je Vadeful ponovo u Njujorku?
Misija nemačkog ministra spoljnih poslova je da vrati svoju zemlju za taj sto na dve godine – 2027. i 2028. To ne bi bio prvi put: Nemačka (i bivša Zapadna Nemačka) bila je nestalna članica Saveta šest puta. Bivša Istočna Nemačka jednom.
Stalne članice su SAD, Kina, Rusija, Francuska i Velika Britanija. One imaju pravo veta u Savetu bezbednosti.
U ekskluzivnom intervjuu za DW, Vadeful je izrazio oprezni optimizam u pogledu šansi Nemačke: „Rekao bih da su šanse dobre, ali ovo je takmičenje i demokratija“, kaže. „Možemo da pobedimo. Možemo da izgubimo. I jedno i drugo je moguće. Imamo dobre argumente. Aktivni smo u svetu. Uključeni smo u sistem UN.“
Kako se osvajaju nestalne stolice u Savetu bezbednosti UN?
Od deset nestalnih mesta u Savetu bezbednosti, pet se dodeljuje na izborima u junu. Ako Nemačka želi jedno od njih, mora da na tajnom glasanju dobije dvotrećinsku većinu od 193 članice.
Kampanja nikada nije jednostavna – previše je promenljivih, saveza i zahteva. Ovoga puta je još komplikovanije, jer je Nemačka kandidaturu objavila relativno kasno. Grupa zapadnoevropskih i drugih država već se ranije dogovorila oko Austrije i Portugalije, pa će podrška morati da dođe iz drugih regiona.
Vadeful, izgleda, polaže nade u afričku grupu, najveći blok sa 54 glasa u UN. Tokom 29‑časovne posete Njujorku planirani su brojni bilateralni sastanci, a posebno važan je susret sa predstavnicima Afričke unije.
On podseća na ulogu Nemačke kao jednog od najvećih donatora u svetu, ali naglašava da poruka nije samo novac: „Slogan je, rekao bih – izaberite zemlju koja ima iskustvo i interes da razume druge zemlje i druge kontinente“, objašnjava za DW.
Još jedan faktor koji bi mogao da pomogne jeste nemačka podrška zahtevu Afričke unije za dva stalna mesta u Savetu bezbednosti -u okviru šire reforme UN.
Da li su Ujedinjene nacije i dalje relevantne?
Postavlja se i pitanje da li je sav taj napor vredan u vreme kada izgleda da dominira „zakon jačeg“.
„Naravno da smo pod pritiskom“, priznaje Vadeful. „Sistem UN je pod pritiskom, ali diplomatija je i dalje veoma važna kako bi se sprečilo da zakon džungle pobedi.“
Uprkos ratovima, od Ukrajine, preko Sudana, pa do Bliskog istoka, mnogi u UN se nadaju da će se međunarodni poredak zasnovan na pravilima oporaviti.
Nemačka, čini se, tiho pokušava da bude jedan od nosilaca tog mogućeg oporavka. A smatra da bi idealno bilo – s mestom u Savetu bezbednosti.