Prošlo je tri decenije od kako je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela Rezoluciju o razgradnji nasleđa totalitarnih režima, kao i pozvala sve postkomunističke zemlje da otvore dosije tajnih službi. Iako je Mađarska delimično to uradila, najava budućeg premijera o otvaranju dosijea i preispitivanju privatizacija ponovo su u fokus stavile pitanje suočavanja sa nasleđem autoritarnih sistema. Ovi potezi podsećaju na slična obećanja data u Srbiji pre i nakon demokratskih promena 2000. godine. Ipak, domaće iskustvo pokazuje da su takvi procesi često ostajali nedovršeni i bez sistemskog rešenja.
Nakon promene vlasti u Mađarskoj, lider stranke Tise i budući premijer Peter Mađar najavio je da će u oktobru, uoči sedamdesetogodišnjice Mađarske revolucije, otvoriti dosijee i učiniti javno dostupnom arhivsku građu tajnih službi.Osim toga, najavio je i formiranje istražne komisije koja bi imala zadatak da razotkrije, kako navodi, dobitnike „spontane“ privatizacije sprovedene u periodu između 1988. i 2000. godine, kao i moguće veze tih procesa sa službama državne bezbednosti i partijskom državom.
“Pitanje je da li su ti podaci potpuni, da li nešto nedostaje, jer je ipak prošlo toliko godina. I ako je nešto jako kompromitujuće, recimo za bivšeg, odnosno još sadašnjeg premijera Viktora Orbana, to verovatno nije u dosijeu. Druga je priča o privatizaciji. To je bila jedna velika pljačka, naravno, na kraju osamdesetih, početkom devedesetih, takozvana promena režima, kada su ogromne državne firme, banke, prešle u privatne ruke i većina mađarskih bogataša je iz tog doba, tada je počelo njihovo bogatstvo.Naravno, drugi period, drugi talas bogataša je nastao tokom šesnaestogodišnje vladavine Fidesa”, kaže novinar iz Mađarske Gabor Bodiš.
POGLEDAJ VIDEO I PROČITAJ VIŠE SA IZVORA — insajder.net