Nekada se iz Beograda vozom moglo i na istok i na zapad, na sever i jug.
Danas, samo u Crnu Goru i to prugom koji se, prema redu vožnje, do Bara „klacka“ punih 11 sati. Dugoočekivani voz za Budimpeštu još nije krenuo ka Mađarskoj prestonici, a tradicionalne linije ka Zagrebu i Solunu godinama ne funkcionišu.
Rekonstrukcije delova pruga još nisu ni počele, iako je prema davno datim obećanjima trebalo da budu i gotove. Polazak putničkog voza iz Beograda za Budimpeštu odlagan je više puta, a poslednji konkretan datum koji je spominjan bio
je kraj marta. Kako je i taj rok probijen, srpske vlasti su prestale da daju obećanja, jer od njih ionako više ništa ne zavisi.
Naime, posle pada nadstrešice u Novom Sadu bivši mađarski ministar saobraćaja Janoš Lazar najavio je da voza neće biti dok pruga ne dobije strogu nemačku tehničko-bezbednosnu sertifikaciju, što znači da mora bez prekida da pređe 20.000 kilometara bez prijavljene greške. Mađarski mediji su procenili da se to neće desiti pre leta.
Sa izuzetkom deonice do Mađarske, srpske pruge su u takvom stanju da vozovi uglavnom idu duplo sporije nego što je projektovano – ili uopšte ne idu. Primer za to je i pruga ka Šidu, koja se dalje nastavlja ka Zagrebu.
Prema planovima Evropske unije, dva glavna grada bi trebalo ponovo da budu železnički povezana do 2035. godine kada će putovanje od 412 kilometara trajati četiri sata.
Isto toliko putovalo se i 1937. godine, 70 godina kasnije vreme se dupliralo, da bi u jeku pandemije koronavirusa voz bio ukinut. Odgovor na pitanje zašto linija nije ponovo uspostavljena, zavisi od toga koga pitate.
Zašto je ukinut voz za Zagreb?
Svakog dana iz Beograda za Šid kreće pet vozova, a putovanje traje oko dva sata. Isto tako, svakog dana iz Zagreba ka Tovarniku (granica sa Srbijom) kreće više vozova, a s presedanjem u Vinkovcima putovanje traje oko pet sati. Zašto oko 7,5 kilometara razdaljine između poslednjeg mesta u Srbiji i poslednjeg mesta u Hrvatskoj ne može da se poveže železnički – nije poznato. Ali, razlog nije tehničke prirode, naveli su za portal N1 iz HŽ Infrastruktura.
“Ono što možemo potvrditi iz nadležnosti HŽ Infrastrukture d.o.o. jest da ne postoje prepreke u tehničkim uslovima železničke infrastrukture, te je saobraćanje na relaciji Zagreb – Beograd omogućeno. To potvrđuje i neometano odvijanje teretnog železničkog saobraćaja na toj relaciji”, naveli su iz hrvatskog javnog preduzeća.
Za više informacija su nas uputili na HŽ Putnički prijevoz, odakle su nam odgovorili da će se o mogućnostima ponovnog uspostavljanja saobraćaja dnevnim vozovima na relaciji Zagreb – Beograd raspravljati na međunarodnim konferencijama.
“HŽ Putnički prijevoz zainteresovan je za ponovno uvođenje vozova s Republikom Srbijom”, naveli su iz ovog preduzeća.
Šta o svemu misli srpska strana, nismo saznali. Iz Železnica Srbije su nam odgovorili da nisu nadležni za ova pitanja i uputili nas na Srbijavoz, koji ni ovaj put nije odgovorio na pitanja N1.
Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić za N1 objašnjava da je jedan od razloga što putnički voz između Beograda i Zagreba nikako da krene i to što Srbija nikako ne započinje rekonstrukciju pruge Stara Pazova – Šid, pogotovo deonice Sremska Mitrovica – Šid na kojoj je ograničenje brzine do 30 km/h, dok je prosečna brzina na pruzi između 50 i 60 km na sat.
U Srbiji obećanja, u Hrvatskoj “redovna održavanja”
Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić 2024. godine je izjavio da Srbija ima projekat za obnovu deonice pruge Beograd-Šid, ali da je potrebno da se Hrvatska izjasni da li je zainteresovana za taj projekat.
Prethodno su Memorandum o saradnji na unapređenju železničkog saobraćaja 2018. potpisali ministarka Zorana Mihajlović i njen hrvatski kolega Oleg Butković. Prema najavama, putovanje prugom dugom 412 kilometara bi posle rekonstrukcije trebalo da se smanji sa sedam i po sati na nešto više od tri sata.
Šest godina za gradnju 83 km pruge ka Srbiji
Hrvatski mediji su 11. maja objavili da je konačno izabran izvođač radova za rekonstrukciju postojećeg i izgradnju drugog koloseka pruge Dugo Selo – Novska u dužini od 83 kilometra. U pitanju je indijski izvođač Afcons, a rok za završetak radova je pet godina i 10 meseci. Predviđena brzina pruge će biti 160 kilometara na sat, kao i ostatkom pruge od Zagreba do Vinkovaca. Hrvatska je prošle godine potpisala ugovor i za modernizaciju deonice Vinkovci – Vukovar u dužini od 18,7 kilometara, kojom će vozovi ići brzinom do 120 km/h.
O tome da li je i koliko Hrvatska zainteresovana govori to što je do sada urađeno s hrvatske strane granice. Kako su iz HŽ Infrastrukture precizirali za portal N1, infrastruktura na hrvatskom delu (Zagreb – Dugo Selo – Novska – Okučani – Vinkovci – Tovarnik – državna granica) kontinuirano se održava kroz procese redovnog održavanja, kao i kroz projekte finansirane sredstvima EU.
„Uz to, u toku je i projekt prilagođavanja železničke infrastrukture za potrebe granične kontrole u sklopu kojeg se, između ostalog, uređuje železnička stanica Tovarnik kroz rekonstrukciju koloseka, izgradnju bočnog i ostrvskog perona s nadstrešnicama, dodatne koloseke, izgradnju objekta za smeštaj osoblja granične kontrole, te prilagođavanje signalno-sigurnosnih i ostalih sistema. Za navedeni projekat sprovedena je javna nabavka za radove i u toku je postupak njihovog ugovaranja“, navode iz HŽ Infrasrukture.
Dok se pruga ka Srbiji redovno održava, Hrvatska je koncentrisana na obnovu pruge ka Mađarskoj. Lukić objašnjava da radovi na projektu rekonstrukcije postojećeg i izgradnje drugog koloseka na 38,2 km dugoj deonici Dugo Selo-Križevci (pruga ka Mađarskoj) ulaze u završnu fazu.
NASTAVITE SA ČITANJEM NA – n1info.rs