Posle godinu i po dana studentskih protesta, policijske brutalnosti, zvučnog topa i brojnih skandala, od ugleda srpske policije ostalo je veoma malo. Hapšenje načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog pomaganja i prikrivanja teškog ubistva i taj ostatak je praktično dokrajčilo.
Veselin Milić nije bio samo načelnik beogradske policije, što je samo po sebi jedna od najviših funkcija u MUP-u. To je čovek koji je bio jedan od najbližih policijskih funkcionera ovog režima i lično predsednika Vučića. Dakle, on je praktično bio prototip visokog oficira policije po meri režima.
Zanimljivo je kako je Vučić govorio o Miliću na konferenciji za novinare povodom ovog slučaja, na kojoj, da iole poštuje Ustav, nije trebalo ni da bude, jer predsednik države nema apsolutno nikakve ingerencije nad radom policije i istragama koje se vode.
O Miliću je pričao kao o okorelom kriminalcu kojeg nikada u životu nije video, a on mu je svojevremeno, dok je bio premijer, bio savetnik za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ako neko veruje da je Milić do ovog događaja bio uzoran policajac, neka prelista malo ono što su istraživački novinari pisali o njemu.
Ovaj čovek je neko koga su svedoci u slučaju Savamala spominjali kao nekoga ko je direktno naredio policiji da ne interveniše ukoliko neko od građana bude prijavljivao dešavanja u Savamali i za to nikada nije odgovarao niti ga je iko saslušao. Nakon tragedije u „Ribnikaru“ pred novinarima je pokazao spisak dece koje je navodno maloletni K. K. planirao da likvidira, pa je i to prošlo nekažnjeno, uz orkestriranu odbranu upravo ove vlasti kojoj će sada biti kriv za sve ono što u policiji godinama ne valja.
I onda se dogodi ono što se u narodu kaže: „Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji“.
Iako je Milić bio poprilično moćan, teško je poverovati da je sastanak kriminalnih bosova radi njihovog pomirenja organizovao „na svoju ruku“, jer se pokazalo da niko poput Milića ne radi ništa bez znanja struktura ove vlasti, ali to istraga, naravno, nikada neće pokazati.
Ovaj događaj je i pokazna vežba ovog režima koji sada, očigledno, usko sarađuje sa organizovanim kriminalom.
Oni su ubeđeni da kriminalce mogu u potpunosti da kontrolišu, što je zabluda koju neće samo Milić platiti. To su ljudi koji u svakom trenutku mogu napraviti neku glupost i čitavu vladajuću kliku uvaliti do guše u ono što nije primereno ovom tekstu.
Elem, događaj u restoranu „27“ teško je zamisliti čak i u zemljama poput Kolumbije ili Italije u doba Koza nostre, a čak bi i tamo, posle ovakvog slučaja, vrh policije zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova podneo neopozive ostavke.
Umesto toga, direktor policije Vasiljević lagodno sedi uz skute predsednika na KZN-u, frljajući se frazama i floskulama bez osećaja bilo kakve odgovornosti, dok će za Dačićem verovatno biti „raspisana potraga“ ukoliko se ne oglasi još koji dan.