Pogibija pripadnika Vojske Srbije koji je preminuo od posledica ranjavanja nakon pada projektila na bazu UN u Libanu, otvorila je pitanje koliko su bezbedni srpski vojnici angažovani u mirovnim misijama i kako se procenjuje rizik njihovog boravka u zonama sukoba. Vojni analitičar Aleksandar Radić za Insajder ocenjuje da su takve misije rizične i da učešće u multinacionalnim operacijama, osim međunarodnog značaja za državu, nosi i realnu opasnost za pripadnike vojske.
Stariji vodnik Vojske Srbije Milovan Jovanović preminuo je od posledica ranjavanja u Libanu, gde je od januara bio angažovan u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Prema saopštenju Ministarstva odbrane, on je ranjen kada je projektil pao na bazu UN u kojoj su smeštene mirovne snage, uključujući i deo srpskog kontingenta.
UNIFIL je saopštio da je napad izveden u blizini Mardžajuna, u jugoistočnom Libanu, kao i da su ranjena još dvojica pripadnika misije. Nije navedeno odakle su granate ispaljene, a UNIFIL je pokrenuo istragu o incidentu.
Odbrambene snage Izraela (IDF) su za ovaj napad optužile libanski militantni pokret Hezbolah. IDF je naveo u saopštenju da je Hezbolah ispalio minobacačke granate koje su pogodile položaj mirovnih snaga.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da su mirovne misije rizične, ali da Srbija učešćem u njima pokazuje spremnost da učestvuje u očuvanju mira. Govoreći o Libanu, on navodi da se kod mesta Mardžajun, gde se dogodila tragedija, nalazi baza sa komandom sektora pod španskim vođstvom, a da je u sastavu španskog bataljona i srpska četa. Angažman sa Španijom, dodaje Radić, za Srbiju ima i politički značaj jer Madrid ne priznaje nezavisnost Kosova.
“Odluka tadašnjih vlasti da se to uradi bila je motivisana činjenicom da je Španija jedna od važnijih zemalja sveta koja nije priznala Kosovo i Metohiju. U sektoru Zapad nalazi se vod u sastavu italijanskog sektora. Dva sektora čine misiju UNIFIL. Na Istoku je Vojska Srbije, sa svojom četom, bila na pozicijama u selima koja su bila prva na udaru posle prelaska izraelske vojske preko plave linije. To je demarkaciona linija između Libana i Izraela”, objašnjava Radić.
Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvuju u misiji UNIFIL u Libanu od 21. decembra 2010. godine, kada su angažovani u okviru kontingenta oružanih snaga Španije. Prema podacima koje je krajem aprila izneo Centar za mirovne operacije, u Libanu je u okviru srpskog kontingenta angažovano ukupno 160 pripadnika Vojske Srbije, a reč je o najbrojnijoj misiji u kojoj Srbija trenutno učestvuje.
Vojska Srbije ukupno učestvuje u devet multinacionalnih operacija, pod mandatom Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Međunarodne organizacije „Multinacionalne snage i posmatrači“, sa 207 angažovanih pripadnika. Prema pregledu Ministarstva odbrane, srpski vojnici su trenutno angažovani u misijama na Kipru, u Libanu, na Bliskom istoku, u Somaliji, Centralnoafričkoj Republici, Mozambiku i Egiptu, odnosno na Sinaju.
Radić navodi da se pripadnici mirovnih snaga u Libanu nalaze u prostoru u kojem se vode borbena dejstva i u kojem ni mandat Ujedinjenih nacija ne znači potpunu zaštitu. Kako navodi, u takvim okolnostima izraelska vojska nastavlja da izvršava svoje zadatke, bez obzira na prepreke na terenu, zbog čega su se i ranije dešavale tragedije u misijama pod mandatom UN.
“Stav Ujedinjenih nacija bio je da se misija ne povlači, da mora da ostane tamo u punom kapacitetu i da izvršava svoje zadatke. Naravno, prekinuto je kretanje ljudi, učinjeno je sve da se oni minimalno izlažu riziku, u skloništima su kad god dođe do dejstava, ali u zoni u kojoj se ratuje vi ne možete biti potpuno sigurni šta će se i u kom trenutku dogoditi. Tako smo saznali za vest da je stradao naš podoficir“, rekao je Radić.
Radić ukazuje da se mirovnjaci u Libanu nalaze u zoni u kojoj sukobljene strane sprovode borbene operacije i u kojoj pripadnici UN, bez obzira na mandat misije, nisu izuzeti od neposredne opasnosti. U takvim okolnostima, kako objašnjava, svako ko je na terenu mora da računa na realan fizički rizik.
“Sada je, od trenutka kada su počele borbe, jasno da ako je stav da se UNIFIL ne povlači, ako je stav države Srbije da se ostane u toj misiji u kojoj su naše snage od 2010. godine, onda smo svesni da dužnost koju naši vojnici obavljaju nosi visok rizik“, kaže Radić.
Za državu važno da proceni u kojim misijama će da učestvuje i na kojim pozicijama
Radić naglašava da je učešće u mirovnim misijama za svaku državu važno jer pokazuje njenu međunarodnu odgovornost i spremnost da učestvuje u očuvanju mira.
“Ako želite da budete deo svetskog poretka, onda pokazujete spremnost da sa svima učestvujete u zadacima koji su odgovorni prema očuvanju mira i bezbednosti na globalnom planu. Posle početka demokratizacije, u periodu kada je Srbija pokušala da bude demokratska zemlja, to je bilo jako važno, jer se u prvoj dekadi 21. veka koristila fraza da je naš prostor bio korisnik strane podrške uspostavljanju mira. Onda je trebalo da potvrdimo da su se stvari promenile time što i mi učestvujemo u rešavanju problema u drugim zemljama”, kaže Radić.
Dodaje da je, pored tog strateškog značaja, za državu važno i da pažljivo proceni u kojim misijama učestvuje i na kojim pozicijama, u skladu sa sopstvenim interesima.
“Kao što šire zemlje Jugoistočne Evrope žele da učestvuju u misijama na Kosovu, u KFOR-u, ili u Bosni, u EUFOR-u, zato što je to bezbednosna tema koja se njih tiče, tako je kod nas procenjeno, u vreme kada je odlučeno da se ide u Liban, da je korisno otići u misiju sa Španijom. Španija je zemlja koja ne priznaje Kosovo i koja nam je čvrst politički saveznik, i pokazala je veliku principijelnost tokom celog vremena po pitanju stava o Kosovu“, objašnjava Radić.
Radić objašnjava da učešće Vojske Srbije u mirovnim misijama odobrava Skupština, u skladu sa zakonom, a da se pripadnici za takve operacije pripremaju kroz posebno uspostavljen sistem obuke.
“Imamo zakon koji to reguliše, imamo centar koji osposobljava ljude u bazi Jug, koju smo uz pomoć Amerikanaca uspostavili i opremili. Tamo su sada održane vežbe NATO – Srbija i ‘Platinasti vuk’, a obe vežbe odnose se upravo na učešće u mirovnim, odnosno multinacionalnim operacijama, i na taktiku koja se tada koristi”, kaže Radić.
On navodi da jedinica, pre odlaska u misiju, mora da prođe sertifikaciju, kao i da angažman u misijama Ujedinjenih nacija podrazumeva visok nivo obuke, opreme i organizacije.
“Učešće u misiji Ujedinjenih nacija je ozbiljan posao i ti ljudi dobijaju vrlo kvalitetnu obuku za kompletnu opremu. Iz koje god zemlje da dolazite, dok ste u misiji Ujedinjenih nacija imate najviši standard u svakom pogledu obučenosti, opremljenosti i održavanja redovnog funkcionisanja, u odnosu na ono što vam je nacionalni standard. Nebitno je šta imate kod kuće, sve imate kada odete u misiju, jer je to važno”, ističe Radić.