Vlada Srbije saopštila je da je na današnjoj vanrednoj sednici utvrdila više izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosuđa.
Članovi Vlade usvojili su izmenjen Zakon o sudijama, izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Na sednici je utvrđen i Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom savetu tužilaštva, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Prve izmene tih pravosudnih zakona usvojene su u januaru u Skupštini Srbije na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića, zbog čega su u javnosti nazvani „Mrdićevi zakoni“, a naišle su na kritike i negativne ocene savetodavnog tela Saveta Evrope – Venecijanske komisije.
U petak, po tvrdnjama predsednice Skupštine Ane Brnabić, Venecijanska komisija dala „pozitivno mišljenje“ o novom predlogu izmena tih zakona.
Predstavnici stručne javnosti u Srbiji upozorili su da su u novom predlogu ostala tri problematična rešenja, nakon što su prethodne izmene ocenjene kao narušavanje autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva, kao i da bi mogle da utiču na napredak Srbije na evropskom putu i dobijanje novca iz Plana rasta Evropske unije.
Šta su tzv. Mrdićevi zakoni?
Podsećamo, aktuelna vlast je krajem januara donela novi set pravosudnih zakona, odnosno paket od pet izmena i dopuna, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.
Izmene i dopune obuhvatale su: Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.
Sama najava tzv. Mrdićevih zakona naišla je na osudu od strane stručne javnosti, odnosno Visokog saveta tužilaštva (VST) i Visokog saveta sudstva (VSS), kao i niz strukovnih organizacija – ali i evropskih institucija I zvaničnika, prvenstveno Evropske komisije (EK).
Glavne zamerke ticale su se direktnog ugrožavanja samostalnosti tužilaštva I nezavisnosti sudstva. Takođe, osim same sadržine, struka je tada skretala pažnju I na pitanje forme. Pošto je zakone predložio narodni poslanik Mrdić, a ne Vlada Srbije, nije postojala zakonska obaveza da se organizuje javna rasprava.
A možda i momenat koji je najviše uplašio struku ticao se amandmana koji je predviđao da se 30 dana od usvajanja zakona svi privremeno upućeni tužioci opozovu, i da VST ponovo odlučuje o njihovom upućivanju. To je značilo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) privremeno ostati bez 11 tužilaca, više od polovine, koji su u ovoj instituciji radili kao upućeni tužioci.
Po usvajanju samih zakona, kritike na račun Srbije iz Evropske unije bile su sve učestalije. Samim tim, aktuelni režim je poslao set zakona na ocenu Venecijanskoj komisiji, a iz Brisela su poručili da zakoni ne treba da se primenjuju dok ne stigne odgovor. Međutim, najkontroverznija odredba Mrdićevih zakona je prva bila primenjena, te je četiri od 11 privremeno upućenih tužilaca napustilo TOK.
Ipak, EK nije ostala nema, te je pokrenula reviziju kojom će se utvrditi da li Srbiji da se isplati deo sredstva predviđenih iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Izveštaj Venecijanske komisije stigao je u aprilu, a mišljenje je glasilo, ukratko – da je pravosudni sistem potrebno vratiti na stanje kakvo je bilo pre 28. januara. Drugim rečima, praktično je traženo poništavanje izmena i vraćanje svih tužilaca koji su povučeni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Formirana je radna grupa za izmenu „Mrdićevih zakona“, čiji je član bio i sam Mrdić, održana su i javna slušanja o zakonima, a deo organizacija civilnog društva odbilo je da učestvuje u raspravi.
Nove verzije nacrta izmena pravosudnih zakona, koje su revidirane nekoliko puta, poslate su Venecijanskoj komisiji, koja će sredinom juna objaviti finalno mišljenje.