Studiju su sproveli naučnici sa Imperial College London u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), analizirajući dugoročne podatke o smrtnosti i trendovima dugovečnosti kako bi predvideli kako će se životni vek menjati u 35 industrijalizovanih zemalja do 2030. godine.
Među analiziranim državama nalaze se i zemlje visokog prihoda, poput SAD, Kanade, Velike Britanije, Nemačke i Australije, ali i zemlje u razvoju kao što su Poljska, Meksiko i Češka.
Studija, objavljena u časopisu The Lancet i finansirana od strane britanskog Medical Research Council-a, pokazala je da se u svim zemljama uključenim u istraživanje očekuje porast životnog veka do 2030. godine.
Rezultati su takođe pokazali da bi Južna Koreja mogla imati najviši očekivani životni vek na svetu 2030. godine.
Istraživači su računali očekivani životni vek pri rođenju i procenili da će devojčica rođena u Južnoj Koreji 2030. godine živeti u proseku 90,8 godina. Očekivani životni vek muškaraca u Južnoj Koreji tada će biti oko 84,1 godine.
Takođe je izračunato koliko bi dugo mogao da živi 65-godišnjak u 2030. godini. Rezultati pokazuju da bi prosečna 65-godišnja žena u Južnoj Koreji mogla da živi još oko 27,5 godina.
Naučnici su ranije smatrali da je prosečan životni vek iznad 90 godina nedostižan, objašnjava profesor Majid Ezzati sa Imperial College-a: „Često čujemo da se napredak u ljudskoj dugovečnosti približava kraju. Mnogi su verovali da je 90 godina gornja granica, ali ovo istraživanje sugeriše da ćemo preći tu granicu. Ne mislim da smo blizu bilo kakvog maksimalnog limita, ako on uopšte postoji.“
On dodaje da je visoki životni vek u Južnoj Koreji verovatno rezultat više faktora, uključujući dobru ishranu u detinjstvu, nizak krvni pritisak, manju stopu pušenja, dobar pristup zdravstvenoj zaštiti i brzo usvajanje novih medicinskih znanja i tehnologija, piše Medicalxpress.
Francuskinje i Švajcarci bi u Evropi 2030. godine mogli imati najviši životni vek, sa prosekom od 88,6 godina za žene u Francuskoj i gotovo 84 godine za muškarce u Švajcarskoj.
S druge strane, SAD bi mogle imati najniži životni vek među visokorazvijenim zemljama. Prosečan životni vek muškaraca i žena u SAD 2030. godine (79,5 i 83,3 godine) bio bi sličan onom u srednje razvijenim zemljama poput Hrvatske i Meksika. Istraživači to povezuju sa nedostatkom univerzalne zdravstvene zaštite, kao i višim stopama smrtnosti dece i majki, nasilnih smrti i gojaznosti u odnosu na druge bogate zemlje.
U Velikoj Britaniji, očekivani životni vek žena 2030. godine iznosiće 85,3 godine, što zemlju stavlja na 21. mesto od 35 analiziranih država. Muškarci u Velikoj Britaniji mogli bi u proseku da žive 82,5 godina, što ih svrstava na 14. mesto.
Istraživanje pokazuje i da se razlika u životnom veku između muškaraca i žena postepeno smanjuje.
Profesor Ezzati objašnjava: „Muškarci su tradicionalno imali nezdravije navike, više su pušili i pili alkohol, imali više saobraćajnih nesreća i nasilnih smrti. Kako se životni stilovi muškaraca i žena približavaju, tako se smanjuje i razlika u životnom veku.“
Pored SAD, male promene životnog veka do 2030. očekuju se i u Japanu, Švedskoj i Grčkoj, dok su Severna Makedonija i Srbija označene kao zemlje sa najnižim očekivanim životnim vekom u ovoj grupi.
Životni vek se izračunava na osnovu prosečne starosti u kojoj ljudi umiru u jednoj populaciji. Ako neka zemlja ima visoku stopu smrtnosti dece ili veliki broj mladih koji umiru od povreda i nasilja, to značajno snižava nacionalni prosek.
Profesor Colin Mathers iz SZO objašnjava da se rast životnog veka u bogatim zemljama uglavnom duguje tome što ljudi stariji od 65 godina žive duže nego ranije. U srednje razvijenim zemljama, do 2030. očekuje se i pad broja prerane smrtnosti, odnosno smrti u četrdesetim i pedesetim godinama života.
Istraživači su razvili i novu metodologiju predviđanja dugovečnosti, sličnu prognoziranju vremena, koja kombinuje više modela smrtnosti i očekivanog životnog veka. Sve procene imaju određeni stepen neizvesnosti.
Na kraju, naučnici upozoravaju da produženje životnog veka znači i potrebu za prilagođavanjem društva. „To znači da moramo jačati zdravstvene i socijalne sisteme kako bismo podržali stariju populaciju sa sve više zdravstvenih potreba“, kaže Ezzati. „Takođe moramo razmisliti da li postojeći penzioni sistemi mogu da izdrže takav pritisak ili ćemo morati da radimo duže.“