Po nalogu Višeg javnog tužilaštva (VJT) saslušavaju se ljudi koji su označeni kao odgovorni za širenje priče o korišćenju zvučnog topa na protestu 15. marta prošle godine. Kako za N1 ističe novinar Milan Radonjić, radi se o kampanji usmerenoj protiv ljudi koji ne žele da ćute i pognu glavu – odnosno prihvate nametnutu realnost.
Paralelno sa saslušavanjima, VJT traži od Prvog osnovnog tužilaštva spise predmeta o navodnoj upotrebi zvučnog oružja. U tom predmetu izjave je dalo i oko 170 učesnika skupa, koji su svedočili o onome što su doživeli i posledičnim zdravstvenim tegobama – pitanje da li to znači da bi i oni mogli biti saslušavani, samo se nameće.
Podsećamo, kako je prethodno za RTS izjavio tužilac VJT-a Miodrag Marković, upućen je zahtev za prikupljanje obaveštenja Službi za borbu terorizma kako bi posle potvrde identiteta mogle biti procesuirane četiri grupe lica – organizatori, realizatori, one koji su pružali medijsku podršku kao i one koji su prijavili poslednice i dali svoje iskaze Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.
Upitan kako njemu deluje ovaj slučaj, odnosno činjenica da se nakon bezmalo 15 meseci ponovo otvorilo pitanje „zvučni top“, novinar nedeljnika Radar Milan Radonjić za N1 podseća na staru parolu za pritisak na ljude – „spisak postoji“.
„Šalu na stranu, reč je o organizovanoj akciji koja treba da izvrši pritisak na ljude koji su spremni da govore o toj stvari koja se dogodila. To su ljudi koji ovoj vlasti smetaju zbog nečega, a za pretpostaviti je da je u pitanju veliki pad popularnosti. Odnosno, da su neke fokus grupe i neka istraživanja pokazala da građani ne mogu da zaborave ono što se dogodilo 15. marta i da ne žele tek tako da prihvate verziju stvarnosti u kojoj treba da veruju nečijim rečima, odnosno nečijoj volji koja im se nameće, a ne onome što su sami videli svojim očima, što su sami doživeli“, objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, njemu su interesantne neke stvari u vezi ovog slučaja – na primer, kako su tabloidi znali da će se pretresati stan vojnog analitičara Aleksandra Radića, pre njega samog.
Inače, i Radić i Radonjić, kao i neki drugi novinari i advokati, su mnoštvo puta u javnosti govorili i pisali o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta prošle godine.
Na konto toga, Radonjić dodaje da „ono što se nama sada događa je jedna vrsta psihološko-propagandnog rata koji se vodi protiv ovog društva – a glavna meta u tom ratu su oni koji su spremni da govore o tome šta su videli i šta su saznali“.
Radonjić ističe da umesto odgovora na brojna pitanja u vezi „zvučnog topa“ – javnost dobija optužbe.
„I stalno se ponavlja rečenica: ‘Sve lažete, ništa nije istina’. To je prisiljavanje nacije da veruje u ono što joj se kaže, a Srbija nije takva zemlja. Ovo društvo se mnogo puta bunilo protiv autokratskih vlasti“, napominje Radonjić.
Upitan o medijskoj kampanji usmerenoj protiv njega u prorežimskim medijima, sagovornik N1 izjavio je da to nije bila klasična kampanja, te da su pritisci išli i u drugim pravcima – prvenstveno, prema njegovim bližnjima.
„Međutim, mislim da je jedino važno ono što ja osećam, a to je da moja redakcija stoji iza mene, ali i da ovo društvo trenutno stoji iza ljudi koji ne žele da pristanu na ćutanje i da pognu glavu i prihvate nametnutu realnost“, zaključuje Radonjić.
PROČITAJ VIŠE SA IZVORA — n1info.rs