Zalivanje je jedan od najvažnijih poslova u bašti, ali nije dovoljno samo redovno dodavati vodu. Način na koji zalivate biljke može značajno uticati na njihov rast i otpornost. Stručnjaci preporučuju duboko zalivanje, tehniku koja omogućava da voda dopre do korena, podstičući biljke da razviju snažniji korenov sistem i lakše podnesu visoke temperature i sušne periode. Evo šta je važno da znate o ovoj metodi.
Šta je duboko zalivanje?
Duboko zalivanje je odlična metoda za održavanje hidratacije cvetnih gredica, živica i povrtnjaka; može se koristiti i za biljke u kontejnerima, posebno za veće saksije i žardinjere. Koristi drveću, žbunju, cveću i jestivim biljkama, pa čak može biti korišćena i kao strategija za travnjake kako bi ostali zdravi i zeleni tokom najtoplijih meseci, piše Miss7.
Ova metoda donosi vlagu duboko ispod površine zemljišta, gde je najkorisnija, i podrazumeva temeljno natapanje zemljišta. Dubinsko zalivanje znači da će voda prodreti čak 20 centimetara ispod površine jer mora da dosegne korensku zonu biljke, koja se može protezati veoma duboko u zemljište, u zavisnosti od vrste biljke.
Zašto je duboko zalivanje toliko korisno?
Ova metoda podstiče biljke da razviju dublji korenov sistem, čineći ih otpornijim na sušu i ekstremne temperature. Dubinsko zalivanje takođe znači da ne moramo tako često zalivati baštu i saksije jer zemljište duže ostaje vlažno, što je efikasnije i štedi vodu (i novac) na duži rok. Proces treba izvoditi polako i važno je osigurati da zemljište ima dobru drenažu kako bi voda mogla da prodre duboko u njega, umesto da se skuplja oko korena biljke i plavi ih.
Duboko naspram površinskog zalivanja
Duboko zalivanje omogućava razvoj zdravijih i snažnijih biljaka koje bolje podnose sušnije uslove, zahvaljujući dubljem i razvijenijem korenovom sistemu sposobnom da crpi vlagu iz dubljih slojeva zemljišta. Biljkama više koristi dubioko zalivanje u dužim vremenskim razmacima nego često, a površinsko zalivanje. Često zalivanje malim količinama vode nije efikasno, naročito tokom vrućina. Mala količina vode na površini zemlje brzo ispari na letnjoj žezi, a iskusni baštovani smatraju da je to zapravo rasipanje resursa i vremena – te da biljkama ne pomaže značajno.
Plitko zalivanje podstiče plitki korenov sistem, a biljke sa plitkim korenom su podložnije isušivanju i uvenuću. Zdravim biljkama je potrebna duboka, dobro razvijena korenova mreža koja je otpornija na sušu. Biljke sa dubljim korenom mogu preživeti čak i bez svakodnevnog zalivanja.
Kako zalivate biljke ovom metodom?
Ključ dubokog zalivanja je polako dovođenje vode u zemljište. Prebrzo dodavanje vode može prouzrokovati stvaranje lokvi na površini umesto da dozvoli vlazi da se duboko upije u zemlju. Ako voda počne da se skuplja, prestanite sa zalivanjem i sačekajte da se upije. I baštenska creva i kante za zalivanje su odlični alati za ovaj zadatak.
Teže je sa kantom, ali možete tačno pratiti koliko vode dajete svakoj biljci. Za veće, jače razvijeno drveće ili žbunje, crevo je bolje, a svako drvo treba zalivati 20 minuta, sa slavinom na laganom do srednjem mlazu – puno vode u kratkom vremenu može učiniti više štete nego koristi.
Najbolje je zalivati rano ujutru ili kasno uveče kako bi se smanjila količina vode koja se gubi isparavanjem, a dodavanje malča oko biljaka će takođe pomoći u održavanju vlažnosti zemljišta.