U nastojanju da ojača energetsku stabilnost, država sve intenzivnije razmatra nove-stare energetske projekte, pa se među planovima ponovo nalaze i pojedine ideje iz vremena bivše Jugoslavije. Pored potencijalne izgradnje nuklearne elektrane, u fokus se vratila i reverzibilna hidroelektrana (RHE) Đerdap 3. Iako je projekat prvi put planiran još sedamdesetih godina prošlog veka, danas je tek u najranijoj fazi razvoja, ali već otvara brojna pitanja.
Izgradnja reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Đerdap 3“, prema tvrdnjama zvaničnika, trebalo bi da odgovori na više pitanja koja trenutno muče energetski sistem Srbije.
Najvažniji među njima je svakako dekarbonizacija koja je bitna i u kontekstu usklađivanja Srbije sa Pariskim sporazumom – glavnim, obavezujućim, međunarodnim ugovorom koji je donet kako bi se ograničilo globalno zagrevanje izazvano klimatskim promenama.
Da je to jasan cilj potvrđuje i Akcioni plan dekarbonizacije koji je Elektroprivreda Srbije (EPS) predstavila u novembru prošle godine, a koji podrazumeva postepeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, izgradnju reverzibilnih hidroelektrana i više od 20 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora.
„Upravo ovaj projekat ‘Đerdapa 3’ treba da nadomesti sve ove navedene aktivnosti i da doprinese da se u narednom periodu, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i sigurnost kada je u pitanju balansiranje na regionalnom nivou, obezbedi dodatna stabilnost sistema“, rekao je generalni direktor EPS-a Dušan Živković.
Ipak, premda je reč o projektu koji se planira decenijama i koji se na papiru smatra dobrim rešenjem, Đerdap 3 otvara brojna pitanja.
Šta je Đerdap 3?
Iako nosi oznaku „tri“, ova reverzibilna hidroelektrana bila bi prva uzvodno posmatrano niz Dunav, dok se dalje niz reku nalaze Đerdap 1 i Đerdap 2.
Ove hidroelektrane građene su kao sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidrolelektrane, dok je Đerdap 3 zamišljen na drugačiji način. Prema podacima sa sajta EPS-a, ova reverzibilna hidroelektrana zahvatala bi vodu iz već postojećeg veštačkog Đerdapskog jezera.
Planirano je da se voda iz Dunava pumpa u veštačka akumulaciona jezera „Pesača“ i „Brodica“, koja bi prethodno bila izgrađena.
Na taj način bi elektrana funkcionisala kao svojevrsna „baterija“ za skladištenje energije – kada u elektroenergetskom sistemu postoji višak struje, što se dešava uglavnom noću kada je potrošnja minimalna, voda bi se prepumpavala u gornja jezera.
Potom bi se, kada je potrošnja velika, vraćala nazad kroz cevi i tako proizvodila električnu energiju.
Urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković objašnjava za Insajder da je cela poenta da kroz Đerdap 1 i 2 voda teče, dok je Đerdap 3 vraća nazad, što ga čini svojevrsnom velikom baterijom, koja je, kako kaže, „jako bitna za balansiranje elektroenergetskog sistema“.
„Voda se ne troši negde, ona se samo jednostavno na neki način čuva, i to je ta prirodna baterija koja je jako bitna za balansiranje elektroenergetskog sistema. Pogotovo kada, na primer, imamo u sistemu puno vetroparkova, solarnih elektrana, i kada nema sunca, nema vetra. Tad dolazi do problema, jer jednostavno postojeće termoelektrane ne mogu da nadomeste manjak struje u sistemu i moglo bi doći do nekih problema. To je to famozno balansiranje koje je jako bitno za očuvanje napona i za jednostavno energetsku sigurnost i bezbednost snabdevanja svih potrošača“, objašnjava Putniković.
Dodaje da je projekat koji predviđa dva akumulaciona jezera već zastario, te da bi ponovo trebalo uraditi analizu.
„Promenile su se i geografske i neke druge stvari, mora ponovo da se uradi analiza i vodnog i geološkog područja i svega da bi se napravio novi plan za izgradnju“, kaže Putniković.
Da projekat pre same izgradnje mora da prođe kroz niz faza i planiranja smatra i Mirko Popović iz Platforme za društveni razvoj i inovacije CORE.
„Ono što je važno reći je da nešto što je zamišljeno kao intervencija u prirodi mora da se prilagodi uslovima i okolnostima kako bi se obezbedila i zaštita životne sredine, kako bi se obezbedila i zaštita interesa i prava lokalnih zajednica koje bi mogle da budu pogođene, i na kraju da bi se ostvarila ta korist u vidu izgradnje reverzibilne hidroelektrane koja bi doprinosila balansiranju elektroenergetskog sistema, pre svega balansiranju obnovljivih izvora energije“, kaže Mirko Popović.
Vlasništvo i poziv za gradnju Ambasade SAD-a
Dok se Đerdap 1 i 2 nalaze na granici sa Rumunijom i u zajedničkom su vlasništvu dve države, Đerdap 3 će u potpunosti biti na teritoriji Srbije i samim tim u potpunosti u domaćem vlasništvu. Ipak, imajući u vidu da će Đerdap 3 suštinski uzimati deo vode koji bi išao kroz hidroelektrane koje se nalaze nizvodno, potrebna je i saglasnost Rumunije.
Zbog toga su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije u, kako su naveli, u kontinuiranoj komunikaciji sa kolegama iz ove zemlje.
Rumunski portal Economica preneo je 10. juna odgovor rumunske vlade na pitanje njihovom stavu o Đerdapu 3, da je vlada u fazi međuresorne evaluacije projekta, ali da je „u principu, potpuno otvorena za ovaj projekat“.
„Đerdap 1 i Đerdap 2 su izgrađeni u saradnji dve zemlje, i ovde je neophodno da se napravi neki dogovor sa Rumunijom, jer oni bi mogli sutra, na primer, da kažu „vi umesto da propustite vodu preko hidrocentrale, vi je dižete da bi čuvali sebi da proizvodite struju“. Mora da se napravi dogovor sa njima kako to da se radi, i to je ono što još nije ispregovarano“, kaže urednica Energija Balkana Jelica Putniković.
U celu tu priču ulaze i Sjedinjene Američke Države. Ambasada SAD-a u Srbiji objavila je početkom juna javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje RHE Đerdap 3.
Putniković objašnjava da to ne znači da će oni biti vlasnici, već da su samo zainteresovani za gradnju jer je u pitanju veliki i skup projektat.
„Znamo i da u suštini imamo jednu vrstu geopolitičke priče oko energetike na Balkanu, posebno u Srbiji, jer bi Amerika da istisne ruske energetske kompanije“, kaže ona.
Prema tekstu poziva američke ambasade proces vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, a izbor se sprovodi prema Zakonu o javnim nabavkama na osnovu međudržavnog sporazuma. Upravo činjenicu da se mnogi projekti u Srbiji prave kroz međudržavne sporazume, sagovornik Insajdera, Mirko Popović vidi kao problem.
„Jednostavno veliki broj bitnih infrastrukturnih projekata u Srbiji realizuje se na osnovu međudržavnih sporazuma i na osnovu toga dodeljuje firmama. Smatram da ta praksa da se prosto unapred sužava krug onih aktera koji mogu da učestvuju na tenderu i da daju svoje ponude nije dobra“, kaže Popović.
Dodaje da sigurno postoje kompanije u svetu koje mogu da izgrade reverzibilnu hidroelektranu ili bilo koji drugi projekat u skladu sa međunarodnim standardima, ali da je problem druge prirode.
„Postoji nešto trulo u ovoj državi. O tome se radi. Čini mi se da mi danas, nažalost, nemamo kapacitet i, ono što je najveći problem, ja se bojim da mi više nemamo integritet struke koji bi mogao da se odupre zahtevima i pritiscima, pritiscima izvršne vlasti. Mislim da je to najveći problem“, kaže Popović.
Nacionalni park Đerdap
Još jedna od tema kada je izgradnja RHE Đerdap 3 u pitanju jeste i koliko će sve to uticati na sam Nacionalni park i čitav živi svet u njemu, koji, prema podacima na sajtu obuhvata 63.786 hektara površine i u njemu 398 vrsta različitih životinja i 1100 biljnih vrsta i podvrsta.
Jelica Putniković objašnjava da je projekat tek na početku i da tek treba obaviti sve ekološke studije.
„Kad je taj projekat zamišljen, to područje nije bio Nacionalni park. Ovo sada je tek početak priče o izgradnji reverzibilne hidroelektrane, pošto je to jedan veliki projekat koji obuhvata i potapanje nekog područja gde će se napraviti ta akumulaciona jedno ili dva jezera, gde će morati te cevi da se ukopaju od Dunava do vrha brda, to je jedan proces koji mora da bude dobro osmišljen“, kaže Putniković.
Mirko Popović dodaje da je sam Nacionalni park Đerdap ustanovljen Planom područja posebne namene, te da su u njemu utvrđeni režimi zaštite, kao i da je precizno propisano šta se i gde sme graditi.
„Dakle, u ovom slučaju ovaj plan za izgradnju ne bi smeo da bude u koliziji sa standardima zaštite prirode, ne bi smeo da bude u koliziji sa nivoima zaštite u nacionalnom parku i ne bi smeo da snižava te nivoe zaštite. Mislim da je previše rano i neprecizno govoriti o nekim konkretnim uticajima na terenu. Opet kažem ono što je važno jeste da se, da od početka taj proces bude transparentan i međunarodno nadziran. Prosto, opet ponavljam, strukture koje upravljaju institucijama u Srbiji dokazano nisu u stanju da obezbede transparentno i odgovorno upravljanje takvim projektima“, zaključuje Popović.